Čestitam Prletu
a najgore od svega su te pripreme,kao da se na to moze pripremiti..veze nemaju sa stvarnoscu,ili ih drzi muskarac,koji se nikad nije poradjao,ne kazem zna kako to ide tehnicki,pa vam jos kaze da je bol samo psiholoske prirode,ili penzionisana babica,baba devojka,koja se nikad nije udavala ni poradjala i koja tako ubija vreme.i sad vi,sto je individualno,skapavate od bola,jer ne zaboravimo karlica mora da se rasiri i to je bolno,a vas dragi sve vreme vice -disi,disi-..ma ispsujete ga na pasja kola...
bio..i sva sreca sto se priroda postarala da za dva sata zaboravimo na sve i samo budemo presrecne zbog malog kmezavog zamotuljka...nije problem ni sam porodjaj koliko iskrivljena slika koju imamo pre,o romanticnom drzanju za ruku i osmesima koji to prate..e uz epidural ,da.
Није било анегдота, али занимљивости јесте.
У самој сали док сам уздисала а крај се није назирао, у журби су увели једну породиљу и колико одмах се зачуо плач бебе. Након 10 минута су је већ возили у собу. Како сам јој само завидела...
Са мном у соби су биле и две породиље, једна је родила треће мушко а друга треће женско.
Не зна се која је била "несрећнија". Кукале су сваки дан на злу судбину.
Такође, имали смо и прворотку од 42 године.
Годинама се лечила од стерилитета, покушавала све и свашта. Кад је напунила 40, помирила се са судбином и остала трудна.
Кад су ме након порођаја довезли у собу и преврнули на кревет, одмах сам почела да кукам:
"Лажу, порођај не боли, није ништа, али оно после је језиво"
Сви су прснули у смех.
Мудрост се састоји у томе да се баци у море што мањи део товара да би брод пловио лако.
Pa ja nešto nisam za tu priču, ali imam prijatelje koji su se zajedno porađali
i on je njoj i bebi spasao život.
Večnost je čista sadašnjost.