Ja sam samo tu, da vreme brze prolazi....
hvala mico
oduvijek me impresioniralo kako narod ovog našeg podneblja zaista sastavlja kraj s krajem..sasvim je jasno da svi trošimo više nego što imamo ,da smo jednostavno vispren narod koji se uvijek nekako "snalazi"..moja plata je prilično dobra,ne žalim se zaista,ali uvijek uletim u neki minus koji popeglem a da sama ne znam kako..
fascinira potrošnja iznad primanja..zar ne?
takva potošnja nije luksiziranje...jednostavno se troši više nego što se zaradi (ako ništa drugo - bar ponekad, pa se posle nadoknađuje naknadno zarađenim novcem) zbog puke potrebe. na primer, ako želim da školujem decu i ako se ne upišu na budžet, moraću da potošim više nego što zaradim...pa neću valjda da ih lišim školovanjazato što trenutno nemam novca?
где си пошла с крмељиве очи
Objašnjenje je žalosno jednostavno. Troši se imovina sledeće generacije.
I sve se dešava u institucionalizovanom okviru čiji zadatak je da objedini imovinu bankrot uživalaca koju će u bescenje preuzeti ljudi drugačijeg načina razmišljanja.
i sad...to životaranje od prvog do prvog je nekako podnošljivo, dok ne dođu posebni izdaci - kao što je školarina ili opravka nekog aparata u kući zamislite kako bi se, na ovu besparicu, odlučila da renoviram kuhinju
где си пошла с крмељиве очи
sastavljam bez problema kraj sa krajem, cak i sa duplim kreditom
ali me uzasno nervira i frustrira i plasi ona nezivesnost u ovoj ebenoj zemlji, da vec sutra nece biti tako
ostanes bez posla i cap-ugasio si
u jednom trenutku zivis lagodno, u drugom nemas za leba
a, mislila sma da mi se takva neizvesna situacija nece desiti nikad vise nakon studija
evo, septembar već odmakao a nešto mi nije frka....doduše, nisam platila ''infostan'' par meseci :raz_114:
где си пошла с крмељиве очи
više i ne pokušavam da sastavim trošim pa dokle ima...
Ko nije probao urmašicu taj ne zna šta je slatko
nema kraja, izgleda ...
где си пошла с крмељиве очи
Uf bre, ovo je mnogo bolna tema za mene... Da me muz ne priziva zdravom razumu kad me potrosacka huja uhvati, jedva bismo spajali ponedeljak sa petkom. A toliko volim hipermarkete, da bih svaku paru spiskala tamo... ne bi ostalo ni za sta drugo.
Od kad sam dosla sa mora, nikako. Ipak, obvaj mesec mi je najtezi, panika me hvata. No, uvek nekako izguram i sad cu...
Ja sam samo tu, da vreme brze prolazi....
platih dva računa za mobilne i kablovsku....gloopo mi da kažem cifru, ali
где си пошла с крмељиве очи
gde me podseti prico..a meni mica obecala da me nece iskljuci..al oce izgleda
pođe septembar, kao najgrđi mesec.....ali, ni oktobar nije bolji...zbog zimnice, fakulteta, kupovine nove obuće ... koliko dadoh samo za kišobrane
где си пошла с крмељиве очи
Mi smo ispraznili kreditnu karticu, gomilu para dali na obucu i nesto toplije garderobe, knjige za studenta ce babe da finansiraju, kad ih je vec postedela skolarine... od cega cemo ogrev kupiti, pojma nemam... mi smo ovde u selu kao cvrcak i mravi. Mestani jos u junu spremili drva, a nama i dalje bazen iza kuce stoji. Grejacemo se od ljubavi, mozda... Od zimnice sam na kraju odustala, nikako da odvojim pare za to, uvek je nesto prece i uvek je plata unapred potrosena.