Kad smo zabrinuti s razlogom, briga je korisno osećanje koje nas pokreće da preduzmemo korake i rešimo ili izbegnemo nepovoljnu situaciju. Takođe, kada je zasnovana, briga svedoči i o ljubavi koju osećamo prema onom za koga brinemo, ali i prema sebi. Zašto zamišljamo loše ishode i kako da se rešimo nepotrebnih briga, objašnjavaju Gordana Marić i Tatjana Bošković, psihoterapeuti.
Ako je briga bez realnog povoda stalno prisutna i preplavljujuća, onda je reč o patologiji, objašnjava Gordana Marić, psihoterapeut.
Patološka zabrinutost može da se javi kod svakoga u nekom izuzetno stresnom životnom periodu, kod drugih je to karakterna crta, dok se kod trećih javlja kao izraz strukturisane neuroze kao što su hipohondrija ili opsesivno-kompulzivni poremećaji.
– Hronična zabrinutost na najdubljem nivou počiva na situaciji kada beba predugo čeka na zadovoljenje svojih potreba pre nego što je dovoljno zrela da to podnese. Beba se oseća kao da nikada neće dobiti ono što čeka, a nije zrela da to razume i podnese. Problem postaje dublji ako se čekanje u detinjstvu nije završavalo zadovoljavanjem potreba – kaže Gordana Marić i dodaje da se sličan efekat dobija i obrnutim putem, kad se detetove potrebe i želje zadovoljavaju istog trenutka. Najbolja je, kaže ona, zlatna sredina jer razumno čekanje na zadovoljenje potreba povećava bebine kapacitete za podnošenje frustracije.
BRINU NESTRPLJIVI I LJUTI
* Stalno predviđanje nepovoljnih ishoda pre nego što se započne bilo kakav poduhvat obično govori o slabom kapacitetu da se istrpi neizvesnost. Tada se radije zamišlja nepovoljna izvesnost nego što se podnosi iščekivanje.
* Konstantna zabrinutost može da bude izraz neprijateljskih i neprihvatljivih osećanja koje čovek ima prema sebi ili drugima.
* Preterana briga često se koristi i kao sredstvo kontrole nad decom, partnerom i onih do kojih nam je stalo. Kad je takva osoba odvojena od nekoga koga voli, oseća se napušteno kao beba koja predugo čeka majku, a nema kapacitet da to izdrži. Tu nastaje strašna ljutnja, koja zreloj osobi nije prihvatljiva, pa je projektuje na spoljašnju situaciju i počinje da strepi za onoga na koga se naljutila. U takvim fantazijama zapravo će nešto drugo povrediti onog na koga smo ljuti, a ne mi.
Na sreću, i za ovaj problem, kao i za mnoge druge, postoje efikasna rešenja. Evo šta predlaže psihoterapeut Tatjana Bošković.
NAPRAVITE SPISAK BRIGA
Stavite na papir brige koje vas opsedaju, identifikujte sve razloge za zabrinutost, a zatim razvrstajte svoje strepnje na produktivne i neproduktivne. Produktivne su one povodom kojih možete nešto da preduzmete, a neproduktivne su one na koje nikada nećete imati uticaja. Na primer, nemate posao. Vaša briga je produktivna jer će vas pokrenuti da pratite konkurse i na kraju dobijete zaposlenje. Suprotno tome, neproduktivna briga je kada se plašite da ćete izgubiti posao koji radite najbolje što umete ili se plašite zemljotresa, smrtonosnog oboljenja…
PRIHVATITE NEIZVESNOST
Ljudi koji pate od hronične zabrinutosti izjednačavaju neizvesnost s lošim ishodom, ali neizvesnost je neutralna. Prihvatite da je ovaj svet svet verovatnoće. Istina je da se nešto loše može dogoditi, pa ne treba očekivati garanciju da će sve biti u redu. Normalno je da to želite, ali je iracionalno da to i zahtevate.
Kad prihvatite neizvesnost, više nećete morati da trošite energiju na iscrpljujuće mračne fantazije, već ćete biti slobodni da se fokusirate na probleme koje možete da rešite, na situacije koje zaista jesu pod vašom kontrolom, kao i na razne stvari u kojima možete da uživate.
* Mislite na nešto drugo
Dok letite avionom, ako brinete da će se avion srušiti, koncentrišete se na novine ili na knjigu. To će vam sigurno doneti olakšanje. Skretanje pažnje sa straha ipak donosi samo trenutno olakšanje, dok je za trajno oslobađanje od anksioznosti potrebna dublja promena načina razmišljanja.
BUDITE OBJEKTIVNI
Ako već razmišljate o mogućim ishodima, trudite se da budete objektivni u procenama. Kad bacate novčić u vazduh, postoji jednaka verovatnoća da će pasti i na pismo i na glavu. Zašto ne bi bilo isto i kad vaše dete kasni iz diskoteke? Zašto vam je bliža ideja da mu se dogodilo nešto loše nego da negde uživa?
BUDITE STRPLJIVI
Zabrinuti ljudi često imaju osećaj hitnosti. Oni misle da će se dogoditi nešto strašno ako odmah ne dobiju odgovor na neku svoju potrebu. Kad upadnete u tu vrstu panike, umesto da povlađujete osećaju hitnosti, razmislite koliko je nešto zaista hitno i šta će se realno dogoditi ako se to momentalno ne reši.
SHVATITE DA STVARNOST NIJE KAO CRNE MISLI
Hronično zabrinuti ljudi jako pate zbog svojih iracionalnih slutnji, a briga nema magičnu moć da bilo koga zaštiti. Zapamtite, nijedna nevolja koja se može dogoditi nije toliko strašna kao kad je zamišljamo iscrpljujući se brigom. Opet, ljudi opsednuti brigom odlično hendluju realno teške situacije i uglavnom su vrlo operativni.
NE STIDITE SE ANKSIOZNOSTI
Nemojte se stideti svoje anksioznosti. Ona deluje neprimereno, ali nije za svaku osudu. Ako ste drugima nesimpatični zato što ste anksiozni, to je šteta, ali nije poražavajuće. Napadajte svoje brige, ali ne napadajte sebe. Ni trenutak ne smete da posvetite samoobezvređujućim mislima.
NEKA BRIŽNOST ZAMENI BRIGU
Nemojte se iznenaditi ako se vam se crne misli ponekad vrate. Prihvatite ih, ponovo aktivno radite na njima i one će polako nestati. Kad ste zabrinuti, vaši emocionalni kapaciteti slabe jer amigdala, deo mozga zadužen za emocije, ne radi punim kapacitetom. Trudite se da budete u kontaktu sa svojom ljutnjom, besom, srećom… Tako će zdravo osećanje brižnosti zameniti hroničnu zabrinutost.
link
pokusala sam da postavim anketu ali nije islo
Da li previse brinete ili je to u granicama normale?
Oko cega najvise brinete
i da li briga postala sastavni deo naseg zivota?