Не, није ово тема о оним свакодневним стварима...
Ово је тема колико "штитимо" своју децу, где је граница, до које мере је то добро а кад почиње лоше...
И ово није тема о томе да ли штитимо своју децу када су неправедно угрожена, него напротив, кад су због своје неодговорности или лењости упали у невољу...
Да ли испуњавате све њихове жеље, сређујете им собе?
Да ли идете у школу па правдате изостанке због ненаучене лекције?
Да ли бијете њихове битке, са наставницима, друговима и друштвом уопште...
Да ли су деца ушушкана реченицом мама/тата ће да "среди"?
Колико сте толерантни на њихове глупости под изговором – још су деца?
Сећам се, пре извесног времена је врло млада девојка, возећи најновији модел цитроена, ударила дечака на пешачком прелазу.
Није побегла, али није ни звала хитну помоћ већ тату.
Дечак је имао неколико тешких операција, имаће последице целог живота.
Тата је на суду доказивао да дечак није пазио и да његова ћерка није крива.
Има таквих примера доста... Кад су родитељи спремни на све, само да заштите своје дете.
Што се мене тиче, заиста не знам...
Врло сам строга и код мене нема "извлачења" и хватања на кукњаву и сузе.
Али да се деси нешто озбиљно, заиста не знам како бих реаговала.
Да ли бих, у истој ситуацији као рецимо овај отац, реаговала исто...
Не знам... Често се питам...