Sexualnost i religija

[marlon]

mitoloska fenomenologija sexa kao osnovne ljudske potrebe tipa res ecclesiastica je analogijom gledano ista kao kada bi nas organ za ravnotezu cackali viljuskom. sex je sublime feeling svakog zivog bica na planeti i on se nosi sa njim celog zivota kako zna i iume. odbaciti ga zbog poznate religiozne zatupljene doktrine o gresnosti, preljubi, promiskuitetu, bilo bi kao da koljemo nasu dlakavu medjunoznu zivotinju tupim nozem dok se ona koprca u grcevima bola zbog neuracunljivosti vlasniqa koji cackajuci tom srebrnom viljuskom cistote naseg auris interna doprinosi vestibularnom lavirintu nasih zabluda da je sve ostalo vaznije od znoja, ciste first blood na carsavu adolescentnih uspomena ili slane sperme koju probamo po prvi put da bi okusili sami sebe iznutra i osetili de novo, mozda ono iskreno teolosko de novo u sebi i prisajedinili se sa tvorcem svih nasih grehova. sa bogom u izvornom oblicju. atomom nase snage. cernom nase materije.


ciceron je u lelijama rekao da nista nije ljupkije od vrline a ja cu dodati najvece od njih iskrenosti koju ova zena jelena demonstrira danima ovde i na kojoj bi joj pozavidele i muhamedove puritanke iako bi je verovatno spalile na lomaci svojih nepocinjenih grehova koje sanjaju u vrelim nocima vlaznog medjunozja i u njima ostvaruju pravi i iskreni koitus sa tvorcem ma koje on boje bio... ecce iterum crispinum reci ce forumski zeleni u grcu sladostarsne pozude delikta moje necenzurisane misli ali uhvatiti zivotinju i smirite je pravim grehom je jedna stvar a skrivati je i vitlati njom u formi pretnje je nesto drugo.


sex i krv... krv i cast... cast i obraz... obraz i predrasude. suocavamo se svakim danom sa tim licemerjem oko nas stavlajujuci predrasudu polnosti ispred svega. promiskuitet duse je obicno deo vokabulara inteligencije, promiskuitet tela je greh spram sebe samog, ono sto bog voli, podrzava i opravdava i na kraju zivota overava sa prelaznom ocenom. greh necinjena je milion puta gori.... samoblud je najgoriji od obicnog bluda.... tudji znoj je uvek izazovniji od naseg ma kako nam mirisni nas bio. miris tudje polnosti ce nas uvek pre probuditi iz umiruce savrsenosti XXI veka u kojoj zivimo i vratiti nas u cisti neandertalski raj uspomena gde su zene bile zene i gledale u mesec osecajuci svoju pohotu predavanja kroz njegove cikluse. svet je tada bio bolji i iskreniji. sex je bio cistiji. nasa svrha na planeti definisanija.

[marlon]

deca u nama ... svaki covek je dete. svako se igrao sa sobom kao mali. nazalost mnogi su to zadovoljstvo zadrzali do duboke starosti. kako izaci iz sebe i osetiti kada postajemo mitoloski kerberi naseg ida zelja a kada prestajemo biti deca hic haeret aqua. sex je taj koji nas usmerava kao onaj najbolji i najiskreniji put.... kroz prve polucije, cikluse, ovulacije, kroz bremenitost, pa i kroz ubistvo ploda u nama cime ubijamo zauvek najvazniji deo nas samih.....ali i to je za ljude. ljudi su nesavrseni, jednostavne masine sa rupom ili viskom, koje su ostavljene u nekom servisu gde su serviseri na godisnjem odmoru koji traje vise miliona godina. ko ce da nas popravi kada se nacisto pokvarimo? teologija? ideologija? logika? filozofija? mitologija?..... nista od toga. samo deca, sex i umetnicka esencija. jedino te tri stvari izazivaju onu raspuklinu u dusi koja nije sizofrena....kada padnemo ili prsnemo i u nekom cosku danima placemo, prekorevamo nepravednost sveta i po pravilu uvek mrzimo sebe mrzeci nase zablude i greske kroz druge zbog napr. neke lazne ljubavi ili pogresnih postupaka. posle kise uvek ide sunce, posle suza naravno osmeh... kerber u nama osmehom umire i mi imamo lice deteta koje se igra sa zivotinjom ali sad tudjom jer nista nije lepse no tudja intima koju osetimo u sebi samima. kompatibilnost duse kroz antonim yebanja do smrti ili rodjenja zavisno od dozivljavanja semantike te radnje.. pocinjemo ponovo da vrednujemo sebe bez ikakve metafizike, bez esencije, mudrosti, duha ili inteligencije.... postajemo zivotinja i vibriramo. pulsiramo u npr. njenom kvazaru pohote dok ona ne oseti pomeranje ploda u sebi. umiremo kao muskarci za nju na tren .... ali opet samo do novog ciklusa do novog rodjenja do novog mirisa, do nove zelje i sve ide jovo nanovo. materija i antimaterija.


u svakom sexu sahranjujemo boga u nama i stvaramo jednog novog savrsenijeg, onog naseg, onog pravog i istinitog u ljudskom oblicju. vaskrsavamo u coveka i zenu. sex i smrt kroz radjanje novog, to je nasa sustina postojanja i onoga za sta smo na ovom yebenom svetu punom zla, lazi, besa, mrznje i licemerja. sve ostalo je trivijalno. roma locuta causa finita

[Vragolanka]

Ono što je prirodno ne može biti grešno.
Greh ne postoji.
Amen.

[marlon]

greh, ako ga cinimo, kao zadovoljenje nekih potreba, nagona, bez emotivne pozadine jeste samo praznjenje energije i lakse se prasta, opet ako postoje emocije, manji je greh, ali se mnogo teze prasta...ovo je sa moje tacke gledista...opet, sa religijske strane greh je kako god okrenes, ako nije cvrsto okovan brakom.

[Vragolanka]

Bogu hvala na razumu... :raz_048:

[marlon]

kvantifikovanje tezhine greha je besmisleno jer da nije sladak i primamljiv ne bi ni pomisljali na njega pa ma kakve da su konsekvence ziveli makar i pod nekim ajatolahom u iranu.... nema cene za nesto sto traze muskarac i zena, bilo da su slobodni, razvedeni, u braku, mladi il' stari, trazili to pogledima jedno od drugog 'nako oficijelno il' neoficijelno. jedan tren strasti u tom pogledu gde im se vidi zelja za spajanjem nijedan ovozemaljski zakon, nijedna crkva ne moze da sputa.... bog sve vidi... bog zna da su ljudi greshni i da su beskrajno smeshni u tome chega se lishivaju zbog vere... bog im oprashta jer ih i stavlja u situacije iskushenja znajuci da samo duhovne slobodne jedinke mogu da se ponashaju kao ljudi a ne kao robotizovane mashine indoktrinirane verom kao vodiljom svega zivotnog shto ima ili nema veze sa mozgom.... reda mora da bude i ima ga u mnogim stvarima... u iracionalnom nagonu telesnih sokova koji nam teraju chuku da lupa u tam tam ritmu kada osetimo taj predmet ljubavne pozhude u nashoj blizini red gubi smisao i nastraje haos kako u telu tako i dushi.... haos koji nam kazhe da smo zhivi i pocinjemo da sijamo sjajem za razliku od onih ugaslih oko nas koji zhive u savrshenom skladnom redu svojih misli i postupaka. time smo zakorachili jednim korakom izvan utopije monotonije i ulazimo u sferu umetnichkog u nama... samo od nas zavisi kako cemo kontrolisati to novo stanje svesti koje nam daje inspiraciju za mnogo toga sta nismo ranije znali da imamo.....
prc aj sad

[bleja]

smisao vere nije da sputa covekovu energiju, pa ni sexualnu nego da je preobrazi i usmeri u pozitivnom pravcu i kanalise u nesto stvaralacko, oplemenjujuce a ne destruktivno i samo sebi dovoljno.

[*Bilja*]

[quote author=marlon link=topic=340.msg5007#msg5007 date=1250166869]
greh, ako ga cinimo, kao zadovoljenje nekih potreba, nagona, bez emotivne pozadine jeste samo praznjenje energije i lakse se prasta, opet ako postoje emocije, manji je greh, ali se mnogo teze prasta...ovo je sa moje tacke gledista...opet, sa religijske strane greh je kako god okrenes, ako nije cvrsto okovan brakom.
[/quote]
Zar okovi nisu greh?!
Ja to ne bih tako nazvala, ako vec postanu okovi, greh bi bio ne osloboditi ih se...
Zar su emocije greh?
Lazne emocije su greh, gluma je greh, e sad, sto se emocije ponekad moraju ugusiti, to i jeste i nije greh, zavisi od cilja, a pre svega od posledica. Ako su posledice pogubne, manji je greh ugusiti emocije...

[marlon]

[quote author=*Bilja* link=topic=340.msg5151#msg5151 date=1250286991]
[quote author=marlon link=topic=340.msg5007#msg5007 date=1250166869]
greh, ako ga cinimo, kao zadovoljenje nekih potreba, nagona, bez emotivne pozadine jeste samo praznjenje energije i lakse se prasta, opet ako postoje emocije, manji je greh, ali se mnogo teze prasta...ovo je sa moje tacke gledista...opet, sa religijske strane greh je kako god okrenes, ako nije cvrsto okovan brakom.
[/quote]
Zar okovi nisu greh?!
Ja to ne bih tako nazvala, ako vec postanu okovi, greh bi bio ne osloboditi ih se...
Zar su emocije greh?
Lazne emocije su greh, gluma je greh, e sad, sto se emocije ponekad moraju ugusiti, to i jeste i nije greh, zavisi od cilja, a pre svega od posledica. Ako su posledice pogubne, manji je greh ugusiti emocije...
[/quote]

ako si u braku okovana si... nisi samostalna...nemas svoju volju... sve se deli na dva kao kad se razvodis.. taj okov moze da bude lep u pocetku jer je lanac sjajan i mirise na novo.... vremenom zardja pa ga se treba osloboditi ako nema nikaku funkciju osim lazne estetike zrelosti...
emocije nisu greh. emocije su zlo u nama. buducnost coveka je mishicni hologram al' bez njih. gde god su one upletene imamo nekontrolisani haos. lakse reci no uraditi, jer se one ne daju kontrolisati. lazne emocije nisu emocije jer laz nema nijednu odrednicu istine u sebi. gluma nije greh vec umetnost izrazavanja nemoguceg. transkripcija ljubavi izrecena napr u formi paroksizma ludila. kada npr. zelis da osvojis zenu a nista ne pomaze jer ne dopire do njene sustine, radis uvek iracionalnosti, stavljas kesu na glavu, ubacujes orasnice u casu vina kao michael jordan i slicno sve dok ne izmamis onaj culni deo nje u osmehu predavanja. posle je sve lakse. emocije nestaju jer se prelazi na vatanje koje nije greh ako si slobodan. ako si pak u braku ...citaj post od pocetka. jer.... zivot je krug.

[bleja]

zivot nije krug, bar ga svi ne vide kao krug niti svi nalaze smisao u tom budistickom neprestanom kretanju po zatvorenoj putanji, za hriscane on je put koji ima svoj pocetak i svoje ishodiste i ako moze imati u sebi neko kruzno kretanje onda ono ima spiralni tok navise ili nanize s pocetkom i krajem ali nikako uvek iznova po istoj zatvorenoj putanji.
u braku ne bi trebalo da se sve deli na dva kao kad se razvodis jer brak treba da bude spajanje a ne razdvajanje, teznja da se pronadje nedostajuca polovina, ono sto nas nadopunjuje i cini kompletnim (ne nekakva nasa kopija ili kloncic) a to podrazumeva sirinu i sposobnost da se covek ponekad odrekne i svoje volje (samovolje) zarad drugog a da u tome ne vidi nikakvu uskracenost i frustraciju. vencani list (pa bio on i u crkvi dobijen) mozda daje blagoslov Crkve ali ne i garanciju da brak nije gresan, jer mislim da ako neko u njega ne ulazi prevashodno iz ljubavi, iskreno, vec iz kalkulacije, zato sto to tako treba, zato sto je doslo vreme, zato da ne bi ziveo u grehu vanbracne zajednice, ako su to glavni razlozi braka a ne potreba da se s nekim podele sve svoje zivotne energije, da se stvara, nadopunjuje, onda je to licemerno, to je neka vrsta podvale, zamke, neiskreno je a ja u tome ne vidim nista dobro vec pogresno i prema sebi i prema drugom ljudskom bicu i prema Bogu.

[marlon]

mala digresija na temu kruga..... ovo kao ono dal je starije koka ili jaje.... ili da li je zivot krug.... obozavam demagoske rasprave o necemu na sta niko nikada nece dati racionalan odgovor... kao sto rekoh sani pre neki dan, po meni je zivot je krug a ne zamishljene dve prave sa pocetkom i krajem gde se nase misli sudaraju na njihovim paralelnostima.... kao i senzacije... [size=14px]nema pocetka i kraja. ali hodnici vremena postoje kao i dimenzije koje ne vidimo i ne osecamo jer imamo jedan gen manje. oni koji ih vide i osecaju zovu se veliki umetnici, mudri ljudi ili ludaci. [/size]

[Vragolanka]

[quote author=bleja link=topic=340.msg5180#msg5180 date=1250318049]
zivot nije krug, bar ga svi ne vide kao krug niti svi nalaze smisao u tom budistickom neprestanom kretanju po zatvorenoj putanji, za hriscane on je put koji ima svoj pocetak i svoje ishodiste i ako moze imati u sebi neko kruzno kretanje onda ono ima spiralni tok navise ili nanize s pocetkom i krajem ali nikako uvek iznova po istoj zatvorenoj putanji.
u braku ne bi trebalo da se sve deli na dva kao kad se razvodis jer brak treba da bude spajanje a ne razdvajanje, teznja da se pronadje nedostajuca polovina, ono sto nas nadopunjuje i cini kompletnim (ne nekakva nasa kopija ili kloncic) a to podrazumeva sirinu i sposobnost da se covek ponekad odrekne i svoje volje (samovolje) zarad drugog a da u tome ne vidi nikakvu uskracenost i frustraciju. vencani list (pa bio on i u crkvi dobijen) mozda daje blagoslov Crkve ali ne i garanciju da brak nije gresan, jer mislim da ako neko u njega ne ulazi prevashodno iz ljubavi, iskreno, vec iz kalkulacije, zato sto to tako treba, zato sto je doslo vreme, zato da ne bi ziveo u grehu vanbracne zajednice, ako su to glavni razlozi braka a ne potreba da se s nekim podele sve svoje zivotne energije, da se stvara, nadopunjuje, onda je to licemerno, to je neka vrsta podvale, zamke, neiskreno je a ja u tome ne vidim nista dobro vec pogresno i prema sebi i prema drugom ljudskom bicu i prema Bogu.
[/quote]

Tako bi trebalo da bude, ali Bog se ne bi složio sa tobom...jer "što on sastavi, niko ne rastavi". Brak je jedna sedam od svetih tajni.
Šta reći za brakove, slapane u srednjem veku, o ljubavi tu nema ni govora, ali su u potpunosti u skladu sa Božijim zakonima. Razvod je dozvoljen jedino su slučaju neverstva.
Tako da...nedostatak ljubavi nije pogrešna vizija veze između dvoje ljudi, sa religijske strane...ali slobodna volja u smislu korišćenja nagona itekako je greh...osim u braku..ali tada sa zadrškom...Čak i konzumiranje braka je ograničeno mnogim faktorima.
Znači, nema izuzetaka, nema opravdanja...fanatizam u bukvalnom smislu reči.

S druge strane, Bog nam je dao nagone, strasti, život bez impulsa je ravan vegetiranju...kontrolisati, da...ali ne i sputavati. I opet smo bludnici i grešnici, po definiciji, bez izuzetka, bez opravdanja.
Biti vernik, ili poluvernik se kosi sa mojim temperamentom, guši mi karakter, sputava sve za šta lično smatram da je sasvim prirodno...tako da...norme postoje, granice su tu da bi se pomerale, pravila da bi se kršila...nemam ni moralnih ni drušvenih predrasuda. Goreću...

[Vragolanka]

Zar okovi nisu greh?!
Ja to ne bih tako nazvala, ako vec postanu okovi, greh bi bio ne osloboditi ih se...
Zar su emocije greh?
Lazne emocije su greh, gluma je greh, e sad, sto se emocije ponekad moraju ugusiti, to i jeste i nije greh, zavisi od cilja, a pre svega od posledica. Ako su posledice pogubne, manji je greh ugusiti emocije...

Pričaš o oslobađanju okova...i govoriš da se emocije moraju ponekad ugušiti...malo kontradiktorno. Čovek je slobodan onoliko koliko se oseća slobodnim, živimo onako kako moramo, ne onako kako želimo...upravo zbog veze uzrok/posledica.
Emocije/nagoni nisu greh, ako su "okovane" (po Bogu)...ni lažne emocije nisu greh (po istom).
Ako je cilj ugoditi sebi (bez imalo oklevanja, ma šta bilo, ma kakve posledice imalo) to nije greh (po meni) ako nema kolateralne štete.
E, sad...sve zavisi koliko sebi slobode daš...i koliko si spremna da ugušiš sebe...a to daje posledice pogubne po duh.

[bleja]

Bog je bespocetan i beskrajan, u tom smislu nema pocetka ni kraja, ovozemaljski zivot ima pocetak i kraj bas kao i vreme u kome tece sva istorija a koje je pohranjeno u vecnosti.

a propo dimenzija koje ne vidimo i da li je svet zaista onakav kakvim ga vidimo preporucujem interesantnu knjigu Pavla Florenskog Smisao idealizma

[bleja]

[quote author=zvončica link=topic=340.msg5202#msg5202 date=1250342376]
[quote author=bleja link=topic=340.msg5180#msg5180 date=1250318049]
zivot nije krug, bar ga svi ne vide kao krug niti svi nalaze smisao u tom budistickom neprestanom kretanju po zatvorenoj putanji, za hriscane on je put koji ima svoj pocetak i svoje ishodiste i ako moze imati u sebi neko kruzno kretanje onda ono ima spiralni tok navise ili nanize s pocetkom i krajem ali nikako uvek iznova po istoj zatvorenoj putanji.
u braku ne bi trebalo da se sve deli na dva kao kad se razvodis jer brak treba da bude spajanje a ne razdvajanje, teznja da se pronadje nedostajuca polovina, ono sto nas nadopunjuje i cini kompletnim (ne nekakva nasa kopija ili kloncic) a to podrazumeva sirinu i sposobnost da se covek ponekad odrekne i svoje volje (samovolje) zarad drugog a da u tome ne vidi nikakvu uskracenost i frustraciju. vencani list (pa bio on i u crkvi dobijen) mozda daje blagoslov Crkve ali ne i garanciju da brak nije gresan, jer mislim da ako neko u njega ne ulazi prevashodno iz ljubavi, iskreno, vec iz kalkulacije, zato sto to tako treba, zato sto je doslo vreme, zato da ne bi ziveo u grehu vanbracne zajednice, ako su to glavni razlozi braka a ne potreba da se s nekim podele sve svoje zivotne energije, da se stvara, nadopunjuje, onda je to licemerno, to je neka vrsta podvale, zamke, neiskreno je a ja u tome ne vidim nista dobro vec pogresno i prema sebi i prema drugom ljudskom bicu i prema Bogu.
[/quote]

Tako bi trebalo da bude, ali Bog se ne bi složio sa tobom...jer "što on sastavi, niko ne rastavi". Brak je jedna sedam od svetih tajni.
Šta reći za brakove, slapane u srednjem veku, o ljubavi tu nema ni govora, ali su u potpunosti u skladu sa Božijim zakonima. Razvod je dozvoljen jedino su slučaju neverstva.
Tako da...nedostatak ljubavi nije pogrešna vizija veze između dvoje ljudi, sa religijske strane...ali slobodna volja u smislu korišćenja nagona itekako je greh...osim u braku..ali tada sa zadrškom...Čak i konzumiranje braka je ograničeno mnogim faktorima.
Znači, nema izuzetaka, nema opravdanja...fanatizam u bukvalnom smislu reči.

S druge strane, Bog nam je dao nagone, strasti, život bez impulsa je ravan vegetiranju...kontrolisati, da...ali ne i sputavati. I opet smo bludnici i grešnici, po definiciji, bez izuzetka, bez opravdanja.
Biti vernik, ili poluvernik se kosi sa mojim temperamentom, guši mi karakter, sputava sve za šta lično smatram da je sasvim prirodno...tako da...norme postoje, granice su tu da bi se pomerale, pravila da bi se kršila...nemam ni moralnih ni drušvenih predrasuda. Goreću...


[/quote]

i los vernik je bolji nego npr. agnostik jer kazu
da pravih ateista zapravo i nema, svako veruje u
nesto, nekog i svako ima nekog svog "boga".
u svemu postoje izuzeci i opravdanja,
pravilo nije vece od ljubavi.
samo treba napraviti razliku izmedju onoga
sta jeste a sta nije ljubav

[bleja]

[size=12pt]covek je mali bog u blatu kako kaze dr.Justin Popovic, neko ko treba da preobrazi svoju prirodu a ne da joj robuje, on jeste od prirode ali je i duhom od Boga, i to sto se smatra sputavanjem je trazenje ravnoteze izmedju telesnog i duhovnog, jer covek jeste i jedno i drugo, fanatizma tj, iskljucivosti nema samo u veri, ima ga u svemu, a naci meru u svemu je ono sto se zove srednji ili pravi put. e tako, toliko od mene, nemam bas vremena i volje previse redova da postujem a i "bojim" se praznoslovlja )
btw i ja cu goreti al tesko da ce ista ubiti Boga u meni

[/size]

[Vragolanka]

[quote author=bleja link=topic=340.msg5209#msg5209 date=1250349981]
i los vernik je bolji nego npr. agnostik jer kazu
da pravih ateista zapravo i nema, svako veruje u
nesto, nekog i svako ima nekog svog "boga".
u svemu postoje izuzeci i opravdanja,
pravilo nije vece od ljubavi.
samo treba napraviti razliku izmedju onoga
sta jeste a sta nije ljubav
[/quote]

Ateista "veruje" da Boga nema...kažu da je i to neka vrsta vere.
Agnostik je skeptik...i više vuče ateizmu... Ovo za pravila i ljubav je po crkvenim kanonima neprihvatljivo....na žalost...

[size=12pt]...to sto se smatra sputavanjem je trazenje ravnoteze izmedju telesnog i duhovnog...[/size]

Moguće...ali idemo malo u krajnost, ako se u obzir uzme post. Sumnjam da će bilo koje svešteno lice opravdati sex.čin, bilo ravnoteže, ili ne.

[size=12pt]...al tesko da ce ista ubiti Boga u meni[/size]...

Ne treba ga ubijati, samo prilagoditi potrebama...

[marlon]

@ zvoncica

ha, neces..... uzmi za primer net.... dvoje se spandajaju na virtuelnoj bazi i otvore se jedno drugom kao retko ko, poneki put cak sto mogu muz i zena. brak.... nemaju potrebu za njim da krunisu vezu upisom u maticnu knjigu vencanih, crkva im treba jos manje... znaci nema dodira, cista ezoterija duhovnosti koja stimulise sve nadrazaje, sexualnost visi u vazduhu zelje i svedena je na kosmoloski nivo budistickih koana gde u njihovom podtekstu daju sebe tom drugom ko prosut pileci mozaq na tacnici..... znaci veza... da li je veza u skladu sa bozjim zakonima? jeste...nema neverstva osim ako on ili ona ne flertuju sa drugim virtuelnim likom a onaj drugi ljubomorni od besa posalje virus kojim spali komp svoje duhovne polovine.... nema nagona i ako ima kontrolisani su udaljenoscu kilometrima daleko. sad dolazim na poentu kao sto si rekla.. fanatizam na delu


sta se desava kad naprimer to dvoje napravi iskorak u vremenu i prostoru i zamene virtuelni svet onim prozaicnijim? zasto to urade? ko im daje taj nalog? bog ili duh zelje zato sto su ljudi od krvi i mesa? znaci moze da se dese dve stvari.... totalno razocarenje ili impulsi koji idu do pucanja ... sa i bez kontrole. da li tim iskorakom u realno oni postaju bludnici jer su napravili monstruma na neki nacin rodoskrvnujuci virtuelnost njihove duhovnosti na ustrp prizmenosti nabujalog libida? jok...no way... duh im komanduje sta telo mora da radi...kanoni padaju kao kule od karata. ako nastane razocarenje u startu sta nam to govori... da je duh komandovao da nema fizicke privlacnosti i da sve ostaje na skribomanskoj mizantropiji izrazavanja nesuvislosti bas kao u srednjem veku kad su golubovi nosili pisma uvijena u crvene mashnice....




zasto dajem ovakav primer.... zato sto je u svakom coveku primarna stvar duh, pa pozivao se on na odvajanje tela i duse sa argumentima na kome bi mu svi sudovi pozavideli iako je napravio ubistvo sebe sa predumisljajem odlazeci u tu krajnost.....telo je trosno, telo ne moze da bude gresno bez duha.... postoji jedna scena koju sam davno gledao u nekom amerckom filu gde ekspedicija ide po nekoj prasumi i kada ih zarobe neki neandertalci prvu stvar koju urade je krenu da siluju jednu malu...njen otac arheolog koji to pod prisilom posmatra sve vreme joj vice... ne obaziri se... drzi u glavi da oni uzimaju samo tvoje telo a ne dusu... to je poenta ma koliko primer deluje petparacki i jeftin i zbog koga bi me cuveni kvintilijan spalio na lomaci.




takva zena i muskarac su dva sveta ali opet jedno bice.... bez obzira na predrasude ako osete zelju zena postaje vestica, muskarac postaje mutant... postaju plod necega sto latini zovu tabula rasa, iskrena i cista esencija nerava i krvi koji su u nama komandovane duhom.. ako je to greh.. ybg gresan sam ja... i milijardu drugih. jedini nacin da se religija umesa i stvori zadovoljavajuceg pojedinca kome moze komandovati je ubermensh koga sam spomenuo kao misicavog holograma koji samo vegetira na relaciji frizder klozet... ****s taki svet...

[Vragolanka]

@marlon

Uh...dao si sebi misiju da mi otežavaš...aj da vidimo...

Virtuelno...prednost je to što ne moraju da se gledaju,i i bez imalo stida otvaraju dušu jedno drugom, teško da bi to moglo u rl...ili bi, ali je potrebno mnogo više vremena. Nagona ima...ima i neverstva, duhovnog, daleko težeg i dubljeg od fizičkog...neminovno se kasnije javlja i fizički nagon...kako se vl veza razvija...i to je normalno....pitanje vremena kada će se i ta potreba javiti.


Kada se pređe ta granica..mislim da razočarenje u pravom smislu reči ne postoji...kakvo razočarenje, prvo to definiši...ako je fizičko, mislim da tako nešto može da se javi samo na trenutak, ako je veza dovoljno jaka...Eto, ja ne vidim samo 2 strane...i da li je kruna takve veze fizički kontakt (mislim na sex)? Ne mora da bude...i sumnjam da duh išta komanduje, sve ide iz glave...možda usmerava na neki pravac koji može i ne mora nužno da ostvari i fizički kontakt (mislim na sex).

Ipak mislim da je telo grešno, sa ili bez duha...tim pre što fiziko ne ispunjava duh...suvoparno...greh na kvadrat...prema sebi.
Duhovno+fizičko je greh prema drugome...ili trećem, ako postoji.
Ali sve ovo u onoj meri, koliko smo sposobni da se osetimo krivima.
Greh je relativan pojam...od osobe do osobe, meri se dugim merilima...i uvek je teži u sopstvenim očima, nego u tuđim (mislim na društvo, crkvu...).
Ali, opet...za mene je "greh" želja u nijansama...ništa više...one banalnosti i sitnice koje ljude teraju da se kaju i jedu sebe...za mene je to neshvatljivo.

Pa...ako si dovoljno religiozan, slab i samosažaljiv...naći ćeš greh u svakodnevnim sitnicama...kad bi još misli i želje mogli da kontrolišemo.
A radnja kao radnja, ma kakva bila, ma čemu vodila...ne može da bude za osudu...samo ono što do iste vodi.

Ne meša se samo religija, tu je i društvo, vaspitanje...ocenjivanje tuđeg morala i etike...bljak...vegetiranje u pravom smislu reči...ako dozvoliš.
Svako nosi neki svoj krst...kako da osudim onog mučenika iza monitora, koga svaka njena reč dira u srce, nada se i iščekuje nešto...što može da bude i iluzija...ali ga pokreće...makar na neko vreme...A šta ga je dovelo dotle, samo on zna...i razlog uvek postoji.

I ne znam da li je u skladu sa Božjim zakonima...u Bibliji se ne pominje net. :raz_048:

[bleja]

Ne treba ga ubijati, samo prilagoditi potrebama...




i Bog je potreba, ljudi imaju razne potrebe i prioritete medju njima, hvala Bogu na lepoti razlicitosti, na slobodi izbora a najvise na ljubavi i strpljenju kojima gleda suncokret koji bi hteo da se Sunce okrece prema njemu a ne on prema Suncu

ps. a propo Crkve
Bog ima mnoge koje crkva nema i Crkva ima mnoge koje Bog nema (sv.Avgustin)
kanoni su opsti, ali su ljudi posebni, pravilo nije vece od coveka, ono je tu radi coveka a ne obrnuto, postoje i izvesna snishodjenja ljudskoj prirodi tako da to sve nije bas tako iskljucivo i crno belo kako izgleda il kako bi neki voleli da bude da bi sa sebe nasli opravdanje.