Када сте почели да дајете новац деци и да ли је то била већа сума једном до два пута месечно или по мало, сваки дан?
Ја сам од оних који сваки дан оставе по мало.
То, са месечним џепарцем нам није успело никако.
Након десет дана је обавезно без пара и то јер је куповао неке "глупости".
Од трећег основне његова обавеза је да купује хлеб (из практичних разлога),
и негде у то време сам већ почела да му дајем "мало више" иако је имао ужину у школи.
Данас, то је 100-150 динара дневно, ли често не купи ништа, него уштеди па купи неку игрицу, часопис, књигу...
О дроги и цигаретама стварно не размишљам у смислу да се плашим...
Толико смо о томе причали, а и знам да бих приметила одмах.
Али, данас чух да мајка његовог друга никад (словом и бројем) сину није дала новац који би био за њега лично.
Ако га пошаље по хлеб добије тачно 55 динара. У динар.
Зато му отац даје кришом, па је јуче испала фрка кад му је мајка пронашла 200 динара.
И сад покушавам да смислим иједан ваљан разлог зашто деци не давати новац за џепарац...
Како сте ви то решили?
Имате ли поверења у своју децу?
Да ли сте их научили да штеде?
(ако јесте, како сте то постигли?
)