Faberžeova jaja

[Bisernica]

Peter Karl Faberže ,također poznat u Rusiji i kao Karl Gustavovič Faberže, rođen 30. maj 1846. godine bio je ruski juvelir francuskog porekla, najpoznatiji po čuvenim Faberge jajima, napravljenim u stilu pravog Uskršnjeg jaja, ali korisćenjem plemenitih metala i dragog kamenja, a ne običnog materijala.
Porodica Faberže poreklom je iz Francuske, ali nakon Nantskog edikta (1685), deo protestantskih članova pobegao je u Rusiju.
Svoje prve zlatarske veštine stekao je kao šegrt u Nemačkoj. U 24. godini nasledio je očevu zlataru u Petrogradu, gde je nastavio da proizvodi nakit, istovremeno radeći kao volonter u "Ermitažu" na prepravci i katalogizaciji drevnog blaga i umetničkih predmeta od zlata. Uz pomoć brata Agatona napravio je originalne komade nakita koje je predstavio na jednom moskovskom sajmu. Oduševljeni onim što su videli, Car i Carica dodelili su mu zlatnu medalju "jer je započeo novu eru u umetnosti izrade nakita". Sve do pojave Faberžea juvelirstvo je smatrano običnim zanatom; on je, svojom kreativnošću, načinio od toga umetnost čija se vrednost ne meri samo zlatnim polugama.

[Bisernica]

1860 - porodica se seli ponovo u Drezden, a ubrzo nakon toga,mladi faberže odlazi na studijsko putovanje, na kojem u Domu Fridman u Frankfurtu uči juvelirski zanat.

1864 - Vratio se u Sankt Peterburg i pridružio poslovanju svog oca, preuzimajući na sebe menadžment ili upravljanje poslovima.

1885 - postao je carev zlatar.

1897 - Švedski dvor je imenovao Faberžea dvorskim zlatarom.

1900 - Njegov rad predstavljao Rusiju na Svetskom sajmu u Parizu.

1917 - Usred haosa Oktobarske revolucije, on je prodao svoje deonice u kompaniji da
bi isplatio svoje zaposlene i napustio Rusiju.

1920 - umro je 24. septembra u Rusiji.

[DaDole]

Čestitam na ovoj temi,a sad polako da te pratimo

[Bisernica]

Peter Karl Faberge - njegovo ime evocira veličinu davnog vremena kada su kraljevske kuće Evrope bile povezane brakovima u neprekinutom lancu širom kontinenta. U Rusiji, to je doba Careva i Carica i, iznad svega, doba neopisivog bogatstva.U takvim okolnostima Faberžeov posao je imao mogućnost da cveta onako kako je cvetala i carska kuća,ali to nije bila i mogućnost koja je pratila njegove pretke.
Kao što mu ime da naslutiti, Peter Karl je bio francuskog porekla. Njegovi pretci su živeli kao hugenoti (protestanti) u severnoj Francuskoj ,u Pikardiji.Vrlo malo se zna o ovoj ranoj lozi, izuzev da su napustili svoja ognjišta kada je kralj Luj XIV potpisao Nantski edikt 1685. godine kojim se protestanti lišavaju kako verskih tako i građanskih sloboda.
Faberžeovi skoro 150 godina lutaju kroz severne delove Evrope,gotovo ne ostavljajući za sobom ikakve tragove o svom prisustvu.U prvim godinama 19. veka ime Faberže se pojavljuje u gradu Pernau.
U ovom Estonskom gradu Peter Karl deda,ženi se ruskinjom i zasniva porodicu i dobijaju sina Gustava,koji je nakon detinjstva,putovao dalje od Pernaua,i nakon ženidbe se sa suprugom Šarlot nastanio u Sankt Petersburgu,gde je šegrtovao kod zlatara po imenu Špigl.1842. godine otvara svoju radionicu i zlataru u podrumu zgrade na Morskaia Bolshaia ulici.

[Bisernica]

Čestitam na ovoj temi,a sad polako da te pratimo

Hvala Nedo ,trudit ću se ,a verujem da mi neće biti teško ,jer zaista uživam .

[Bisernica]

Malo je toga zabeleženo o ranim godinama Petera Karla iz vremena njegovog dečaštva,ali će jedan događaj imati velikog uticaja na njegov kasniji razvoj.Otac Gustav je 1860. godine odlučio da se povuče iz posla u Moskovskoj ulici,pa sa sa porodicom seli u Dresden. (kratku istoriografiju Karlovog života sam napisala u drugom postu).Međutim ,radnja nije zatvorena ,već je Gustav ostavio u dobrim i pouzdanim rukama svog uposlenika po imenu Zaintčkovski.
Karl je u Dresdenu pohađao trgovačku školu,a kasnije šegrtovao kod zlatara Fridmana u Frankfurtu na Majni.Nakon studioznog učenja juvelirskog zanata,poslat je na "Grand tour" po Evropi,kao što je u ono vreme bilo uobičajeno za većinu mladih ljudi koji su pripadali određenom građanskom staležu.Ovo putovanje nije trebalo da posluži samo kao način da zaokruži svoje obrazovanje sa više praktičnih iskustava,već mu je omogućilo da putujući u London,Pariz,Firencu, da prostudira i različite škole evropske umetnosti.
Faberže se vraća u Sankt Petersburg 1866. godine,kao majstor zlatar,ali uprkos ovom zvanju ,naredne četiri godine je radio pod budnim okom očevog menadžera Zaintčkovskog.Konačno,1872. godine ,preuzeo je kontrolu nad očevom radnjom i seli radionicu iz skučenih podrumskih prostorija u prizemlje zgrade preko puta.

[Bisernica]

U deceniji koja je usledila ,Faberže je nastavio sa proizvodnjom one vrste nakita koja je nastala u radionici njegovog oca ,ali istovremeno i da pravi savremeni nakit po ugledu na francuske zlatare.Taj rad je jedne prilike opisao kao "zlatne narukvice koje su moderne u ovo vreme ,broševi i medaljoni u obliku traka sa kukicama....ukrašeni kamenjem i emajlom ,a mnogi uzorci se mogu naći u starim crtežima firme".
Bilo je to vreme kada je počeo da volontira u Ermitažu na proceni i katalogizaciji carskog blaga,a to mu je dalo priliku da se susretne sa nekim od najvećih umetničkih dela sveta,ali i da se upozna sa ruskim stilom.Sva su ova iskustva pripremala mladog Faberžea na još jedan događaj koji će biti izuzetno važan u njegovom životu - dolazak njegovog brata Agatona 1882. godine,koji će biti spreman da mu nesebično pomogne u reorganizaciji i unapređenju poslova.Za Agatona ,veštog zlatara od renomea,se moglo reći da je mislio izvan okvira svog vremena.Bio je vizionar ,genijalne kreativnosti ,a ujedno i dobar vozač,pa je preusmerio bratova razmišljanja u cilju proširenja posla i u druge gradove,u kojima će se kasnije jasno prepoznavati radovi Faberžeovog stila.

[Bisernica]

Upravo to vizionarstvo i sluh za vreme u kojem živi mu je pomoglo da ubedi brata da učestvuju na Pan-ruskoj izložbi u Moskvi.Faberžeov eksponat je privukao pažnju mnogih posetilaca kao i štampe,ali i pažnju dve izuzetno važne ličnosti - Car Aleksandar III i Carica Maria Fiodorovna koja je tog dana kupila dva dugmeta za manžetne od Faberžea.Mala kupovina u usporedbi sa onim što je bila budućnost odnosa Faberžea i carske porodice u narednih 36 godina ,prvobitno po specijalnim narudžbinama ,a kasnije i imenovanjem za dvorskog zlatara.Faberže je na ovoj izložbi osvojio Zlatnu medalju i otvorio sebi put u istoriju primenjenih umetnosti.
Vrhunac uspeha za kuću Faberže su bila jaja koja su naručivana po nalogu Cara Aleksandra III i Nikolaja II kao Vaskršnji pokloni za Caricu Mariju Fiodorovnu i Aleksandru Fiodorovnu ,suprugu Nikolaja II.
Počela je zlatna era Faberžea.

[Bisernica]

Politički preokret koji je izazvala Oktobarska revolucija i kraj dinastije Romanov bili su
povod da Karl Peter Faberže pobegne iz zemlje i nastani se u Švajcarskoj u kojoj je nadugo zatim i umro 1920. godine.

U ovoj temi ćemo se dotaći samo malog ,ali možda i najznačajnijeg dela Faberžeovih fantastičnih kreacija juvelirskog znanja i umeća - Faberžeovih jaja,ali je spisak drugih predmeta koji su izrađivani u njegovoj radionici izuzetno bogat,a u njemu su sadržane - pepeljare,upaljači,noževi za papir,Opera čaše,burmutice,bočice za parfem,nosači za olovke,svećnjaci,samovari,srebrnina ,escajzi pa čak i igle za pletenje ....i mnogo ,mnogo drugih upotrebnih predmeta ,pored nakita.





kvarcna posuda za pušenje - pepeljara
rad majstora Michaela Perchina iz Faberžeove radionice.

[Bisernica]

Vaskrs - Uskrs,je najveći praznik i slavlje kako u pravoslavnoj ,tako i svim hrišćanskim crkvama,a u Rusiji je bio (i ostao) običaj da se na ovaj dan razmeni oslikano jaje i tri poljupca.Jaje je spomen na stradanje Hristovo radi iskupljenja greha ,kao i simbol Njegovog čudesnog Vaskrsenja iz mrtvih i simbol novog sveta koji se rađa u Hristu.
Jaje je kao forma umetničkog oblikovanja oduvek bilo popularno u ruskoj umetnosti,a ova tradicija seže unazad do 800.te godine nove ere,kada su Rusi primili hrišćanstvo.
Jaje je simbol života i zografi su rezbarili jaja od drveta na kojima su oslikavali ikone,a ova umetnost je živa i danas.
U 19. veku ,ruski pravoslavni hrišćani su Vaskrs smatrali najvažnijim danom u godini,u kojem se nakon strogog Velikog posta ,proslavlja Vaskrsenje Hristovo.
Da bi proslavili ovaj praznik u duhu veličine i bogatstva porodice,Veliki knez Vladimir Aleksandrovič,brat Cara Aleksandra III,naručuje kod Faberžea vaskršnji poklon-iznenađenje za caricu Mariju Fiodorovnu.
Prepiska između Cara i njegovog brata Velikog vojvode Vladimira ,koja datira od 21. marta 1885. godine,potvrđuje nam da je vojvoda preneo Faberžeu,Careve želje i uputstva za poklon.
Usled terorističkih napada na carsku porodicu ,iz tog vremena,Car je želeo da Carici odvrati pažnju sa brižnih misli o opasnostima i da joj Vaskrs učini veselim.
Faberže je napravio jaje ,inspirisan sećanjem na Caricu koju je znao kao Dansku princezu,a znao je da se na Danskom dvoru u kraljevskoj riznici nalazi jaje koje potiče iz 18. veka.Ovo jaje iz kraljevske kolekcije Danske krune je izrađeno od slonovače,i ima zlatan prsten u sebi.
Faberže je nesumnjivo odabrao ovaj dizajn,znajući da će podsetiti Caricu na njenu mladost,i nije pogrešio.Oduševljenje carice je bilo praćeno i zadovoljstvom Cara Aleksandra III,koji je odmah naručio još jedno za sledeći Uskrs,i dao Faberžeu titulu "snabdevača dvora" sa dozvolom da nosi Carski državni grb u logu svoje radionice.

[Bisernica]

1885 - Prvo jaje Kokoš ili - Jeveled Hen Egg
Dimenzije:
dužina 6,4 cm
širina 3,5 cm

[Bisernica]

Prvo Faberžeovo uskršnje jaje ,napravio je 1885 Mihail Parikhin.Ovaj vešti zanatlija
iz sibirskog grada Petrovski imao je samo 26 kada je postao glavni nadzornik Faberžeove radionice.Umro je 1903 godine ,a na sva do tada urađena jaja
iznenađenjakoja je firma uradila za Aleksandra III i Nikolaja II,stavljeni su njegovi inicijali.

Jaje je napravljeno od zlata,potpuno obloženo mat belim emajlom,da izgleda kao prava ljuska,a u sredini je vidljiva tanka zlatna linija koja jaje razvaja na dva dela.
Dve polovine jajeta se uklapaju u bajonet stilu,tako da se jaje otvara i kada se otvori
otkrije se *iznenađenje*.
Otvaranjem jajeta ,pojavi se žumance izrađeno od mat zlata ,a u njemu ej sakrivena zlatna kvočka ,sastavljena od raznobojnih nijansi zlata sa rubinom u očima.rep kokoške i perje su pokretni i omogućavali su da se rastvaranjem dođe do još sva iznenađenja ,ali su ona na žalost vremenom izgubljena.Prvo od njih je bila replika carske krune ,izrađena od dijamanata,a sakriveno u samoj kruni je bilo drugo iznenađenje - mali privezak sa rubinom i lančićem tako da je Carica mogla da ga nosi nezavisno od drugog nakita.
Carica je bila impresionirana Vaskršnjim poklonom svog muža i nije krila oduševljenje.

[Bisernica]

Prvo Faberžeovo uskršnje jaje ,napravio je 1885 Mihail Parikhin.Ovaj vešti zanatlija
iz sibirskog grada Petrovski imao je samo 26 kada je postao glavni nadzornik Faberžeove radionice.Umro je 1903 godine ,a na sva do tada urađena jaja
iznenađenjakoja je firma uradila za Aleksandra III i Nikolaja II,stavljeni su njegovi inicijali.
Od 1885. godine počinje tradicija godišnjeg davanja Uskršnjeg jajeta,a sam Faberže je imao običaj odgovoriti Caru na pitanje ,kako će izgledati novo jaje "Vaše Veličanstvo će biti zadovoljno".
Kada se pogledaju ,nikome normalnom ne bi palo na pamet da se možda neće dopasti.

[Bisernica]

Peter Karl Faberže - zlatar koji je stvarao jedinstveno emajlirano jaje svake godine za Cara.
Faberže je postao poznat širom Evrope, i njegova zlatarska prodavnica je transformisana u "Kuća Faberge".

[Bisernica]

Prvo jaje je držano do Oktobarske Revolucije 1917. godine u palati Anchikov,kada su ga sa svim ostalim iz kolekcije ,revolucionari poslali u oružarnicu u Kremlju.
Londonski diler po imenu Derek ili Frederik Beri kupio je jaje od ruskih zvaničnika oko 1920. godine ,ne zna se pouzdano gde ,ali su u opciji dve mogućnosti ,Pariz ili Berlin.
1934. kuća Kristi ,prodaje ovo jaje na aukciji u Londonu,gospodinu R. Suenson-Tejloru za beznačajnu sumu od 85 funti ili 430 dolara.Tejlor je inače vlasnik Grantchester nekretnina,a jaje ostaje u vlasništvu Tejlora sve do 1976. godine kada su i gospodin i gospođa Tejlor umrli ,nedugo jedno za drugim.

La Vieille Russie u Njujorku su dobili jaje i prodali ga 1978. preko Forbsa, Viktoru Vakselbergu ,zajedno sa osam drugih iz Forbsove kolekcije.
Viktor ih je vratio u Moskvu gde se i danas nalaze.

[Bisernica]

1886 - Drugo jaje Lapislazuli Kokoška sa safirnim priveskom ili Jaje u korpi
Dimenzije: visina 6,4 cm

[Bisernica]

Spolja gledano ,jaje izgleda vrlo jednostavno.Unutra je zlatno žumance,a u okviru žumanca je kokoška od zlata ,okovana klincima od dijamanata i očima od rubina,a kokoška u kljunu drži minijaturnu dijamantsku carsku krunu i malo safirno jaje.
U carskoj arhivi ,u dokumentu od 15. februara 1886. godine,ovo jaje jeopisano kao "zlatna i dijamsntska koka uzima safirno jaje iz gnezda ".Safirno jaje je labavo u kljunu kokoške.Gnezdo i korpa su bili napravljeni od zlata,okovani klincima sa stotinama ruža-rezanim dijamantima.
Međutim,Arhiv Privremene sovjetske vlade ,opisuje kokošku kao srebro na postolju od zlata,što je svakako pogrešan opis,jer je porudžbinom jasno navedeno da će jaje biti od zlata.
"Lapislazuli Kokoška" jaje je poslato Caru Aleksandru III 5. aprila 1886 iz radionice Faberže,a Carici mariji Fiodorovnoj je prezentovano 13. aprila iste godine.

Jaje je ,kao i sva ostala bilo u palati Anichkov sve do revolucije.Zadnja dokumentovana lokacija ovog komada je vidljiva iz Inventara privremene vlade iz 1922. godine,kada se nalazilo u palati oružarnici u kremlju.Ne zna se kako i kada je ovo jaje postalo vlasniđštvo indijca Rano Minshall-a.
danas se može videti u Muzeju umetnosti u Klivlendu.

[Bisernica]

1887 - Jaje Plava Zmija- Sat - Blue Serpent Clock Egg

[Bisernica]

Jaje stoji na bazi od zlata na kojoj se preliva i beli emajl.Na bazi su tri panela sa izdignutim motivima koji predstavljaju nauku i umetnost,rađeno u četiri nijanse zlata.Vrh jajeta opasuje bela traka sa rimskim brojevima,koji se rotiraju oko jajeta i pokreću satni mehanizam unutar jajeta.Zmija od brilijanata omotava se počevši od baze ,pa sve do sredine jajeta.Glava zmije ukazuje na sat koji simbolizuje vreme i put.
jaje je emajlirano prozirnom plavom sa zlatnim vencima koji su okovani klincima opd dijamanata.Na svakoj strani jajeta izvedeni su zlatni lukovi - ručke u obliku slova "C".Spojeni su na vrhu jajeta blizu vrha i na donjoj polovini jajeta,u blizini centra.
Ovo je prvo od faberžeovih jaja iz carske kolekcije sa satnim mehanizmom,pa obzirom da je jaje ujedno i sat koji radi ,ono ne sadrži iznenađenje.
Dizajn ovog jajeta se pripisuje majstoru Mihailu Perkhin iz Faberžeove radionice.

Faberže je napravio vrlo slično jaje 1902. godine,vojvotkinji od Marlboroa za Consuelu Vanderbilt.To jaje je veće od Plave zmije i emajlirano je umesto belo,u roze boji.

[Bisernica]

U opisima inventara konfiskovanog Carskog blaga ,među kojima su se nalazila ivaskršnja jaja iz Ruskog državnog arhiva ,iz 1917. pa sve do 1922 godine ,pojavljuju se safiri,međutim ,ako se ovi navodi uzmu kao tačno,a ne vidi se na jajetu da ima safire ,postavlja se pitanje ,šta se sa njima desilo u međuvremenu.
Car Aleksandar III predstavio je jaje Mariji Fjodorovnoj,na Vaskrs ,5. aprila 1887. godine.Tada je već bila uspostavljena tradicija izrade uskršnjih jaja za carsku porodicu,pa su majstori Faberžeove radionice imali godinu dana za izradu sledećeg komada.Ovim bi se moglo objasniti zašto je ovo jaje mnogo složenije (obzirom na satni mehanizam),nego što je to bilo prvo izrađeno jaje.
Ovo jaje je ,zajedno sa Prvim jajetom jedino poznato preživelo jaje iz perioda 1880-tih.

Jaje se nalazilo u palati Anichkov do revolucije 1917.,a onda je sa svim ostalim komadima završilo u oružarnici u Kremlju,sredinom septembra 1917.
1922. godine je prodato vlasniku kompanije Perl iz Australije ,Mišelu Normanu.
Između te godine i 1950.,u tom periodu,ali se ne zna tačno kad, jaje je odkupila Zlatara Vartski,čiji ga vlasnik prodaje 1974. godine nepoznatom kupcu iz Švajcarske,u čijoj se kolekciji zadržalo dok ga nije kupio princ Rainier III od Monaka.Kada je Princ umro 2005 godine,Princ Alber je zajedno sa prestolom ,nasledio i jaje,tako da je trenutno u vlasništvu porodice Rainier.