Psihosomatske bolesti

[kojica]

Možemo da pomenemo koje sve bolesti spadaju u ovu grupu, ali htela sam pre svega
da popričamo o tome, koliko je lako zaraziti se?
Saslušate prijatelja, pokušate da ga razumete i shvatite na koji način razmišlja,
i ako uspete jeste li već i sami bolesni?
Koliko ste u stanju da se oduprete? Kako se postaje imun?

[DaDole]

Nemoguće je "zaraziti" se takvim stepenom empatije.. kao što je nemoguće i ostati imun..prijatelju uvijek treba pomoći,a najveća je pomoć znati saslušati,odnosno čuti..davanje savjeta je rđav posao,ali kad neko zna da smo ga čuli,da nije sam..to mu mnogo znači.

[kojica]

Nije Nedo nemoguće. Ja se skoro uvek zarazim.

[DaDole]

Nije Nedo nemoguće. Ja se skoro uvek zarazim.

to draga nije dobro..može da te gane,da te natjera da se uključiš i primiš to k srcu više nego bi htjela,ali da "pređe"na tebe..ne bi trebalo..možda u nekom kratkom vremenskom intervalu..kao grip..sedam dana
emocije jesu čudo i treba da se daju,gaje,uzimaju,ali ne i rasipaju ..daj neki primjer svoje tvrdnje..

[kojica]

Ma pusti primere. Otvoriću temu za svaku boleštinu, samo dok skupim snage. Aj pričamo onako uopšteno.

Eto, sasvim mi je bezveze ili čak sebično, da govorim ljudima da mi ne pričaju šta ih muči, jer ću se zaraziti.
Jel da? Kao.. ''Pričajte o nečem lepom, a probleme nosite kući'' To nikaki prijatelj nije.
I onda i ja izbegavam da pričam, što opet nije zdravo.

Znam da nikad doktor ne bih mogla da budem, al eto.. kako bar da budem normalna?

[andromeda]

biti dobar prijatelj je i uputiti ga kod nekog dobrog doktora koji ce ga slusati i usmeravati u njegovim mukama i problemima

ti ga mozes saslusati ali ne mozes mu pomoci kao strucno lice , jos je gore sto sebe opteretis sa tudjim problemima

[DaDole]

biti dobar prijatelj je i uputiti ga kod nekog dobrog doktora koji ce ga slusati i usmeravati u njegovim mukama i problemima

ti ga mozes saslusati ali ne mozes mu pomoci kao strucno lice , jos je gore sto sebe opteretis sa tudjim problemima

Tačno je i tako nekako dođe kad se razumno odredimo,ali(to čarobno "ali") nismo aparat koji radi na dugmiće pa daljinskim upravljamo kako bismo željeli..posebno ne oni senzitivniji i tananiji..i definisanje tuđeg problema jeste nezahvalno..jer,ako je neko moj prijatelj,onda je njegov problem i moj problem..bar donekle..

[QueenOfClubs]

Ma pusti primere. Otvoriću temu za svaku boleštinu, samo dok skupim snage. Aj pričamo onako uopšteno.

Eto, sasvim mi je bezveze ili čak sebično, da govorim ljudima da mi ne pričaju šta ih muči, jer ću se zaraziti.
Jel da? Kao.. ''Pričajte o nečem lepom, a probleme nosite kući'' To nikaki prijatelj nije.
I onda i ja izbegavam da pričam, što opet nije zdravo.

Znam da nikad doktor ne bih mogla da budem, al eto.. kako bar da budem normalna?

Тачно. Није.
Као и у свему и у овоме треба имати меру.
Рецимо, могу и желим да чујем.
Али не да се непрестано прича о томе.
Као и о било чему.

Својевремено су нам у канцеларију сместили жену која је оперисала рак дојке,
прошла је много операција, хемотерапије... Туга.
Она је нама стварно била драга, али је она неколико сати дневно, сваког радног дана причала само о томе.
Напорно је слушати непрекидно о било којој теми, а ово тек...
Након пар недеља третмана, све три почеле да осећамо болове којекуд.
Нека пре, нека касније...
Повремено смо покушавале да променимо тему, да се нашалимо, било шта...
Живот иде даље...
Али не...
Увек и упорно се враћала на детаље болести.
Почеле смо да бивамо исцрпљене, да нас качи сваки вирус...
На крају је преместише у другу канцеларију и ми одахнусмо.
Не знам шта би било да се то наставило месецима...

[DaDole]

ZAnimljiv primjer Kvini i zaista si u pravu..treba imati mjeru..a čovjek bi trebao nekako da bude mjera stvari..onih po kojima on jeste ,a ne Nije..
MA koliko bili dobri ljudi i radne kolege,često se događa nekakva balkanska potreba za intimizacijom na poslu..ljudi nikako da se opasulje pa odrede gdje i kome treba da iznose intimu,,brkaju posao i na poslu se ponašaju kao na stubištu zgrade u kojoj stanuju..
Tvoj primjer me podsjetio na ženu sa kojom sam davno radila ..divan drug,dobar radnik,al sačuvaj bože koliko je smarala..njena "zanimacija" bila je jedino i isključivo crna hronika..e,tu je bila neprikosnovena..i zamisli,cijeli dan ona pria o tom ko je koga ubio,silovao,opljačkao..tako da vremenom smo svi počeli po 6 puta provjeravati jesmo li zaključali ladice,vrata..zatvorili prozore..
Sreća pa sam nakon pripravničkog dobila svoju kancelariju inače to ne bih podnijela.

[kojica]

Тачно. Није.
Као и у свему и у овоме треба имати меру.
Рецимо, могу и желим да чујем.
Али не да се непрестано прича о томе.
Као и о било чему.

Својевремено су нам у канцеларију сместили жену која је оперисала рак дојке,
прошла је много операција, хемотерапије... Туга.
Она је нама стварно била драга, али је она неколико сати дневно, сваког радног дана причала само о томе.
Напорно је слушати непрекидно о било којој теми, а ово тек...
Након пар недеља третмана, све три почеле да осећамо болове којекуд.
Нека пре, нека касније...
Повремено смо покушавале да променимо тему, да се нашалимо, било шта...
Живот иде даље...
Али не...
Увек и упорно се враћала на детаље болести.
Почеле смо да бивамо исцрпљене, да нас качи сваки вирус...
На крају је преместише у другу канцеларију и ми одахнусмо.
Не знам шта би било да се то наставило месецима...

О не, не.. менеме то не мучи..
Скроз ми је исто да ли нешто чујем једном или десет пута. Ако има услова
да нарасте, нарашће.

Рак дојке, инфаркт или камен у жучи не могу да добијем слушајући некога,
тако да ми уопште не смета да се о томе прича.
Али ако ми исприча о неком багу који има у глави, готова сам. Мада добро и
то о чему ти причаш може бити у оквиру теме.

[QueenOfClubs]

Не да нарасте, мада, све је дискутабилно, откуд ми тачно можемо знати чему је наше тело подложно...
Али ето, почеле смо да побољевамо.
Главобоља, стални умор, вируси...
И није десет пута, него свакодневно више од два месеца
И свеприсутан негативан начин размишљања...
Постоји граница опирања...

Е сад, ако неко има баг у глави и нема му помоћи, јер ту своју бубицу негује и не прихвата ништа позитивно, умем да се искључим.
Размишљам о нечем десетом и климам главом.

[Zak]

biti dobar prijatelj je i uputiti ga kod nekog dobrog doktora koji ce ga slusati i usmeravati u njegovim mukama i problemima

ti ga mozes saslusati ali ne mozes mu pomoci kao strucno lice , jos je gore sto sebe opteretis sa tudjim problemima

Kad rece dobar doktor setih se jednog u jednom gradicu u Banatu. Dosao jedan deda kod doktora u dom zdravlja i zali se doktoru da mu je lose i da ne moze da duva(oni tamo cesto znaju reci duva umesto dise). Pita ga doktor koliko ima godina a deda mu odgovara osamdeset i neku, zaboravih koliko tacno. Na to njemu doktor odgovara: " A pa deda ti si ga odavno izduvao".
Sto kaze nas narod ne dao Bozidar da ti treba doktor.

[Zak]

Размишљам о нечем десетом и климам главом.

A to su ti tikovi.

[QueenOfClubs]

A to su ti tikovi.

Реци коју реч си нагласио

[kojica]

Не да нарасте, мада, све је дискутабилно, откуд ми тачно можемо знати чему је наше тело подложно...
Али ето, почеле смо да побољевамо.
Главобоља, стални умор, вируси...
И није десет пута, него свакодневно више од два месеца
И свеприсутан негативан начин размишљања...
Постоји граница опирања...

Е сад, ако неко има баг у глави и нема му помоћи, јер ту своју бубицу негује и не прихвата ништа позитивно, умем да се искључим.
Размишљам о нечем десетом и климам главом.

A ima li ga neko bez baga u glavi?

[QueenOfClubs]

Па не знам, шта ти мислиш?

[причалица]

A ima li ga neko bez baga u glavi?

nema. svi imaju neke bagove, samo je pitanje gde se taj bag nalazi...ako je sistemski - onda je postrad'o ili će tek da postrada a ako je nešto onako - lokalno, onda ništa...živi srećno 1000 godina.