Никако се мени ово не свиђа.
Овакав брак може да успе, али само кад се такве две специфичне особе нађу.
Да онај доњи никад не пожали што је доњи, да не очекује због свега што чини награду и хвалоспев.
Јер, ако је доњи без задњих намера, ОК.
Али ако није, него је све то привремено и у стању је чекалице – е да видим докле ће, ја се жтртвујем а он тако, ја све чиним, а он ме не разуме...
Е ондак неће на добро да изађе...
Не само за горњег, већ понајвише за доњег. Јер, ондак треба да се запита, о чему се заправо ради све време.
А и горњи мора бити такав тип да без гриже савести све то прихвата.
А можда мисли да и он пружа, не уме другачије...
Мислим, свега ту може да буде, комбинација је безброј.