Данас је 11. април, Дан Новог Београда. Пре тачно 63 године омладинске бригаде су започеле изградњу Новог Београда. Али, Нови Београд има и своју историју пре овога о којој се мало зна.
Први историјски помен људског насеља на територији данашњег Новог Београда потичу из времена турске владавине над Србијом. Он је пронађен у књизи из 1713. „Крушевски поменик“ који бележи постојање српског насеља по имену Бежанија најраније 1512. Такође помиње да је село имало 32 куће, а тај број је 1810. нарастао на 115.
Током 18. века становници Бежаније су били искључиво Срби, али након повлачења Турака, нови освајач Аустрија је подстицала насељавање Немаца, Мађара и Хрвата. Између два светска рата, у време Краљевине Југославије, насеље се помера ближе реци Сави и тада настаје Сајмиште (сада је то Старо Сајмиште) и Ново Насеље.
Први урбанистички планови који су планирали ширење Београда на леву обалу Саве су направљени 1923, али их је недостатак средстава и људства да се исуши мочварни терен одложио на неодређено време. Београђанин Петар Кокотовић је 1924. отворио кафану на Тошином бунару коју је назвао „Нови Београд“. После 1945. Кокотовић је био председник месне заједнице Ново Насеље-Бежанија која је касније израсла у општину Нови Београд. Нешто касније, 1939, у Земуну излази и први број недељног листа „Нови Београд“. На Бежанији је 1924. изграђен аеродром, док је фабрика Рогожарски изграђена 1928. Године 1934. планови су проширени на изградњу урбаног језгра који ће повезивати Београд и Земун, пошто је Земун административно припојен граду Београду 1929, чиме је изгубио статус града. Такође је подигнуте мост преко Саве и успостављена је трамвајска линија која је спајала Београд и Земун. Саграђен је и земунски аеродром.
Године 1938. подигнут је комплекс зграда месној заједници Старо Сајмиште. На површини од 15.000 km2 су се одржавали сајмови и изложбе чији је циљ био да покажу економски развој Краљевине Југославије. Исте те године, општина Београд је потписала уговор са две данске грађевинске компаније да саграде ново насеље. Пројекат је поверен инжењеру Браниславу Нешићу.