Umrla sam...

[Adio]

Evo vec podosta vremena proslo, malo se popravi stanje pa opet bup...
I nisam nikad umela da presecem, a nikad nisam ni zelela, a jos manje da se distanciram.
Kada je kraj, meni nije kraj, i ne umem, i ne znam i lose se osecam kao da sam kriva, kao da se nisam trudila, kao da nisam umela da volim. A mozda i nisam, jer sam imala strah, neopisivi strah
I sta sad....?
Ne umem ni da krenem dalje, a mogla sam i sad mogu.
Utehe mi ne trebaju, a jos manje da nalazim zamenu, sex mi jos najmanje treba da bih se oporavila. Vreme prolazi a ja se vrtim u krug i svaki dan prezivljavam sve.
I gde je tu kraj?
Pustiti vreme, i shvatiti da nekom jednostavno nije stalo do tebe ili sebe naterati na neki nov pocetak?

[Man]

klin se klinom izbija u ovom slučaju se klin drugačije zove ali princip je isti...

[QueenOfClubs]

Свака ти је ко Његошева

[Adio]

klin se klinom izbija u ovom slučaju se klin drugačije zove ali princip je isti...

probala, nije islo, puko klin
nisam ja za te varijante, ali nisam ni za ovu

[Man]

Nisi se ufatila za pravi klin

[Adio]

haha, mislis
pa zar mozes i trebas sebe da forsiras za nesto
a i sa drugima da se igras?
nisam ja taj tip, i meni bi bilo lose
posebno ako je neko fer prema tebi

[QueenOfClubs]

Па буди и ти фер, па му реци да се само сиграш.
Чисто сумњам да ће да побегне.

[Man]

U svakom slučaju nećeš da umreš

[Adio]

Па буди и ти фер, па му реци да се само сиграш.
Чисто сумњам да ће да побегне.

Pa nas kako, sto kaze drug Mica: "Zabole te, mlada si lepa, moze ti se da budes kvarna "
Nisam ja u tom fazonu, ali kad vidim da neko jeste od****m odma, bez rezerve, al jedan jedini put kada nisam, ispade ja magare

[Adio]

U svakom slučaju nećeš da umreš

Imam jos 8 zivota

[QueenOfClubs]

Pa nas kako, sto kaze drug Mica: "Zabole te, mlada si lepa, moze ti se da budes kvarna "
Nisam ja u tom fazonu, ali kad vidim da neko jeste od****m odma, bez rezerve, al jedan jedini put kada nisam, ispade ja magare

А одакле си извукла да сам рекла да будеш кварна?

Ај тури слику да видимо како изгледаш.

[Adio]

Ma samo se nadovezujem! Lose se osecam a ne bi trebala ja
Gde da je turim?

[QueenOfClubs]

ПА на тему "Карте на сто"

[Vragolanka]

Evo vec podosta vremena proslo, malo se popravi stanje pa opet bup...
I nisam nikad umela da presecem, a nikad nisam ni zelela, a jos manje da se distanciram.
Kada je kraj, meni nije kraj, i ne umem, i ne znam i lose se osecam kao da sam kriva, kao da se nisam trudila, kao da nisam umela da volim. A mozda i nisam, jer sam imala strah, neopisivi strah
I sta sad....?
Ne umem ni da krenem dalje, a mogla sam i sad mogu.
Utehe mi ne trebaju, a jos manje da nalazim zamenu, sex mi jos najmanje treba da bih se oporavila. Vreme prolazi a ja se vrtim u krug i svaki dan prezivljavam sve.
I gde je tu kraj?
Pustiti vreme, i shvatiti da nekom jednostavno nije stalo do tebe ili sebe naterati na neki nov pocetak?

proći će kada presečeš u glavi, odnosno neće proći, ali će se bar agoniji nazirati kraj...
a ko je kriv je najmanje bitno na kraju... osim ako nisi mazohista.

sex ti treba. i te kako... ali bez upoređivanja, molim.

što se tiče klinova, može trenutno da digne, ali je obično posle svakog nakrivo nasađenog klina još gore, lako se odlazi i u neke druge krajnosti.
mada sam ja za varijanu da treba biti uporan, ali ne sa bilo kim, naročito ne u tako osetljivom stanju, gde je veće verovatnoća za pogrešne procene... u tom slučaju bolje sama izgurati. i mnogo jasnije biva prilikom svođenja računa sa sobom.
sve sa strane maskira, potisne, privremeno, i to nije to...

i zato me užasno nervira kada neko "moje tačke" pogrešno tumači, a neophodne su, u ovakvim situacijama pogotovo. amputiraš, presečeš, prihvatiš, isplačeš se, istuširaš se, odeš kod frizera, na masažu, kozmetičara, solarijum, šoping (na silu, podrazumeva se)... središ se i kreneš, korak po korak, ne može sve odjednom i sve za dan... ali je bitno napraviti taj korak napred. a to ne može ako se uporno osvrćeš unazad.
eto...

[Vragolanka]

i niko nije vredan tvoje patnje, apsolutno niko.
a to što sada preživljavaš će te samo bolje oblikovati za nekoga ko te zaista zaslužuje...
ja malo napamet, jer me sve ovo možda tek čeka, ono što je do sada bilo je zanemarljivo, ali nema nekog straha, šta se mora, nije teško...
ali, poznat mi je osećaj umiranja...
imaćeš čemu da se nasmeješ kasnije.

[Sandokan]

Evo vec podosta vremena proslo, malo se popravi stanje pa opet bup...
I nisam nikad umela da presecem, a nikad nisam ni zelela, a jos manje da se distanciram.
Kada je kraj, meni nije kraj, i ne umem, i ne znam i lose se osecam kao da sam kriva, kao da se nisam trudila, kao da nisam umela da volim. A mozda i nisam, jer sam imala strah, neopisivi strah
I sta sad....?
Ne umem ni da krenem dalje, a mogla sam i sad mogu.
Utehe mi ne trebaju, a jos manje da nalazim zamenu, sex mi jos najmanje treba da bih se oporavila. Vreme prolazi a ja se vrtim u krug i svaki dan prezivljavam sve.
I gde je tu kraj?
Pustiti vreme, i shvatiti da nekom jednostavno nije stalo do tebe ili sebe naterati na neki nov pocetak?

Sve što misliš da ti ne treba, ustvari ti treba, naravno ne po svaku cenu ........ a glupo je da ti ja sad pričam ovo/ono ..... ali ako te znam, a mslm da te znam .....opušći se i uživaj ... život je pred tobom ......... pa živi ga ...

[Adio]

proći će kada presečeš u glavi, odnosno neće proći, ali će se bar agoniji nazirati kraj...
a ko je kriv je najmanje bitno na kraju... osim ako nisi mazohista.

sex ti treba. i te kako... ali bez upoređivanja, molim.

što se tiče klinova, može trenutno da digne, ali je obično posle svakog nakrivo nasađenog klina još gore, lako se odlazi i u neke druge krajnosti.
mada sam ja za varijanu da treba biti uporan, ali ne sa bilo kim, naročito ne u tako osetljivom stanju, gde je veće verovatnoća za pogrešne procene... u tom slučaju bolje sama izgurati. i mnogo jasnije biva prilikom svođenja računa sa sobom.
sve sa strane maskira, potisne, privremeno, i to nije to...

i zato me užasno nervira kada neko "moje tačke" pogrešno tumači, a neophodne su, u ovakvim situacijama pogotovo. amputiraš, presečeš, prihvatiš, isplačeš se, istuširaš se, odeš kod frizera, na masažu, kozmetičara, solarijum, šoping (na silu, podrazumeva se)... središ se i kreneš, korak po korak, ne može sve odjednom i sve za dan... ali je bitno napraviti taj korak napred. a to ne može ako se uporno osvrćeš unazad.
eto...

draga moja, ja sve to i radim. Doduse u jednom trenutku sam se povukla od svih i svega, ali sam se polako i izvlacila, nastavila, pokusavala da krenem u nove price, jednostavno nisam mogla. da placem ne mogu i ne ide mi, posvetila sam se faxu u vecoj meri, druzim se, izlazim, vidjam se sa ljudima, u solarijum vise ne smem jer sam izgorela pre neki dan
jednostavno, sve ide svojim tokom, ali...neke stvari su preteske
ja se osecam lose
a sex..pa sta znam, ne moze to bas da me "izleci", jer se ni ne upustam u te varijante, to mi je ono...bzvz
na sta mislis kad kazes bez uporedjivanja? kakvog? sa cim?

[Adio]

i niko nije vredan tvoje patnje, apsolutno niko.
a to što sada preživljavaš će te samo bolje oblikovati za nekoga ko te zaista zaslužuje...
ja malo napamet, jer me sve ovo možda tek čeka, ono što je do sada bilo je zanemarljivo, ali nema nekog straha, šta se mora, nije teško...
ali, poznat mi je osećaj umiranja...
imaćeš čemu da se nasmeješ kasnije.

sebe sam strahom i upropastila
strah vise nemam, ni od cega, jednostavno nula
ni od onog sto je bilo ni od onog sta ce biti
a to je bilo tesko uociti

[Vragolanka]

draga moja, ja sve to i radim. Doduse u jednom trenutku sam se povukla od svih i svega, ali sam se polako i izvlacila, nastavila, pokusavala da krenem u nove price, jednostavno nisam mogla. da placem ne mogu i ne ide mi, posvetila sam se faxu u vecoj meri, druzim se, izlazim, vidjam se sa ljudima, u solarijum vise ne smem jer sam izgorela pre neki dan
jednostavno, sve ide svojim tokom, ali...neke stvari su preteske
ja se osecam lose
a sex..pa sta znam, ne moze to bas da me "izleci", jer se ni ne upustam u te varijante, to mi je ono...bzvz
na sta mislis kad kazes bez uporedjivanja? kakvog? sa cim?

radiš, po automatizmu... sama si rekla da se vrtiš u krug, vraćaš se, premotavaš film... zarad radi čega? žališ, kaješ se, ili ti je teško. i bez čega ti je teško? možda je ovo najbitnije od svega... da li uopšte imaš za čim da žališ? ali bez patetike, kada budeš motala ova pitanja po glavici...
ne mogu, preteško je... aman, kada tako postaviš stvari, jeste. imam i ja ovakve trenutke, samu sebe unazadim. i syebem sav dotadašnji trud. sve do reza u glavi. bez svakoga se može. a kako? u početku ebeno teško, ali vremenom mora da bude lakše, ma koliko ti nastojala da održiš neku vezu, da li stvarnu, ili u glavi, vreme čini svoje, novi ljudi i ostalo, da ne tupim...
inače, koliko je vremena prošlo?

e, pa vidiš, sex bez obaveze je možda neprikladan savet u ovom trenutku, ali možda upravo ono što ti treba. i neće te izlečiti, ali može da pomogne, naravno opet ne sa bilo kim, mora da postoji neka oprobana varijanta, te stare šeme su nekako najsigurnije kasnije, nema bojazni da ćeš se zaljubiti... iako sam ja uvek za novo, nismo svi isti...
ili da se upustiš u to, ili da se cimaš opet sa nekim... a čisto sumnjam da trenutno išta više sem sexa možeš da ponudiš. postoji i treća varijanta, da ostaneš sama neko vreme... ja ne mogu da ti kažem šta da radiš, znam šta bi ja.

bilo kakvog upoređivanja ne sme da bude... syebaćeš se načisto. nisu svi isti i ne trebaju svi da budu isti, a taj tvoj nije ni po čemu naj, poseban u nekim stvarima, ok... ali ima i boljih. obično volimo ono što su oni nama, mislim na muškarce, retko se udubljujemo u ono sporedno. a možda bi trebale, u slučaju evolucije ka braku, ili stabilnijoj vezi, posmatrati ih u odnosu na okolinu.
možda sam te ovim zbunila, ali očigledno si razočarana, nebitno u koga, što navodi na zaključak da si možda gledala taj odnos kroz ružičaste naočare.

a to koliko si pružila, ne trebaš da se kaješ, on je trebao da zna šta osećaš, bez obzira na to koliko možda malo pokazuješ... ja sam kruta po ovim pitanjima, ali ne mogu da budem ono što nisam i da krivim sebe za nedovoljno pružanje ljubavi. uvek se trudim da dam maximum, ali sve ima svoje granice, dokle smem, mogu ili hoću da idem. to kajanje će te dodatno syebati...

[Vragolanka]

sebe sam strahom i upropastila
strah vise nemam, ni od cega, jednostavno nula
ni od onog sto je bilo ni od onog sta ce biti
a to je bilo tesko uociti

meni pričaš... ne umem da uživam u lepim trenutcima, očekujući ružne...
valjda će i mene neko nivelisati...
a patnja je obično konstruktivna, menja te na bolje.
čim popusti tuga za njim, vratiće se i strah, ne brini.