Poezija raspoloženja

[Bisernica]

Ruka koja te ljubila

Ruka koja te ljubila biće prah cigarete
Hitra potočara srca prestaće da klepeće
Toliko te je snatrilo neraslo u meni dete-
A reč, koju ne kaza u nebu meni svetleće.
Spasiće me krivih putanja
andjeli iz tvojih šutanja.

Pero Zubac

[Bisernica]

Želja


Samo tvoje toplo srce,
i ništa više.

Moj raj je polje
bez slavuja
i lire,
s jednom skromnom rijekom
i malenim vrutkom.

Bez ostruge vjetra
u hvojama,
bez zvijezde sto bi htjela
listom biti.

Golema svjetlost
koja bi bila
krijesnica
druge svjetlosti,
u nekom polju
skrhanih pogleda.

Čisti pocinak
i tamo cjelovi naši,
zvonki madezi jeke
rastvorili bi se
u daljini.

I tvoje toplo srce,
i ništa više.


Federico Garsija Lorka

[Bisernica]

Rastvorio sam te

Rastvorio sam te kao ružu
da bih tvoju dušu vidio
i ne vidjeh je.

Ali sve okolo
- obzorja zemlje i mora -
sve, unedogled,
bi ispunjeno
beskrajnim i živim životom.


Huan Ramon Himenez

[Bisernica]

Voleo sam Vas

Voleo sam vas; moja ljubav stara
Još uvek, možda, spi u srcu mome.
Al' zašto ona nemir da vam stvara?
Ja nisam rad žalostiti vas njome.

Voleo sam vas nemo, beznadežno,
Pun strepnje i pun ljubomore boli,
Voleo sam vas iskreno i nežno;
- Nek Bog da, tako drugi da vas voli.

A.S.Puškin

[Vltava]

Lirski razgovor


- Reci kako me voliš.
- Hoću.
- Reci.
- Volim te na suncu. I volim te u senci. Volim te u šeširu. I volim te u žaketu.
Kad vetar duva napolju. I kad si na banketu. U zovama u brezama, kraj maline i klena.
I kada spavaš. I kad radiš povijena. Volim te kad jaje lepo mutiš. Volim te čak i kad kašiku ispustiš, pa se ljutiš. I u taksiju. I u autu. Bez izuzetka. I od kraja ulice.
I od pocetka. I kad kosu svoju česljem lepo deliš.

I u opasnosti. I kad se veseliš. Na moru. U gorama. U kaljačama. Bosu. Danas. Juče. I sutra. I danju i noću. I u proleće kad dolaze nam laste.

- A leti kako me voliš?
- Kao srž leta, zna se.

- A da li me voliš u jesenje dane?
- Čak i onda kad gubiš kišobrane.

- A kada se zimi posrebre prozori.
- Zimi te volim ko vatru kad veselo gori. Blizu tvoga srca.
I uz tvoju nogu. A iza prozora sneg. I vrane na snegu.


Konstantin Galcinjski

[Bisernica]

ŽELJA

Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probuđena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira...?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira...

Zagledam u sebe, tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim...

Dragana Konstantinović

[Bisernica]

Ispunjenost duše


Kapi sreće rose nad mojim životom
I maglovita tama nestaje sa mojih
trepavica
Drugačijim očima jutros Te ljubim
dok oko mene mutne vode teku
laži i neistine
Dok me zapljuskuju tanke niti
izgubljenosti na odlasku
Krivac svemu si Ti jer si zavirio
u unutrašnjost moje duše
I samo jedan Tvoj smešak oživio
je moju zaspalost
Uzalud sam se godinama odmarala
lebdeći mislima ka nekom
savršenstvu
Samo Tvoj tihi korak bio je presudan
da osetim ispunjenost duše
Da se prizemljim u stvarnosti
Tvoje ljubavi
Da se okupam istinom u Tvojim
očima
Da se nastanim zauvek
u Tvome srcu.


Evica Kraljić

[Vltava]

VODA

Ući ću ti u kosu,
usta i uši.
Razložiću te u pesak,
u maglu,
u vreme.
I bićeš nošen kao listak,
i potopljen kao Titanik,
i opet rođen slan
i mokar...
ako Ja to hoću


Ž. Komlenac

[Bisernica]

To lice ljubavi

To lice ljubavi
opasno i nežno
jedne se večeri javi
posle predugog dana.
Možda je strelac bio
sa lukom
ili svirač
sa harfom.
Ne znam više.
Zaista ne znam
znam samo
da me je ranio
možda strelom
mozda pesmom.
Znam samo
da me je ranio
zanavek ranio
iz srca krv mi teče.
Vrela me suviše vrela
ljubavna rana peče.

Žak Prever

[Vltava]

Život

Sve to ne zavisi od mene.

Setim se kako beše lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.

I, vidiš, to uteši me.

Ne zavisi od mene.

Dosta je da tog dana,
zemlja oko mene zamiriše preorana,
ili da oblaci prolete,
malo niže,
pa da me to potrese.

Ne, ne od mene.

Dosta će biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog
istrči neko ozeblo, tuđe dete
i zagrli me.


Miloš Crnjanski

[Bisernica]

Kroj

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.

Mika Antić

[Bisernica]

To može samo žena koja ljubi

To može samo žena koja ljubi
tražiti malo, poklanjati sve.
Dani su teški, zagrljaji grubi
a ona ko nekad vjeruje u sne.

Vjerna i tiha zna još da čeka
kada i ne misle na nju.
Prolaze dani, ne vraća se rijeka,
a ona još uvijek stoji tu.

To može samo žena koja ljubi
pružati nježnost i živjeti bez nje.

Arsen Dedić

[Bisernica]

Želim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.


Da poneseš od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag...


puteva zasutih lišćem svelim
sa jablanova.

Miloš Crnjanski

[Vltava]

ODAKLE SI DOŠAO

došao si iz svih stvari koje sam vidjela,
iz svih zvukova koje sam čula,
iz lica svih, iz svakog pogleda,
iz svake kapi, svakog mirisa,
iz cjelova svakog, svakog udarca,
iz svega toga ti si se izvio
ko iz cvijeća miris, ko plamen iz suharja,
i kad stavim uho na tebe ko na školjku,
čujem šum gradova kroz koje sam prošla,
i onih kroz koje samo htjedoh proći-
odraze vidim dalekih kupola
kako se njišu u bistroj vodi tvog bića;
slušam i gle, prolijeću atomi zaboravljenih ruža,
i glasovi iz mrtvih pluća ustaju,
slušam, moj život treperi u tebi,
kao ptica u zamku ulovljena.

Vesna Krmpotić

[Bisernica]

Slap

Teče i teče, teče jedan slap;

Što u njem znači moja mala kap?
Gle, jedna duga u vodi se stvara,
I sja i dršće u hiljadu šara.

Taj san u slapu da bi mogo sjati,
I moja kaplja pomaže ga tkati.

Tiho, o tiho govori mi jesen
Tiho, o tiho govori mi jesen:
Šuštanjem lišća i šapatom kiše.
Al zima srcu govori još tiše.
I kada sniježi, a spušta se tama,
U pahuljama tišina je sama

Dobrica Cesarić

[Vltava]

Rastu senke


Rastu senke... i sve u jednu se stvore...
Još su obasjana
Brda kud su zlatna, vrhovima gore,
Prošla krila dana...
Ono što nas krepi i u život vodi -
Daleko je veće...
Dok svetilo noći nebesima brodi,
Ko bled prizrak sreće...
Po azuru plovi, dok vrhom planina
Zrak dima se gasi...
I ja sve to gledam ko sliku davnina
Koju spomen krasi...
Šumi ćuti... Mir je. Nigdje glasa nije...


Afanasije Afanasijevič Fet

[причалица]

KAD ZABORAVIŠ NEDELJU

Gwendolyn Brooks

A kad zaboraviš šarene pokrivače sredom i subotom
A naročito kad zaboraviš nedelju;
Kad zaboraviš naše trenutke nedeljom u krevetu,
Ili mene kako sedim na radijatoru ulične sobe u tromo popodne,
I gledam niz dugu ulicu koja nikuda ne vodi;
Zagrljenu priprostim starim kućnim ogrtačem nenadanja;
I ništa ne moram raditi, i srećna sam ...
I kad ponedeljak ne bi nikad trebao doći!
Kad to zaboraviš kažem ...

I kako si psovao ako bi neko uporno zvonio na vratima,
I kako bi meni zastalo srce ako bi zvonio telefon,
I kako smo konačno odlazili na nedeljni ručak;
U stvari, kroz uličnu sobu do stola zamrljanog tintom
u jugozapadnom uglu, na nedeljni ručak.
A to je uvek bilo pile sa testeninom, ili pile sa pirinčem, i salata,
pa raženi hleb i čaj, i kolačići sa čokoladnim mrvicama.
Kažem, kad to zaboraviš ...

Kad zaboraviš moj tihi predosećaj
Da će rat završiti pre nego dodje red na tebe;
I kako smo se konačno svlačili,
Gasili svetlo, uranjali u krevet,
Ležali načas opušteni u nedeljno svežoj posteljini
I nežno se slivali jedno u drugo ...

Kada, kažem zaboraviš sve to,
Tada možes reći, tada ću možda poverovati
Da si me dobro zaboravio.

[Bisernica]

Ti si moj grijeh

U mislima si mojim.
U mome snu i dahu,
u svakoj mojoj kretnji.
U bijelom i u crnom,
u dodiru i mraku,
u zanosu i strepnji.
Znam prekasno je za nas
i ljubav našu priječe,
al' slutim da smo jedno.
K'o obala i more,
k'o jutro i k'o večer
k'o lađa i k'o jedro.

Ti moj si grijeh
moja ljubav,
gorki pelin
suze i smijeh,
sve što gubim,
sve što želim
Ti moj si grijeh,
igra vala,
igra sjene suze i smijeh,
san i zbilja jedne žene.

Jakša Fiamengo

[Bisernica]

Kad ti postanem ista
kao vjetar
kao trava
što u svome plesu zavodi ljude
Kad budem nalik
na neke pretke
najdražu knjigu
i njene retke
nemoj se pitati kamo sam pošla
jer tu sam

Kada ti postanem ista
kao stablo
kao klupa
što u svojoj sjeni ugošćuje
Kad budem nalik
na nespokoje
najdražu sliku
i njene boje
nemoj se pitati gdje li sam bila
jer tu sam

Kada ti postanem ista
kao vrijeme
kao ljubav
što je u nama i grč i dodir
Kad budem nalik
na noći duge,
vlakove, barke,
mora i pruge,
nemoj se pitati kamo sam pošla
jer ostajem.

Ana Ahmatova

[Bisernica]

Kapi

Volim tvoje reči nerečene
dugu kosu što me silno sludi
usne tvoje što su k'o svanuća
mis'o lepu što iz sna me budi.

Nemoj da te ništa preterano čudi
oko tebe što se zalud trudim
u mladosti mojoj od tebe sam ranjen
i ne mogu biti kao što su drugi.

Svakom danu k'o da nešto fali...
uvek čekam jutro da se javi-
da zarudim i uz svice planem
i u mis'o,kad ti teško bude,
k'o spasenje iznenada banem.


Lj. Zvizdić