Čujem pre neki dan priču, o porodici iz sela u okolini Pirota. Svojevremeno su bili
jedno od najjačih domaćinstava u kraju. Bave se poljoprivredom i ovčarstvom.
Uzeli neki kredit koji nisu mogli da otplate i ode sve na doboš. Baba, deda, mama
i tata sa šestoro dece ostali bez kuće i imanja, mašina i priključaka za mašine.
Sve što im je ostalo je pojata u planini gde su leti izvodili ovce i sada se sele tamo.
Davno je prošlo vreme kada su oni koji imaju najviše imanja i najviše ovaca bili
bogati, ali baš da ne mogu od toga da prežive, nema smisla. Od čega bi onda
trebali da živimo?