Haiku

[Bisernica]

Iako je bilo primedbi na način na koji se postavljaju teme na književnosti,ipak mislim da o nekim stvarima,koje nisu svakodnevno prisutne u našim životima,nešto treba i napisati.Haiku mi se nametnula u trenutku u kojem je Japan izložen pogledima celog sveta zbog tragedije koja ih je zadesila ,ali i zbog opasnosti koja još uvek visi kao Damoklov mač i nad njima ,ali i nad ostatkom planete.

Haiku poezija slavi lepotu običnog trenutka.Nastala iz japanske tradicije, haiku karakterišu ne samo jednostavnost,već i poštovanje prema prirodi.
Iskreno ,vrlo često nisam shvatala poentu stiha ,verovatno iz razloga nepoznavanja motiva koji su pesnika navodili,tako da mogu reći da mi haiku nije bliska ,zbog toga što je ne razumem.
Čitate li haiku i razumete li je ?


Ne odlazi, ne –
iako slabo pevaš,
ti si moj slavuj.

Issa

[mare]

Nikada, baš nikada
nisam razumeo
haiku

[Bisernica]

Otpali cvet
vratio se na granu?
- Ne, to je leptir!

Moritake

[Oleg]

Da nema trešnjevog cveta,
ljudska bi srca u proleće
mogla i znati za spokoj.

Narihira

[Oleg]

Proleće je već stiglo,
mada još ima snega.
Uskoro, topli će lahor
da razmrzne te suze
u očima slavuja.

Nidjo

[ljubičica]

haiku je forma koja savrseno odgovara mojoj prirodi, i bice mi zadovoljstvo da ozivim ovu temu.
najlepsi opis haiku poezije:
njegova je priroda da budi uspavano osecanje lepote kod ljudi.

ozelenela vrba.
sve što je u mislima,
liči na ljubav.

masaoka šiki

[ljubičica]

trešnjin cvet pada
u šake bez prestanka
na mesečini.

vatanabe suiha

[ljubičica]

gusto zbijeni
cvetovi ljubičice
to svetlucaju.

vatanabe suiha

[ljubičica]

izadjimo napolje!
gotovo da se takne
prolecni mesec.

teidjo

[Vltava]

Šiblje
za gorivo posečeno,
a počinje pupiti!

Boncho