Hrana koju jedemo

[DaDole]

5 lažno dijetalnih proizvoda od kojih se debljamo

Dijetalna gazirana pića
Iako imaju manje kalorija i manje šećera nego uobičajeni gazirani napitci, dijetalni napitci zapravo stvaraju suprotan efekt od poželjnog gubitka težine.

Istraživanje provedeno prošle godine pokazalo je da ljudi koji su pili dva ili više dijetalnih napitaka dnevno imaju šest puta veći opseg struka od onih koji ih ne konzumiraju. Zamka leži u činjenici kako tijelo nakon konzumiranja slatkog ima potrebu za hranom slične vrste
Frape
Iako mogu biti prepuni zdravih vitamina, minerala i drugih hranjivih tvari, ovi hvaljeni napitci, pogotovo iz ponuderestorana brze prehrane, bogati su nepoželjnim mastima, šećerima i kalorijama. Pobrinite se da vaš frape bude ispunjen voćem, povrćem i nemasnim mlijekom ili drugom mliječnom alternativom.

Preskočite recepte koji sadrže sastojke poput voćnih sirupa i čokolade. Ako je vaš frape zamjena za obrok držite se propisanih 300 do 400 kalorija, ako ga pijete kao međuobrok neka sadrži 200 kalorija, čime ćete postići vidljive rezultate.
Zamrznuti zdravi obroci
Obično takvi obroci sadržavaju povećane količine natrija i šećera, kao i drugih nepotrebnih sastojaka koji ne čine dobro vašem tijelu.

Pripremljene porcije hrane su dozirane i primarna im je zadaća održavanje kontrole nad količinom jela, no ne nose predznak 'zdravo' zbog čega brojni pribjegavaju dodatnim zalogajčićima.
Pametnija opcija od ove, svježe je pripremljena hrana i tanjur na kojem polovicu čini povrće u kombinaciji s mesom ili integralnom tjesteninom.
Voćni jogurt
Bogat kalcijem i proteinima jogurt je savršen kao međuobrok, no količina dodatnih šećera i kalorija u kupovnom voćnom jogurtu sabotaža je zdrave prehrane. Pokušajte s kućnim pripravkom od običnog jogurta, svježeg voća i žličice meda za slatkoću.
Pečeni čips
Iako je pečeni čips odlična alternativa prženom s obzirom na smanjeni udio zasićenih masti, on nažalost obiluje natrijem i šećerom. Kao pravu zdravu alternativu servirajte si svježe narezano povrće i zdravi umak od rajčice.

[DaDole]

[DaDole]

Sadrži li vaša prehrana previše nezdrave hrane, ne samo da imate velike šanse da ćete se udebljati, već vam prijeti i depresija! Čvrsti su to dokazi istraživanja koje je utvrdilo da prečesto konzumiranje loših namirnica, osim na izgled negativno utječe i na raspoloženje
1. Preuranjene bore
Ono što je loše za vašu liniju, loše je i za lice. Šećeri, masnoće koje se koriste za produljivanje trajnosti pakirane hrane i škrob potiču pretjerano lučenje inzulina što uzrokuje upalne procese u tijelu i ometa aktivnost antioksidansa bitnih za održavanje mladolikog izgleda. Rezultat je ubrzavanje procesa starenja, veća sklonost štetnom utjecaju sunca i prerano dobivanje bora
2. Pogoršani PMS
Hrana ne može uzrokovati PMS, ali može ga pogoršati. Šećer i škrob mogu uzrokovati da inzulin naglo naraste i brzo padne što utječe na kemikalije u mozgu i nagle promjene raspoloženja. Zaslađeni kofeinski napici najlošiji su izbor kad vam hormoni 'divljaju'. Kombinacija šećera i stimulativnog učinka kofeina (i kasnijeg pada raspoloženja) recept su za nepodnošljivi PMS.
3. Neredovita stolica
Bijeli kruh, bijela riža i ostale prerađene namirnice mogu uzrokovati zatvor jer sadrže malo ili ništa vlakana koja su krucijalna za probavljanje svega što unesete u tijelo. Nedovoljno opskrbljivanje organizma vodom može pogoršati probleme s probavom, kao i kombinacija alkohola i bijelog kruha (hot-dog, hamburger).
4. Nadutost
Primjetili ste da svaki put kad se počastite nečime iz restorana brze hrane ne osjećate toliko sitost koliko nadutost? To je zbog toga jer nezdrava hrana sadrži ogromne količine natrija koji je glavni krivac nadutosti. Zadaća natrija je reguliranje količine krvi u žilama, ali on također veže vodu na sebe. Visoka koncentracija natrija izvlači vodu iz stanica zbog čega tijelo mora koristiti više tekućine kako bi je nadoknadilo.
5. Žgaravica
Posljedice prevelikog broja obroka punih masnoća jest slabo varenje kiseline. Hrana bogata zasićenim masnoćama duže se probavlja, a ako niste do kraja probavili sinoćnji cheeseburger i pržene krumpiriće, višak kiseline u želucu može se vratiti natrag u jednjak idući put kad jedete i tako izazvati žgaravicu.
6. Glavobolja
Tiramin, kemikalija koja nastaje kidanjem određenih proteina u bojilima za hranu i nitratima (sastojcima hot-doga i drugih mesnih prerađevina) može uzrokovati glavobolju. Stručnjaci objašnjavaju da tiramin povećava dotok krvi u mozak uzrokujući vaskularne promjene što rezultira bol.

[paculjkica]

Šest odvratnih činjenica o hrani koje (ne) bi trebalo da znate

Ukoliko se spremate da jedete, a nemate jak želudac, preskočite ovaj tekst jer više nećete gledati hranu istim očima.

1. Prosječni posjetilac fast food restorana godišnje pojede 12 stidnih dlaka
Dakle, više ne treba da se sekirate ako pronađete dugu crnu vlas kose u obroku. Bar znate da je sa glave i našli ste je. Među nepozvanim gostima u hrani redovno se nađu i stidne dlake. Ne razmišljajte kako su tu dospjele samo se molite da baš vama ne zapadnu.
2. Hot dog ili čudan način prerade mesa

Prije nego što viršla dobije onaj svoj čuveni izgled ona podsjeća na neku odvratnu, ljigavu ružičastu pastu.Ta pasta se dobija procesom koji se naziva mehanička separacija, što je brz i jeftin način da se iz "mesa" izbace ostaci kostiju, hrskavica i ostalih elemenata koje ne želite da vidite u hrani. Pri završetku procesa hrana bude prepuna bakterija, što se rješava "kupanjem" grozne paste velikom količinom amonijaka. Na kraju joj se dodaju brojni vještački pojačivači ukusa i boje kako bi ponovo ličila na meso koje je nekada bila.
3. Zašto se gumene bombone tako lijepo sijaju?
Odgovor je šelak, prirodni nusprodukt koji proizvode insekti, a koristi se kao vezivo za lakove. U prehrambenoj industriji se dodaje gumenim i žele bombonama za "visoki sjaj". Inače, šelak je izmet tajlandskog insekta, ali nećemo sada o tome.
4. Šejk od jagode sadrži više od 50 aditiva
Izgleda da su prave jagode veoma skupe, pa su kompanije našle zgodnije rješenje. Naime, u šejkove se ubace kojekakvi vještački dodaci koji imitiraju ukus pravog voća. Neke od tih hemikalija su etil acetat koji se koristi u građevinskoj i hemijskoj industriji, fenetil alkohol koji je čest sastojak eteričnih ulja, ali i pojedine vrste razređivača. Jeste li za šejk?

5. Salata u fast food restoranu? Bolje antifriz
Osim što nisu baš kao što bi trebalo da budu niskokalorične (zbog raznih umaka i aditiva), salate u restoranima brze hrane sadrže i glicerol. Hemijski sastojak, koji je sastavni dio antifriza, produžava rok trajanja i hrskavost salatama koje kupujemo sa željom da pojedemo nešto zdravo.
6. A zakleli biste se da je to sir

Svi proizvodi koji se prodaju kao pasterizovani sirni proizvodi u sebi sadrže aditive, hemikalije i pojačivače ukusa koji čine 49% ukupne mase tog proizvoda. Rezultat toga su jeftini proizvodi koji odlično imitiraju prirodni sir, a u sebi sadrže tek 51% pravog sira, taman dovoljno da ih njihovi proizvođači reklamiraju kao takve. Dakle, nije to sir, to je nešto što podsjeća na sir.

Izvor ziveti sa prirodom

[причалица]

Воћна емулзија уместо сока


Забуну међу купце унела декларација на којој пише да напитак садржи „емулзију јагоде”.

„Шта је то емулзија воћа? Купио сам воћни сок „адут” на којем је писало да садржи емулзију јагоде. О чему је реч и има ли ту уопште воћа, питао је читалац из Београда редакцију „Потрошача”.

Како је реч о соку који је робна марка „Делеза” („Макси” и „Темпо”) питали смо овај ланац о каквом је соку реч и шта уопште значи емулзија јагоде у овом напитку.

– Емулзија јагоде је један од састојака које произвођач користи у производњи сока „aдут” црвени микс, а реч је о мешаном бистром воћном коктелу. Ова сировина садржи воду, ароме и природно идентичне ароматичне супстанце које су према структури идентичне супстанцама које су природно присутне у одговарајућем материјалу биљног порекла, што је у овом случају јагода – наводи се у одговору „Делеза”.

У Пољопривредној инспекцији, задуженој за контролу исправности и квалитета воћних сокова на нашем тржишту, кажу да није реч о нечему што је недозвољено, али истичу да је емулзија смеша две немешиве течности.

– То је нестабилна смеша која се брзо након мешања поново раздваја на своје састојке – кажу у Пољопривредној инспекцији, па их је због тога пре употребе потребно промућкати.

Међутим, цена открива много тога. Уколико сок који садржи емулзију, како каже наш читалац, кошта мање од 70 динара, а воћни сок често и преко 130 динара, јасно је да квалитет не може бити исти. То примећују и у водећим потрошачким организацијама. Према речима Горана Паповића, председника Националне организације потрошача Србије, тржиште Србије се већ годинама суочава са проблемима када су воћни сокови у питању.

– Правилници познају воћне сокове и нектаре, а не било какве емулзије. Јасно је да је реч о нижем квалитету производа на уштрб ниже цене. Осим тога, стално се пролонгира доношење Правилника о декларисању на којем ми инсистирамо. Он би био користан управо за ове ситуације јер би регулисао на пример то да произвођачи не могу да ставе слику воћа на амбалажу напитка који готово да и не садржи воће – каже Паповић.

http://www.politika.rs/rubrike/potro...o-soka.sr.html

[paculjkica]

Evo spiska hrane i pića koji sadrže GMO!

Svetska ekološka organizacija objavila je listu hrane koja u svom sastavu ima genetski modifikovane sastojke. Među proizvodina nalaze se i namirnice koje se prodaju na našim prostorima.

Najpoznatija svetska ekološka organizacija Grinpis napravila je spisak prehrambenih proizvoda koji u sebi sadrže genetski modifikovane sastojke (GMO), a isto tako postavili su i popis Ne–GMO kompanija. Među proizvodima nalaze se neke od najpoznatijih vrsta napitaka, slatkiša i namirnica koje se prodaju i na našim prostorima.
Genetski inženjering omogućava naučnicima da stvore biljke, životinje i mikroorganizme manipulacijom gena na način koji menja strukturu prirodnih stvari. Ovi genetski modifikovani organizmi (GMO) mogu da se rašire i van svog nameravanog staništa i ukrste sa prirodnim organizmima, čime se zagađuje čisto okruženje. Usled toga, buduće generacije razvijaće se u nepredvidivom i nekontrolisanom pravcu.

Zbog poslovnih interesa, široj javnosti je uskraćeno pravo da sazna sve o GMO sastojcima u lancu ishrane, a samim tim potrošači nemaju predstavu kako da izbegnu kupovinu ovih proizvoda, uprkos tome što u pojedinim zemljama postoji obaveza njihovog obeležavanja.

Ovako izgleda deo Grinspisove lista proizvoda koji u sebi sadrže GMO:

1 – “Snickers”

2 – “Campbell” supe

3 – Pirinač “Uncle Bens”

4 – Čaj “Lipton”

5 – “M & M”

6 – “Twix”

7 – “Milky Way”

8 – “Cadbury” čokolada

9 – “Ferrero Roche”

10 – “Nestle” čokolada

11 – Čokoladni napitak “Nesquick”

12 – “Coca–Cola”

13 – “Sprite”, “Fanta”

14 – “Pepsi–Cola”

15 – “7 Up”

16 – “Knorr” sosovi

17 – Keks “Parmalat”

18 – “Hellman ‘s” začini, majonezi, sosovi

20 – “Heinz” začini, majonezi, umaci

21 – Dečiji napitak “Nestle”

22 – “Hipp” kašice za bebe

23 – “Abbot Labs Similac” (mleko u prahu za bebe)

24 – “Danone” jogurt, kefir, sir, dečji napitak

25 – “McDonalds”

26 – “Kraft” čokolads, čips, kafa, dečji napitak

27 – “Heinz Foods” kečap, sosovi

28 – dečji napitak, proizvodi “Delma Unilever”


Izvor : alo

[Nežnicah]

Nisam znala gde da stavim ovaj link, a volela bih da ljudi to pročitaju... Ne konzumiram ništa od ovog proizvođača, ali sam zgrožena, pa šta nam to rade Nažalost nisam našla drugi link, već imam samo ovaj na engleskom...

http://www.undergroundhealth.com/dan...or-its-yogurt/

[Sarmica]

Evo spiska hrane i pića koji sadrže GMO!


22 – “Hipp” kašice za bebe

[причалица]

sva sreća pa ništa od ovoga ne koristim, niti sam koristila...jedino što devojke ponekad popiju koka kolu

[Nežnicah]

20 – “Heinz” začini, majonezi, umaci

srećom ne nalazim ih ovde često

[Sarmica]

Snickers, Twix, Milky Way, Ferrero, Nesquick, Coca Cola, Sprite, Fanta, Pepsi, Hellman's, Nestle, Hipp, Danone

Meni će verovatno rep izrasti

[paculjkica]

Хамбургер McDonald’s: остаци меса у амонијум хидроксиду



Компанија приморана да промени рецепт за хамбургере

Британски кувар Џејми Оливер је добио битку против једне од највећих мрежа брзе хране у свету. McDonald’s је приморан да промени рецепте, јер је кувар обелоданио како у ствари спремају хамбургере који су познати у целом свету.

У једној од својих емисија Оливер је показао како се спрема млевено месо за хамбургере. Узимају се остаци меса (масноће и унутрашњи органи). Онда се та самлевена смеса „испира“ у амонијум хидроксиду и онда се од тога праве хамбургери. Кувар уверева: то је веома штетно за здравље.

Незванични термин "ружичаста слуз", се односи на месо и месне производе, који су неподобни за људску исхрану, пре него што је додат амонијум хидроксид. Овај хемијски производ убија микробе, као што је салмонела и чини покварено месо безбедним за потрошњу. Простије речено *- покварено млевено месо се "дезинфикује" са амонијум хидроксидом и поново се праве пљескавице од поквареног меса.


vostok.rs

[Nežnicah]

ne prave valjda i sladoled od pokvarenog mesa

[paculjkica]

KAKO SE U SRBIJI OD SMEĆA I ĐUBRETA PRAVI HRANA ZA DECU

Podsticaj da napišem ovaj tekst je reklama na televiziji u kojoj se pojavljuje popularni pevač Željko Joksimović i preporučuje margarin deci za jelo, pod sloganom zdrave hrane. Margarin nije nikako zdrava hrana, to je potpuno veštačka i biološki bezvredna hrana, jer se sastoji od vode, lošeg ulja i gomile umetnutih i veštačkih konzervansa i stabilizatora, veštačkih boja, veštačkih vitamina i veštačkih aroma.

Reklamirati margarin kao zdravu hranu je potpuno licemerje, zavodjenje i manipulacija potrošačima, kao i zdravljem nacije. Margarin je veštačka i loša kopija maslaca, butera, i nikako se ne može izjednačavati sa prirodnim proizvodom. Naravno, ne radi to Željko Joksimović namerno i svesno, on to radi za pare proizvodjača margarina koji to proizvodi i nama prodaje upakovano u lažnu priču i tvrdnju.

Ista moja zemrka se odnosi i na prevarantsko i manipulativno reklamiranje viršli, parizera i pašteta kao zdravog doručka i zdrave hrane za decu.

Svestan sam da nikakvo regulatorno telo a ni Asocijacija za zaštitu potrošača neće moći da se izbori sa medijskim lažima i da ovakve spotove kao obmanjujuće skine sa tv ekrana, pa sam rešio da napišem ovaj tekst. Svestan sam i da će mnoga deca i mnogi roditelji ili staraoci dece biti žrtve ovakvih reklama i propagandnih poruka i svojoj će deci mirne savesti davati lošu i nezdravu hranu, verujući da je sve istina što se tvrdi u medijima. Zato i pišem ovaj tekst, makar za malobrojne koji će ga pročitati i razmisliti o njemu i hrani koju daju svojoj deci.
Kako se pravi topljeni sir, pašteta, viršla i industrijska hrana

Pre 10-ak godina sam se zaposlio kao direktor marketinga u Imleku. Prvih dana sam obilazio fabriku. Kolege su me odvele do Topione sira. Ušao sam u zgradu i u veliku sobu, svu u keramičkim pločicama. Na sred velike sobe, na podu, naspram uredjaja za topljenje, stajala je velika gomila nabacanih pokvarenih sireva. Sirevi su svi bili iz asortimana Imlek-a, bili su raznih dimenzija i vrsta, deformisani, sasušeni, zeleni i beli od budji i plesni koja se uhvatila na njima, neki su bili naduti od procesa vrenja koji je počeo da se odvija u njima na sobnoj temperaturi i pored izvora toplote. Gomila užegle hrane za bacanje. Smeće.

Upitao sam kolegu: „Da li su ovi sirevi za bacanje?“

Kolega mi je odgovorio: „Ne, ne nikako. Ništa se kod nas ne baca. Ovo su sirevi iz povraćaja iz prodavnica, koji su se pokvarili, oštetili ili im je istekao rok trajanja, i koji se ovakvi kakve vidite stavljaju u topionik, istope se, i onda se mlečna mast i protein iz njih procedi, dodaju se začini i sve to ide u kalupe za topljeni sir. Od te mase dobijamo topljeni sir, one male trougliće sira za dečiji doručak, ono što se popularno zove Zdenka sir“.

Od tog dana, mi nikada nismo više kupili topljeni „zdenka“ sir niti moja deca znaju šta je topljeni sir. Istovetan proizvod topljenom siru je i sir za sendviče u listićima, koji se pravi na isti način i koje takodje ne kupujemo deci za ishranu.

Isto mišljenje i naš stav prema nezdravoj hrani se odnosi i na paštetu, parizer i na viršle, proizvode koji se na sličan način dobijaju od otpadaka životinja u industriji prerade mesa. Mesna industrija sve iznutrice, kožu, nokte, papke, creva, žile, salo, masnoće, kosti, ligamente, i svo ono manje kvalitetno meso životinja, fino samelje do neprepoznavanja, doda povrće, soju i začine, plus konzervanse i stabilizatore, i upakuje to kao ukusnu namirnicu zvanu pašteta, parizer i viršla. Osim veštačkih aditiva problem takve hrane je i gomila soli koja se stavlja u preradjevine da bi se iste održale od brzog kvarenja.

Priznajem da je ta hrana ukusna, i sam sam voleo da je jedam. Ali sada znam da je nezdrava i loša, i pokušavam da makar svoju decu odaljim što dalje od nje. Svestan sam da mnogi od roditelja neće poslušati ovaj i slične savete, zbog toga što nemaju dovoljno novca i vremena da sami spremaju hranu, a hoće pak da deci učine obroke ukusnijim i da deci izadju u susret željama za reklamiranom i ukusnom hranom. Ali bolje da decu hranite palentom i pavlakom, nego viršlom i paštetom, razlika u kvalitetu i supstancama koje se ugradjuju u telo i tkiva vaše dece je ogromna.

Roditelji i deca, zdravlje i zdravi način ishrane

Znajući kako se pravi industrijska mesna hrana i šta sve u njoj ne vredi, deci kupujemo samo suvi vrat, pečenice, domaću slaninu i dimljeno meso. Ponekad i domaće kobasice kada znam ko ih i kako pravi. Industrijske mesne preradjivene ne kupujemo i ne unosimo u kuću.

Posebno, što su puni natrijum nitrita (natrijumova so), konzervansa koji je inače svuda proteran u Evropi zbog kancerogenih svojstava, ali se još uvek nemilice troši u Srbiji zbog jeftine nabavke i svojstva da mesu daje crvenu boju – meso inače u preradi bledi i posivi.

Neko će mi reći da takav životni stil mogu da priušte sebi samo bogati ali to jednostavno nije istina. Suština je u stilu života i u stilu ishrane. Priznajem, mi za prosečnu srpsku porodicu jedemo neuobičajeno malo mesa. Možda jednom do dva puta nedeljno imamo nešto malo mesa kao prilog za sosove, ali retko kada jedemo čiste šnicle, stekove, krmenadle.

Možda jednom u dve nedelje spremimo pile ili ribu i ne držimo se besmislenih preporuka nutricionista da svakog dana moramo pojesti po 200 grama mesa. Uvek favorizujemo pečurke, povrće, testeninu, variva i sosove pre mesnih obroka.

Jela začinjujemo domaćom slaninom ako želimo miris i šmek mesa, i često pravimo kineska jela koja su poznata po maloj količini mesa, pa nam je u tom smislu izdatak za kuhinju daleko manji od srpskog proseka. Mi ne punimo zamrzivač teletom ili tranžiranom svinjom, jednostavno ne favorizujemo meso u ishrani, mada nismo vegetarijanci. Hranimo se zdravije i razmišljamo drugačije.

Ipak, meni nije cilj da propagiram naš stil ishrane ili vegetarijanstvo, jer svako robuje svojim navikama i ne želim da menjam tudje navike, ako sami ljudi ne dodju do njih. Želim samo da skrenem pažnju na lošu hranu koja naša deca jedu i koja se ugradjuje u njihova tela i ćelije, a sve zbog zabluda koja su im servirane.

Takodje, želim da ljudi shvate šta oni jedu. Na primer, jedna od sličnih namirnica nalik paštetama i topljenom siru je instant kafa, kod nas popularna kao Neskafa.

Sprema se na skoro isti način kao i topljeni sir, od užegle i propale kafe niskog kvaliteta, koja se tako obradi i preradi da dobijemo instant granule kafe. Od trenutka kada sam to saznao, a evo prošlo je jedna decenija i od tog saznanja, mislim da nisam u 10 godina popio više od 2 neskafe u kafiću. Nema potrebe da se hranim visokopreradjenom industrijskom hranom koja nema vredna biološka svojstva koja trebaju mom telu.

Mi vodimo računa da koristimo biološki vrednu hranu, živu hranu. Posledica toga je dobro zdravlje koje imamo. Na primer, moja ćerka je doživela da joj nastavnica u školi kaže: „Dete, ti si čudo prirode. Godinama te gledam a nikada te nisam videla bolesnom. Ni nazeb“.

To je istina, godinama naša deca nisu imala ni nazeb ni grip, hvala Bogu. Verujemo da uz dobru porodičnu genetiku koju svi imamo, tome doprinose i naše prehrambene navike i sam stil života. Kao i prosvećen dečiji doktor, Dr Pejović, pedijatar iz Doma zdravlja Zvezdara koji je našu decu od malih nogu vodio i savetovao nas da decu ne lečimo antibioticima, da im ne dajemo vakcine koje im ne trebaju i da posmatramo dete u celini, kako ono izgleda i deluje u bolesti, a ne da paničimo jer ima temperaturu. Hvala doktoru Pejoviću na glasu razuma i realnom pristupu dečijim bolestima, mnoge porodice je zadužio.

Vratimo se zdravoj i nezdravoj hrani. Na listi te hrane koja je mahom „zabranjena“ našoj deci i koja se ne kupuje u našoj kući su: gazirana pića kao što su Koka Kola, Pepsi, Fanta, Jupi, jer su sva ta pića gomila šećera u obojenoj gaziranoj vodi. Srećom, moja supruga voli Ruski kvas, pa je uspela i da deci usadi ljubav ka tom, ipak zdravijem i prirodnijem napitku, koji liči na obojena gazirana pića ali to nije.

Ne kupuju im se ni industrijski ledeni čaj tipa Bravo, Nestea, takodje piće koje ćemo radije sami napraviti od pravog čaja sa limunom, a ne deci davati obojenu i aromatiziranu vodicu punu aditiva.

Na listi zabranjenin namirnica za našu decu su i bombone, čajna kobasica i slične preradjene kobasice, gotova jela, industrijski sosovi, zasladjivači, lisnata testa, razne grickalice, štapići, smoki, bejk rols, sladoledi. Sladoledu se teško odupiremo, kupujemo ga ali ne unosimo u kuću, samo na moru.

Ne bih želeo da me čitaoci pogrešno shvate, da mi fanatično branimo deci da tu hranu konzumiraju. Nismo eko fanatici niti porodica bistrih potoka koja živi u šumi i daleko od civilizacije. Mi tu hranu jednostavno ne kupujemo deci, ne donosimo je kući i ne dajemo im svesno da je jedu. Kada se desi da ona tu hranu konzumiraju van kuće ili u gostima, mi im to ne branimo, ali govorimo sa njima i objašnjavamo im vrednost svake pojedinačne hrane.

Čak i mi sami nekada kupimo hranu koju ne podržavamo, ali je to više izuzetak. Ne plašimo decu pričama o štetnosti hrane da ne bi kod njih stvarali fanatizam i stres, ali ih podučavamo šta je zdrava hrana i zbog čega je treba jesti takvu. Svesni smo da je znanje a ne fanatičan stav najbolja odbrana za pravilne prehrambene navike.

Uz to, pošto naša deca žive u gradu, gde su htela ona to ili ne, naviknuta na industrijsku i sterilisanu hranu, koristimo svaku priliku da ih susretnemo sa seoskom i domaćom hranom. To najčešće ima za posledicu proliv kod dece, posebno kada jedu domaće kiselo mleko.

Moja supruga i ja smo svako leto provodila na planinama i u seoskim sredinama i naši stomaci su adaptirani na bakterije u domaćim proizvodima i taj stepen „higijene“, dok naša deca nisu prošla tu vrstu obuke.

Zato kada god imamo priliku da smo u nekoj seoskoj sredini insistiramo da deca jedu domaće kiselo mleko i proju umesto kupovnog jogurta i kifle. Rezultat adaptacije njihovog stomaka na domaće je postignut nakon nekoliko godina i nekoliko proliva.

Sada su adaptirani i mogu da vare domaću hranu, što smatramo za uspeh i još jedan element za popravljanje imuniteta. Posebno se raduju supi od domaće kokoške, koja je toliko drugačija od supe iz kesice, da je to neverovatno.

Sve u svemu, trudimo se sa svojom decom i to nam se vraća njihovim dobrim zdravljem. Govorimo im o vrednosti jednostavne hrane, o vrednosti voća i povrća, variva i vode, o suncu, prirodi. I za sada nam svima dobro ide. A u reklame na televiziji odavno ne verujemo.

U zdravlje!

Zlatko Šćepanović

http://www.vestinet.rs/pogledi/kako-...-hrana-za-decu

[причалица]

ma sve je to u redu dok deca ne porastu....i moje su tako dok nisu krenule u srednju školu, pa sa društvom počele da klopaju te ovo te ono...ali je činjenica da i dan danji najviše vole da jedu kod kuće, da više vole limunadu od bilo kakve sintetike od sokova....grickalice ne koriste uopšte, a kad ima koka kole u kući pitaju ''jel će to neko da nam dođe?''
treba voditi računa, zaista...jer, kako ih učimo da pričaju, hodaju, razlikuju dobro i zlo - tako treba i da znaju šta je ispravna klopa
u svakom slučaju, bravo za tekst

[причалица]

http://www.politika.rs/rubrike/potro...-mleka.sr.html

dakle, stvarno.....primetila sam ove sireve u radnjama, ali ih nisam kupovala jer imam ljude kod kojih kupujem sir jako dugo već.
znači, čak ni hrana ne može da bude deklarisana kako valja...

[DaDole]

i ambalaža koja nas truje

[DaDole]

Komentar nedavno objavljen u časopisu Journal of Epidemiology and Community Health sugeriše kako hemikalije korišćene za pakovanje, skladištenje i odlaganje svakodnevnih namirnica mogu ozbiljno naštetiti zdravlju nakon nekoliko godina izloženosti, piše Yahoo.com.

Sonja Lunder, iz Radne grupe za zaštitu okoline (EWG) na tu temu kaže: ”Činjenica je da hrana koju jedemo dolazi zapakovana u različite materijale, a stvari poput plastike mogu sadržavati pet do 30 hemikalija ili komponenti. Mnogo od tih hemikalija, barem one koje znamo, su hemikalije koje utiču na naše zdravlje. Međutim, to se čini vrlo suptilno pa tako ta izloženost vrlo često prolazi nezapaženo”.

Evo nekoliko proizvoda koji posebno zabrinjavaju:

Konzervisana hrana

Brojna konzervisana hrana povezana je s BPA-om. BPA ili bisfenol koristi se kako bi se spriječilo rđanje i produžio rok trajanja. Međutim, sama materija se ponaša kao estrogen i otkriveno je kako može poremetiti hormonsku ravnotežu na testovima sprovedenim na laboratorijskim životinjama. Može promijeniti fetalni razvoj reproduktivnog sistema i mozga, ali i povećati rizik od raka dojke i prostate. Takođe se sumnja kako povećava vjerovatnost razvoja kardiovaskularnih bolesti, gojaznosti i dijabetesa.

Plastične posude za mikrotalasnu

Ako jeftine i nekvalitetne posude koristite za grijanje hrane u mikrotalasnoj pećnici, odmah prestanite. Kako navodi Lunder, zagrevanjem plastike može se promijeniti molekularna struktura dopuštajući oslobađanje različitih hemikalija koje se onda apsorbuju u hranu. Takođe, ne dajte ni da vas prevari natpis “sigurno za upotrebu u mikrotalasnoj pećnici” - to obično samo znači da se plastična posuda neće otopiti prilikom zagrevanja.

Vrećice za kokice iz mikrotalasne pećnice

Te vrećice obložene su hemikalijama na bazi fluorida koji sprječava curenje ulja van vrećice. Međutim, kada se zagrijavsju, te hemikalije mogu dospjeti u hranu.

Poklopci za staklene tegle

Poklopci brojnih staklenih tegli povezuju se s BPA-om koji se koristi da metal ne zarđa. Kako kaže Lunden, mnoge tegle zagrijevaju se i pečate kako bi se sterilizovale, što omogućava da BPA dođe u kontakt s hranom.

[Sarmica]

eve vam na
http://www.cps.org.rs/Zdravlje/kafa.htm

[DaDole]

Med je lako lažirati, kao i ostala prirodna sladila, pa proizvođači dodaju običan tekući šećer ili fruktozni kukuruzni sirup.
Začini su često mješavina osnovnog začina i primjesa, a zabilježeno je čak i dodavanje olova u paprike. Mljeveni crni papar sadrži komadiće grančica i heljdinog brašna, pa je zato najbolje kupovati začine u komadu koje potrošači mogu sami samljeti, stoji u priopćenju.
Dodaje se da mljevena kava nerijetko sadrži i slatki krumpir, korijen cikorije ili prženi grah, te je i u ovom slučaju najsigurnije kupiti kavu u zrnu i samljeti je kod kuće.
Voćni sokovi umjesto pravog voća često sadrže vodu, boju, šećer i slatke umjetne arome. Primjerice, ustanovljeno je krivotvorenje soka od šipka, koji se često razrjeđuje sokom od grožđa ili krušaka. Često se rade potpuno sintetički sokovi koji ne sadrže nikakve tragove pravog soka. Zato je, savjetuju u ROZP-u, puno bolje napraviti sok od svježeg voća. Čajevima se, pak, dodaje obična trava ili listovi paprati.

I plodovi mora su visoko na listi prijevara, jer se podvaljuje jeftinija riba umjesto skuplje. Ako je riba smrznuta teško je prije konzumacije uočiti razliku, pogotovo ako je već konfekcionirana. Tu može pomoći odluka da se kupuje od poznatog i već provjerenog proizvođača.
Kvaliteta ekstra djevičanskog maslinovog ulja ugrožena je u cijelom svijetu. U ROZP-u ističu kako je pravo ekstra djevičansko maslinovo ulje najlakše prepoznati po tome da se zgusne kada je hladno. Osim toga, ulje je zapaljivo i pamučne niti uljane lampe u ovom ulju moraju gorjeti.

Navode i kako voćni jogurti često uopće ne sadrže voće, pa se potrošače savjetuje da provjere sastav namirnica na etiketi, ali i preporučuje da sami naprave voćni jogurt sa svježim voćem i običnim jogurtom te ga zaslade medom.
Energetska pića sadrže i po 500 miligrama kofeina i puna su šećera, tako da je voda puno bolja opcija za podizanje energije.
Prerađeno meso kao što su hrenovke, salame, paštete, kobasice i slični proizvodi često su s produljenim trajanjem. Nitrati koji se dodaju za održavanje boje i sprečavanje rasta bakterija povezani su s povećanim rizikom od raka debelog crijeva.