Faberžeova jaja

[Bisernica]

oko 1885. - 1890 - Jaje Vaskrsenje - Resurrection Egg

[Bisernica]

Jaje prikazuje ,onako kako to i ime kaže ,Vaskrsenje Isosovo i jedino je Faberžeovo
carsko jaje čiji se izgled eksšplicitno odnosi na Vaskrs.
U ovom jajetu ne postoji nikakvo iznenađenje ,verovatno zbog toga što je ono samo iznenađenje u odnosu na dizajn dotadašnjih jaja koja je car Aleksandar naručivao.
Dugo se smatralo da ovo i nije Faberžeovo jaje ,jer ne nosi inventarski broj,ali je od strane vodećih stručnjaka Faberžeovog rada, potvrđeno da je iz njegove radionice,dok istovremeno Kristofer Forbs smatra da je jaje Vaskrsenje u stvari iznenađenje koje je nedostaje a bilo je u jajetu Renesansa,jer se savršeno uklapa u zakrivljenost ljuske jajeta Renesansa,ima sličan ukras na emajlu baze,a ima na bazi i bisere koji se pominju u fakturi za jaje Renesansa,a na samoj ljusci jajeta se nigde ne pojavljuju ,o čemu je bilo reči u opisu jajate Renesansa,pa je moguće da je Forbs zaista u pravu.

[Bisernica]

Jaje Vaskrsenje nosi potpis Mihaela Perchina,majstora iz Faberžeove radionice ,a neke druge oznake govore da je napravljeno u Sankt Petersburgu 1889. godine.

Jaje je 1922. godine otkupljeno od jednog trgovca umetninama iz Londona i prodato je kod Kristija 1934. godine gospodi Grantchester.
Jaje je u dogovoru sa Forbsom otkupljeno za njegovu kolekciju od strane dilera umetninama sa Menhetna,a Forbs ga je 2004. godine prodao sa još nekoliko jaja Viktoru Vekselbergu,pa se jaje ponovo nalazi u Rusiji,i može se videti izloženo u Sviaz 'Vremion fond - Viktor Vekselberg kolekcija - Moskva.

[Bisernica]

oko 1886 Jaje Prolećno cveće ili Windflower Egg
Proizvedeno u Sankt Peterburgu
Rad-Majstor Mihael Perchin
Dimenzije - 8,3 cm

[Bisernica]

Vreme izrade ovog jajeta nije sa sigurnošću utvrđeno.Ono što ga karakteriše je da je manje nego što su kasnija,mnogo bogatija Faberžeova jaja.
Izrađeno je u stilu Luja XV,od zlata graviranog na školjki guilloche* tenikom na pozadini od emajla boje jagode.O tehnici graviranja je bilo reči u jednom od predhodnih postova.
Jaje je *uvuičeno* u zlatni kavez izrađen u rokoko stilu.
Od dna ka vrhu je opasano mrežom od dijamantnih ruža gde se završava dijamantskom kopčom.Osnova na kojoj stoji je od bledozelenog bobevita,također okružena trakom ruža sečenih dijamanata i naslanja se na osnovu izrađenu pužastim radom od zlata.
Spojenna je na jaje preko kratkog zlatnog postolja.


*guilloche = dekorativni dizajna u kome se dva ili više krivih linija ili traka prepliću, formirajući niz razmaka između njih,
a uzorak se u kontinuitetu ponavlja.

[Bisernica]

Nakon osamdeset godina izgnanstva jaje se vratilo kući, zahvaljujući ruskom biznismenu Viktoru Vekselberg, Predsednik Upravnog odbora za otvoreno društvo "Sual-Holding", koji ga je kupio od naslednika Malkolm Forbs,pored još osam jaja i učinio ih dostupnim ruskim građanima.
Prodaja Forbsove kolekcije Faberžeovih jaja ,početkom 2004. godine na aukciji Sotbi je zanimljiva jer je kolekcija prodata pre zvaničnog prezentovanja potencijalnimkupcima ,jer je Volsberg ponudio cenu koja je Forbsu bila prihvatljiva ,tako da praktičnog nadmetanja nije ni bilo,što je presedan u istoriji ove aukcijske kuće.

[Bisernica]

Iznenađenje unutar jajeta je platinasta korpa sa prolećnim cvećem visine oko 3.5 cm,ili bolje rečeno korpa sa cvećem drveta sase,a cevetocima su latice napravljene od belog kalcedona,dijamantnim centrima i zlatnim stabljikama.Cvetovi su okrueni emajliranim zelenim laticama.Korpa je napravljena od kovane platine sa ruža sečenim dijamantima.Počiva na malom zlatnom postolju unutar jajeta ,a slična korpa je napravljena 1913. godine za iznenađenje Zimskog jajeta.

[Bisernica]

[Bisernica]

Ako se s mojim delom uporede dela takvih firmi kao što su "Tifani", "Bušeran" ili "Kartije", onda oni sigurno imaju više dragocenosti nego ja. Ali to su trgovci, a ne juveliri–umetnici. Mene malo zanima skupocena stvar ako je njena vrednost samo u tome da je u dragoceni metal usađeno mnogo brilijanata ili bisera – govorio je svojevremeno Karl Faberže. Verovatno je zato njegov juvelirni biznis nadživeo i njega i njegove direktne potomke, a čitava jedna epoha dobila njegovo ime. Na aukcijama, remek-dela juvelirnice "Faberže" se, uprkos krizi, i danas plaćaju „suvim zlatom“, a interesovanje za njegove minijature potvrđuju i redovi na svim izložbama u svetu gde se one pojavljuju.

[Bisernica]

1896. - Aleksandar III Memorijalno jaje - Alexander III Memorial Egg






Sudbina ovog jajeta je potpuno nepoznata,a nema preživelih slika ili crteža,izuzev ove stare fotogrfije ,za koju se pretpostavlja da je fotografija ovog jajeta.
Jaje je napravljeno od plavog emajla,ruža rezanih dijamanata isafira,i verovatno zlata,a veruje se da je sadržalo minijaturni portret Aleksandra III koji je najverovatnioje slikan vodenim bojama na slonovači.
Jaje je predstavio Car Nikolaj svojoj majci carici udovi Mariji Fiodorovnoj.
To je jedno od četiri jaja koja obeležavaju Cara Aleksandra III.Ostala su tri nestala i o njima se ništa ne zna - 1902. godine Nefrit, Spomenik Aleksandru III iz 1909. godine i Aleksandar III Konjičko jaje iz 1910.
Ovo je jedno od osam jaja koja su trenutno nedostupna ,jer se o njihovoj sudbini ništa ne zna.

[Bisernica]

Za nešto više od 30 godina napravio je za carsku porodicu oko 50 uskršnjih jaja od najrazličitijih materijala i dragog kamenja. U jajetu je uvek moralo biti iznenađenje – minijaturni dvorac, jahta, voz ili figura ptice ili životinje. Poslednji proizvod iz te serije bilo je jaje „Orden svetog Đorđa“ koje je Nikolaj Drugi, poslednji ruski car, poklonio svojoj majci Mariji Fjodorovnoj u proleće 1916. Majstor je beležeći u minijaturama najvažnije događaje ruske istorije i ličnog života carske porodice – imendane, godišnjice krunisanja, carevanja – napravio svojevrsni istorijski kaleidoskop.

[Bisernica]

Uskršnja jaja su poznate ruske uspomene, čija se slava izvan ove zemlje može meriti sa oslikanim babuškama ili Matrioška lutkama.
Faberžeova jaja su danas gotovo nedostupna očima javnosti,a činjenica da je Sotbi do
sada imao aukcije na kojima je prodato samo 6 komada ,govori u prilog činjenici da se
vlasnici ovih umetničkih minijatura ,teško odvajaju od njihove kako lepote,tako i neprocenjive vrednosti.

[Bisernica]

1897 - Jaje Carsko Krunisanje - Imperial Coronation Egg

Dimenzije: visina 12,7 cm
dužina kočije : 9,4 cm

[Bisernica]

Jaje je emajlirano u providnu kreč-žutu sa poljima izgraviranim guilloche tehnikom,sa zvezdorodnim poljima koja podsećaju na carski plašt koji se nosi na krunisanju.
Mreža od zelenkastih traka zlata i Laurel listovi su postavljeni na svakom preseku uz carskog dvoglavog orla sa ruža sečenim dijamantom na grudima.

[Bisernica]

Na vrhu jajeta je postavljen veliki dijamant u okviru klastera od deset brilijantnih dijamanata.Kroz taj kamen može da se vidi monogram carice.Na dnu jajeta je jedan manji dijamant ,u okviru klastera od ruža sečenih dijamanata.Upisana je godina 1897.jaje je ,zajedno sa postoljem od žadita za kočije ,u staklenoj kutiji,plaćeno 5650 rubalja.
Unutrašnjost jajeta je obložena somotom,a iznenađenje je originalna zlatna replika carskih kočija kraća od 4 inča,u kojoj se odvezla i Carica katarina velika na krunisanje u Moskovskoj Katedrali Uspenskij.

[Bisernica]

Boja replike originalne kočije je izrađena od providnog emajla boje zrele jagode i plavo tapaciranog enterijera ,također reprodukovana u emajlu.Kočija je ukrašena carskom krunom izrađenom od dijamanata i sa šest dvoglavih orlova na krovu.Prozori su urađeni od biljura ,a točkovi od platine.Svaka vrata su ukrašena skupom dijamantskih rešetki i orlom krstašom ,opet od dijamanata.
Kočija je potpuno funkcionalna,sa pokretnim točkovima, vratima koja se otvaraju,pa čak i male sklopive stepenice koje služe za ulazak u kočije.

[Bisernica]

Iznenađenje koje nedostaje je smaragdni privezak koji je visio unutar kočija,postolje od staklenog žadita koje je služilo za kočije,kao i postolje od srebro-pozlaćene žice na kojoj je stajalo jaje.
Krunisanje cara Nikole II i njegove supruge Aleksandre Fiodorovne je bio povod za nastanak ovog jajeta. Car je krunisan 14. maja 1894. godine,a taj dan je bio dan slavlja i ponosa ,propraćeno gomilama gledalaca.Rusko plemstvo se okupilo na dan Uspenja presvete Bogorodice,dan Marijine smrti,u Katedrali Uspenskij,gde se krunisanje održalo.

[Bisernica]

Car je predstavio jaje Carici Aleksandri na Vaskrs 25. aprila 1897. godine.
Jaje je predstavljeno Carici u njenom stanu u Zimskom dvorcu u Sankt Petersburgu,gde se i nalazilo do pada dinastije Romanov,kada je konfiskovano od strane Privremene vlade i 1917. godine je navedeno u spisku zajedno sa blagom uklonjenim iz palate Anichkov,poslato u Kremlj i na kraju 1922. godine prebačeno Sovnarkom za prodaju.
ovo jaje je 1927. godine kupljeno za zlataru Vartski ,za privatnu kolekciju u porodično vlasništvo ovih antikvara umetničkih dela u Londonu,ali su ga već 1934. godine iz nekog razloga prodali.Kupio ga je kolektor Čarls Persons ,a 1945. godine se ponovo vraća u posed Vartskih,u čijem posedu ostaje do početka 1979. godine.

[Bisernica]

U martu 1979 godine ,jaje je prodato Majklu Forbsu za 2,16 miliona dolara,a 4 februara 2004. godine ,aukcijska kuća Sotbi je objavila da je više od 180 umetničkih dela Faberžea,među kojima je i devet retkih Faberžeovih carskih jaja,prodato Viktoru Vekselbergu.Zvanična prodajna cena Krunidbenog jajeta nikada nije objavljena od strane Sotbija,što je doprinelo mnogim spekulacijama,međutim ,dan nakon prodaje CNN je objavio "...data je veopma ozbiljna ponuda koju je porodica Forbs prihvatila."
napisano je već da je ovo bio presedan u aukcijskoj kući da se prihvati ponuda jednog ponuđača pre nego što je uopšte počelo nadmetanje.Cena ovog komada je procenjena na 24 miliona dolara !!
jaje se nalazi u Moskvi i može se videti u Sviaz 'Vremion fond - Viktor Vekselberg kolekcija.

[Bisernica]

Mnog Faberžeova jaja su direktni opisi važnih ili manje važnih događaja toga vremena.
1897. godine ,predstavljeno je Krunisanje od emajla bogato obloženog zlatom,u kompletu sa minijaturnom kočijom koja je Nikolaja i Aleksandru vozila na krunisanje.
Faberže ,također,svojim remek delima juvelirstva ,obeležava i završetak Transsibirske železnice 1900. godine ,proslavu 300 -te godišnjice vladavine pordice Romanov 1913.,Prvi svetski rat 1916., i mnoge druge događaje.

Vladavina Nikolaja II dovela je do rasta nezadovoljstva i želje za promenama.Do 1904. godine ,situacija u zemlji bi se mogla opisati kao nestabilna.Lav Nikolajević Tolstoj,apeluje na Cara da posluša glas naroda i radi u pravcu nacionalnih reformi ,pa mu u jednom od pisama,iz 1902 godine , piše:


"Trećina Ruisije je u vanrednom stanju ...vojska i policija javna ,a tajna je svakodnevno u porastu....zatvori,mesta izgnanstva i radni logori su prepuni....Centura je prepuna besmislenih zabrana....Verski progoni nikada nisu bili tako česti i okruitni kao sada.Oružane snage nastupaju protiv naroda bojevom municijom.Na mnogim mestima je već bilo krvoprolića među braćom,a i dalje je prisutno svuda ,okrutno prolivanje bratske krvi..."

Tenzije su rasle dok nisu dostigle tačku usijanja i 9. januara 1905. godine masa od preko sto hiljada seljaka ,okupilo se pred carskom palatom sa listom zahteva za poboljšanje uslova rada.Nikolaj je odbio da razgovara sa svojim narodom,a kada se nije pojavio ,masa se uznemirila i vojnici su pucali u masu.Iako su nogi tog dana poginuli,najznačajnija stvar koja se desila tog dana nije bila smrt,već neponovljivo promenjena percepcija ljudi o vladaru.Mit o "cru-svešteniku" i "nenaoružanoj straži",je zauvek nestao,i Car više nije bio posmatran kao od Boga postavljn vladar i zaštitnik,već kao tiranin.Ljudi su zahtevali reforme ,a Car pritisnut nezadovoljstvima ,biva prinuđen da odstupi od imperijalne tradicije i da 1905. uspostavi novi sistem Ustavne monarhije.

Svoje nezadovoljstvo zbog nevoljnog čina izrazio je :"Ja imam osećaj i apsolutnu veru ,da je sudbina Rusije ,moja sudbina i sudbina moje porodice u rukama Svemogućeg Boga ,koji me je postavio upravo tu gde jesam,a ja ću se povinovati Njegovoj volji,svestan da nikada nisam imao bilo koje druge misli ,do služenja državi ,koje mi je od Njega povereno."