Poezija raspoloženja

[Bisernica]

Šute šume i rijeke,
more bez vala sniva,
vjetar u spilji smiren otpočiva,
a tamna noć je puna
tišine, koju stvara bijela luna:
svu ljubavnu milinu
mi sakrismo u tminu:
nek ljubav naša večeras ne diše
nek se ne glasi,
nek su nijemi poljupci i moji uzdasi.


Torquato Tasso

[Bisernica]

Ćutimo


Proteći će rekama našim hladnim
još mnogo,mnogo vode
i vetrova ćemo još dugo slušati huk
a onda će čas doći, kada ćemo napokon moći
ove tišine prekinuti muk.

Ma, tišina ova i nije naša volja
al' ipak bar je od pogrde bolja.
Jer, svaka naša reč izrečena sada
samo je naličje ljubavi,izgubljena nada.

Ćutimo...tako je bolje...
Reči neka se zalede naše
Ćutimo...
Da nas nikada više ne uplaše.

Da nas ne zaprepasti
taj ton što značenja nema,
taj zvuk što smisao svaki gubi
onoga trena kad oči u oči stanemo
onoga časa kad u istinu padnemo
i vidimo da duša još dušu ljubi.

Molim te, Ćutimo...
Daj nam priliku poslednju
da u tišini beskrajnoj prihvatimo-
Odlazimo-a ljubimo...

[Vltava]

Dažd

Trebalo bi opet naučiti
da slušamo kako dažd pada pada
Trebalo bi se otkameniti
i poći bez osvrtanja kroz kapiju grada
Trebalo bi ponovo pronaći
izgubljene staze od one plave trave
Trebalo bi u obilju bilja
zagrliti panične makove i mrave
Trebalo bi se iznova umiti
i sniti u jasnim kapima ozorne rose
Trebalo bi onesvijestiti se
u tamnim vlasima neke travne kose
Trebalo bi načas stati
sa suncem svojim i sjenkom svojom stasati
Trebalo bi se konačno sastati
sa već davno odbjeglim vlastitim srcem
Trebalo bi se otkameniti
i proći bez osvrtanja kroz kamenu kapiju ovog kamenog grada
Trebalo bi htjeti
i svu noć bdjeti slušajuć kako dažd pravedni pada pada pada

Mak Dizdar

[Vltava]

Ruke tvoje i moje

Ruke su dvije molitve što ištu svoje nebo
To su dvije prijetnje što traže svoga boga.
One su dva druga što često idu u raskorak
Ruke su dva duga pitanja koja
Nemaju kome da se
Povjere.
Ruke bez ruku su siromasi ubogi
Prebacimo ruke s dvije suprotne obale
Njihova sjena u ogledalu voda biće
Virovima radost,
Prebacimo dlanove, prebacimo prste, prebacimo jagodice.

Za most čvršći od stakla, od cementa, od čelika.

Neka preko njega prelaze
Bez ikakve carine
Dragocjenosti

Daha

Pogleda

Poljubaca

I onih krhkih riječi koje se
Mogu reći
Šapatom
Samo.


MakDizdar

[Bisernica]

Trag

Želim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.
Da poneseš od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag...
puteva zasutih lišćem svelim
sa jablanova.


Miloš Crnjanski

[Bisernica]

Kad milošću mučen snagu skupih
pa ti stidljivo s molbom pristupih,
ti si se nasmejala,
za tebe moja ljubav beše
igra i šala.

Umorna ,retko kad igri se predaš,
tamnih očiju k meni gledaš
iz svog jada
i sad bi htela onu ljubav
koju ti nudih tada.

Ah,zgasle su je odavno kiše,
ne može da se vrati više -
a nekad tvoja je bila !
Sad više ni jedno ime ne zna
I hoće mira.


H.Hese

[Bisernica]

Pismo

Ako bih prestao da te volim
moje srce bi postalo
samo mala, zgasla zvezda,
no i onda bi je tvoja zena
međ jatom ugašenih zvezda
umela prepoznati.

Po nekom bivšem svetlu
koje je ostalo u tebi

Ja sam more noćas,
toliko Te široko
i nemirno ljubim.

Mogao bih svoj život
meriti letima u koja
ću Te ljubiti.

Pero Zubac

[Bisernica]

Davanje

To nisam ja,
to si ti,
Ta tvoja se vatra
u meni žari.

Naše je,
ljubavi,
samo ono,
što smo drugima dali.


Enes Kišević

[Bisernica]

Milo moje, najmilije, oprosti mi stihove.
Nije "otisak moje duše" dorastao tvojoj duši.
To su samo nepismeni leleci, jadikovke,
vapaji i čežnja iz sedamnaestog veka,
staromodan način da se tuga proglasi za ljubav.

Dosad sam mogao izučiti zanat
i potkovicom, koja me izabrala, kada sam te sreo,
potkovati srce da se ne troši, dok za tobom kaska.
Barem bi ga ponekad, makar kroz san, čula,
kada se u sitne sate dovuče do tvog praga.
Možda bi se sažalila i pustila u sebe,
da napolju ne zebe.

Da je slovo zrno peska, koliko sam ih potrošio,
mogao sam, s' ovih deset prstiju, kućerak sagraditi,
preneti te preko praga, pa te sa tih deset prstiju,
milovati i golicati bez reči, jer život nije pesma.

Lepo moje, najlepše, oprosti mi stihove.
Te škrabotine ni nalik nisu rukopisu mog pogleda,
koji do suza zadrhti, kad mu se učini da te ne vidi,
pa brže-bolje dozivam nebo da ga sebi uzme,
jer bez tebe ne treba ni meni.

Voljeno moje, najvoljenije, oprosti mi stihove.
Sve su to najgore psovke naspram reči,
koje u grlu, kraj srca, čuvam,
za slučaj da jednog dana Bog reši da postoji,
pa te zamoli da saslušaš šta imam da ti šapnem.

Goran Tadić

[Vltava]

DALEKO

Ima jedan vetar koji kosu ne rastura
I grane ne povija,
Nego, samo tako, dođe odnekuda
I u nama jednu misao pokrene
I zašumi, meko:
Da postoji nešto od nas sasvim daleko.

Stevan Raičković

[Vltava]

OBEĆANJE

Tvoja plava kosa
je moj način života -
smrskan svijetlošću!

Otisak tvojih usana
je kao biljeg
na mojoj moći.

Voljeti tebe
znači živjeti
moj savršeni dnevnik

a obećao sam
svom tijelu
da ga nikad neću napisati!

L. Koen

[Vltava]

POKLON

Govoriš mi da je tišina
bliža miru od pjesama
ali ako bih ti kao poklon
donio tišinu
(jer tišinu poznajem)
rekla bi
Ovo nije tišina
ovo je još jedna pjesma
i vratila bi mi je nazad.

L.Koen

[Bisernica]

Noć je dar od Boga data
za ljude sjenke,meni što liče,
lutam i sanjam o Tebi večeras
Nadam se srešću te negdje u tami.


I sve je nekako nestvarno,čudno
Bez duše, sivo, ničega nema
Pomislim ''Bježi,spasi se , trči ''
Vraćam se danu što život nudi.


Sonja Popović

[Bisernica]

Ljubavna pesma

Gdje nisi ti i tvojih očiju sjaj,
tamno je meni.
I uz jasno treperenje svijeća,
tamno je meni.
I kraj tihog plamena stada
tamno je meni.
Sunčana svijetlost samo me ranjava,
tamno je meni.
Gdje tebe nema i tvojih očiju,
tamno je meni.

Bhartrihari

[kojica]

Savršenstvo vatre III

Uvežbavanje duhovne čestitosti nalaže mi
da budem mudriji od svog oka

Da bez čuđenja primim to što se drvo javlja
i neprekidno gubi u prostoru i vremenu.

Ma kako pustolovno izgledale neke neprekoračivosti,
ovde se čini sve to oistinjenim i prirodnim.

Pred okom mi se otvara onostranost
i mnogolika domišljatost slobode i uobrazilje.

Kao i ceo ljudski rod, naučio sam da hodam,
ali to nije isto što i kretanje.

Ko nije savladao neviljivi korak mirovanja
moze li smatrati da je odmrsio svoj um?


M.Antić

[Bisernica]

Gdje si, ko si, šta radiš?
Postojiš li,živiš li,voliš li ?
Da li si biće od krvi i mesa
Ili si samo iluzija i mašta ?

Samo bih gnijezdo htjela da svijem
U naručju Tvom, na grudima Tvojim
Osjetiti želim toplinu i nježnost
Ljubav,sigurnost jer samoće se bojim.

Sonja Popović

[Vltava]

Daj mi to što mi daješ…

Daj mi to što mi daješ.
I daj mi ono što ćeš mi dati.
I ne usliši ako Te ikad molim
Nešto treće.
A ne zaboravi dati snagu
Da primim sve to što mi daješ;
Da ne odbijem što ćeš mi dati,
Ne zaištem što nećeš dati.

Vesna Krmpotić

[Rosa]

Ne rusi sve mostove mozda ces se vratiti,
nisi ptica ni leptir obalom sto leti,
kada nema mostova uzalud je ceznuti,
uzalud je shvatiti, uzalud je hteti.

Ne rusi sve mostove, mozda ces se vratiti.
Ostavi bar jedan most između srca i mene,
u samoci je lakse neshvaceno svatiti
mogle bi te nazad nagnati uspomene...

[Bisernica]

Vrtlog ljubavnog vretena...


Nebo je plakalo kada sam odlazila,
biserne kapi su se slijevale
licem vremena kada sam odlazila,
ljubav se vrtložila poezijom suza
jecajem tišine.
Osluškivala sam
krik ranjeg galeba
na obali oceana snova.
Kada se jednoga dana
sretnemo
na rubu vremena,
u kovitlanju svemira,
u poeziji kiše
i u kapima sna
s iste obale ćemo
gledati kako se sjedinjuju
suze u kristale sna
na licu tvoje i moje
vječnosti.

Dijana Jelčić

[Bisernica]

Neko drugo more

Neko drugo more
jutrom ti osvice pod
oknima

Neka druga ruka
u snu ti kupine na
dlan prinosi

Neko drugo lice u
tvojoj bistroj se zenici
ogleda

Neko drugo uho iz
sna tvoga,
muziku za svoje uho
izbira

Neka druga senka vitku
tvoju senku podnevom
dotice

Ali niko drugi u tvom
snu
ne usni
a da u
budnom oku
osvane

Pero Zubac