Већ у предговору Бранислав Нушић наглашава да је књига опис његових
доживљаја из детињства на једном старом великом храсту поред обале Дунава на
који би се попели он и још њих петорица и редовно дружили четвртком и недељом.
Било их је шесторица “сталних”:
Зика Дроња који никако није могао да запамти лекције које је учио, а звали су га
Дроња јер је био сав расклиматан и све је висило на њему, а свеске и одећа су му
стално биле прљаве од мрља мастила.
Миле Врабац је добио надимак врабац јер је увек копао по џеповима, вадио мрве
од хлеба и грицкао их. Био је један од најгорих ученика. Једино што је знао да
одговара су били предмети из хришћанске науке или историје.