Шта све чинимо за своју децу

[QueenOfClubs]

Не, није ово тема о оним свакодневним стварима...
Ово је тема колико "штитимо" своју децу, где је граница, до које мере је то добро а кад почиње лоше...
И ово није тема о томе да ли штитимо своју децу када су неправедно угрожена, него напротив, кад су због своје неодговорности или лењости упали у невољу...

Да ли испуњавате све њихове жеље, сређујете им собе?
Да ли идете у школу па правдате изостанке због ненаучене лекције?
Да ли бијете њихове битке, са наставницима, друговима и друштвом уопште...
Да ли су деца ушушкана реченицом мама/тата ће да "среди"?
Колико сте толерантни на њихове глупости под изговором – још су деца?

Сећам се, пре извесног времена је врло млада девојка, возећи најновији модел цитроена, ударила дечака на пешачком прелазу.
Није побегла, али није ни звала хитну помоћ већ тату.
Дечак је имао неколико тешких операција, имаће последице целог живота.
Тата је на суду доказивао да дечак није пазио и да његова ћерка није крива.

Има таквих примера доста... Кад су родитељи спремни на све, само да заштите своје дете.

Што се мене тиче, заиста не знам...
Врло сам строга и код мене нема "извлачења" и хватања на кукњаву и сузе.
Али да се деси нешто озбиљно, заиста не знам како бих реаговала.
Да ли бих, у истој ситуацији као рецимо овај отац, реаговала исто...
Не знам... Често се питам...

[Sandokan]

Не, није ово тема о оним свакодневним стварима...
Ово је тема колико "штитимо" своју децу, где је граница, до које мере је то добро а кад почиње лоше...
И ово није тема о томе да ли штитимо своју децу када су неправедно угрожена, него напротив, кад су због своје неодговорности или лењости упали у невољу...

Да ли испуњавате све њихове жеље, сређујете им собе?
Да ли идете у школу па правдате изостанке због ненаучене лекције?
Да ли бијете њихове битке, са наставницима, друговима и друштвом уопште...
Да ли су деца ушушкана реченицом мама/тата ће да "среди"?
Колико сте толерантни на њихове глупости под изговором – још су деца?

Сећам се, пре извесног времена је врло млада девојка, возећи најновији модел цитроена, ударила дечака на пешачком прелазу.
Није побегла, али није ни звала хитну помоћ већ тату.
Дечак је имао неколико тешких операција, имаће последице целог живота.
Тата је на суду доказивао да дечак није пазио и да његова ћерка није крива.

Има таквих примера доста... Кад су родитељи спремни на све, само да заштите своје дете.

Што се мене тиче, заиста не знам...
Врло сам строга и код мене нема "извлачења" и хватања на кукњаву и сузе.
Али да се деси нешто озбиљно, заиста не знам како бих реаговала.
Да ли бих, у истој ситуацији као рецимо овај отац, реаговала исто...
Не знам... Често се питам...

Mislim da sve više preterujemo .....
Mislim da su moji roditelji .... bili drugačiji ....
Milsim da su ti roditelji ... danas u relaciji sa unucima 100 puta gori ....
Mislim da deci činimo medveđu uslugu .....

Ovo onako na blic ....

[причалица]

činimo deci dosta...da li će to biti za njihovo dobro ili ne - nisam pametna.
neko kaže da su vremena sad drugačija nego pre, a neko kaže da nije bitno kakvo je vreme nego kakvi su ljudi....mimo vremena se nekako i može...ali, mimo ljudi - nikako.
dakle, što god da činim(o) za svoju decu - činim(o) iz ljubavi i sa razumevanjem. nadam se da to znaju i da će jednog dana iz te perspektive tumačiti naše roditeljske poteze.

[QueenOfClubs]

И ово није тема о томе да ли штитимо своју децу када су неправедно угрожена, него напротив, кад су због своје неодговорности или лењости упали у невољу...

činimo deci dosta...da li će to biti za njihovo dobro ili ne - nisam pametna.
neko kaže da su vremena sad drugačija nego pre, a neko kaže da nije bitno kakvo je vreme nego kakvi su ljudi....mimo vremena se nekako i može...ali, mimo ljudi - nikako.
dakle, što god da činim(o) za svoju decu - činim(o) iz ljubavi i sa razumevanjem. nadam se da to znaju i da će jednog dana iz te perspektive tumačiti naše roditeljske poteze.

Како иде она чувена...
Да не цитирам сад, да те не изнервирам...
Како безусловну љубав, коју сви осећамо према деци, претворити у разумну?
Ону, која ће бити само за њихово добро...
Како одредити границу?

[причалица]

Како иде она чувена...
Да не цитирам сад, да те не изнервирам...
Како безусловну љубав, коју сви осећамо према деци, претворити у разумну?
Ону, која ће бити само за њихово добро...
Како одредити границу?

pa teško, kvin.
mislim da ljubav prema deci ne može da bude nerazumna. ako je nerazumna, onda nije ljubav nego bolest.
a lenjost dece je nešto što treba iskorenjivati sistematski, ko ima snage za to, naravno...to nije ni lak ni zahvalan ''posao''.

[QueenOfClubs]

pa teško, kvin.
mislim da ljubav prema deci ne može da bude nerazumna. ako je nerazumna, onda nije ljubav nego bolest.
a lenjost dece je nešto što treba iskorenjivati sistematski, ko ima snage za to, naravno...to nije ni lak ni zahvalan ''posao''.

Па ево, има пример наведен у уводном посту.
Мени је та љубав неразумна...

[причалица]

Па ево, има пример наведен у уводном посту.
Мени је та љубав неразумна...

ma, to je bolest...kakva ljubav, to nema veze sa vaspitavanjem.
učiti svoje dete da se izvlači po svaku cenu, pa makar i drugog ostavio da se bukvalno bori za život?
neću da kritikujem, znaš...ne zato što ne želim da se nađem u takvoj situaciji, nego zato što ne volim da popujem.
mislim, svojoj deci ne pravdam časove na koje zakasne jer se uspavaju, ne teram ih da uče - njihov uspeh u školi je samo njihov, a ne moja ambicija.
dakle, ''radila'' sam sa njima dok su bile u osnovnoj školi, a sada - to mi je blesavo, a da ne pričam što ne bi trpele tu vrstu pomoći.
mada, vrlo rado hoće da pričaju o stvarima koje ih tište - ali neće uvek, nego vrebam taj trenutak....mislim, nisam ni ja uvek raspoložena da pričam o nečemu, normalno.
stoga dopuštam njima da one izaberu kad im je ok da pričaju o nečemu o čemu vredi pričati...
roditelj iz uvodnog posta je vaspitao odavno svoju devojčicu da se uvek prvo njemu obrati, ma što god da se desi. to je lepo, ali u određenom trenutku prestaje da bude lepo i normalno - a to je trenutak kad devojka više nije bespomoćna, nego odrasla osoba....ako može da vozi auto, mora da snosi posledice, a ne da zove tatu. to je .....nemam reči za to.

[Adio]

Mislim da je zaista roditeljska ljubav bezuslovna. Ali se dete isto tako mora uciti odgovornosti.
Danas se roditelji ne bave svojom decom, ali skoro uopste, na zalost.
Nekako iz mog vaspitanja, i mojih sestara, i gledajuci na to kako se danas roditelji, pa i tada ponasali prema svojoj deci, mogu slobodno reci da imam dobre roditelje.
I za svaki moj beg iz skole, i svaku glupost (skoro) znali su, i sama sam ako je trebalo, isla i da se izvinim i govorila kad pobegnem iz skole i sve ostalo.
Mama je uvek bila strozija, mozda nekada i preterivala a li se sve zasnivalo na dogovoru, koji se uvek postovao.
Deca danas nemaju ni poverenja u svoje roditelje, sto je najgore, pa kad imaju neki problem, srljaju, zasto? Jer se roditelji ne bave njima.
Da ne pricam o poremecajima ponasanja i ostalom, posebno u tom nekom pubertetskom dobu.
Sa druge strane, mislim da je pogresno detetu bilo sta nametati.
Primer koji je Kvini dala je vise nego idiotizam.
I to nije ljubav, nikako.
Dete se kroz vaspitanje uci svemu, bukvalno.

[kojica]

''Šta to radiš, ponašaš se kao dete?''
''Ali ja i jesam dete''

Ovo je citat iz crtaća ''Pokemoni''.

I sad nek mi neko kaže da iz pokemona ništa ne može da se nauči..

[kojica]

Што се мене тиче, заиста не знам...
Врло сам строга и код мене нема "извлачења" и хватања на кукњаву и сузе.
Али да се деси нешто озбиљно, заиста не знам како бих реаговала.
Да ли бих, у истој ситуацији као рецимо овај отац, реаговала исто...
Не знам... Често се питам...

A kako je trebao da reaguje? Da ju baci lavovima?
Kako bi dečaku koji je imao niz operacija pomoglo to što je taj roditelj
okrenuo leđa svom detetu, onda kada mu je najpotrebniji?
Deci koja ne greše, roditelj i ne treba.

[QueenOfClubs]

A kako je trebao da reaguje? Da ju baci lavovima?
Kako bi dečaku koji je imao niz operacija pomoglo to što je taj roditelj
okrenuo leđa svom detetu, onda kada mu je najpotrebniji?
Deci koja ne greše, roditelj i ne treba.

Лавовима?
Стварно не бих да се ова тема претвори у тему о оцу, који је својој ћерци која је тек положила купио грдосију од тону и осамсто кила.
Могуће је да је он сам због тога осетио кривицу, јер, колико је она заправо крива?
И колико јесу деца крива кад не прихватају одговорност, кривицу а колико сами родитељи?
Колико далеко смо у стању да идемо као родитељи да бисмо по сваку цену заштитили своје дете?
А не бих се сложила да деци која не греше родитељ не треба.

[QueenOfClubs]

Рано је... Па ми се мисли још нису рзбистриле.
Сећам се кад је мој брат испаркиравајући се ударио мотористу.
Не, није звао оца и на суду је све сам завршио.
Имао је 23 године.

[Ciciban]

Рано је... Па ми се мисли још нису рзбистриле.
Сећам се кад је мој брат испаркиравајући се ударио мотористу.
Не, није звао оца и на суду је све сам завршио.
Имао је 23 године.

ako imalo lici na tebe ne sumnjam u to

[QueenOfClubs]

ako imalo lici na tebe ne sumnjam u to

Па не ради се о томе. И да је звао вероватно не би било вајде.
Ради се о васпитању. Наши родитељи никад ништа нису завршавали за нас, нису јурили везе, буквално ништа.
Ако ниси добар ђак у основној, нећеш уписати добру средњу. Енде.
Ја сам рецимо била супер ђак и уписала жељену школу док је брат био лошији, али је сјајно спремио пријемни, па се још на пријемном снашао да препише шта му је требало, па је и он уписао шта је хтео.
Тако некако му то иде...
А не, шта год да учиниш, какав год си, ми ћемо средити.
Тата ће да среди саобраћајку, тата ће да среди казну, тата ће да среди проблем с дрогом, тата ће да среди... Докле? До убиства?
Какву поруку шаљемо својој деци? Шта правимо од њих?

Ја опет кажем, не знам како бих се понела у сличној ситуацији да је моје дете у питању.
Нисам то доживела и не могу да знам. Само се питам, заиста.
А на тему ме навела једна случајна примедба...

[kojica]

Ček bre.. el pričamo o potezanju veza ili o nekom ispravnom načinu da odbranimo svoje dete?
Eno tamo piše ''tata je na sudu dokazivao da njegovo dete nije krivo''. Pa to je njegovo pravo.
Čemu suđenje inače služi? Jedni dokazuju jedno, drugi drugo, pa koj dokaže.

Biti uz svoje dete i onda kada je pogrešilo, pokazati mu da ga i tada volimo, je nešto
što je jako bitna uloga roditelja. Najteža, ali najvažnija.
Ne, time mu nećemo staviti do znanja da je sve dozvoljeno. Pa nećemo mu reći, bravo,
samo tako nastavi.

I nije meni ova tema nešto bitna. Čisto malo lupam kontru, da ne bude dosadno..

[QueenOfClubs]

О потезању веза и потплаћивању.
О 5 најскупљих адвоката да се не би оштећеној породици платила одштета а сами адвокати коштају више.
Мислим, то што се тиче конкретног случаја. Има се, може се.
Свако у оквирима својих могућности.
Е па, колико смо ми у оквиру својих могућнусти у стању да овако нешто урадимо?
И да ли своје дете спашавамо или му чинимо медвеђу услугу?
И где то заправо почиње?

И да додам, реч је о пунолетној особи.
Докле су они наша мала дечица?
И чисто да не буде досадно, ко је заправо крив за ову несрећу?

[kojica]

Pa nisam ja sudija. Briga me koj je kriv.

Evo mog odgovora na temu.

Nema granice. Kad su moja deca u pitanju pada klapna načisto.

Šta ću ja njima posle kod kuće reći, da li ću im reći bravo, samo
tako nastavite ili ću ih grditi, to niko od vas ne zna i ne tiče ga se.
Ono što vi vidite je da je bolje da mi se maknete s puta kada su
oni u pitanje.

[QueenOfClubs]

Ти уопште ниси сконтала тему

[kojica]

Jesam bre. Samo malo nisam normalna.

[QueenOfClubs]

Ај одговори кад се унормалиш

Није питање за судију ко је крив, он је пресудио да је она крива.
И јесте, директно.
Али индиректно, она или њен отац?