Хајдуци - Бранислав Нушић

[kojica]

Већ у предговору Бранислав Нушић наглашава да је књига опис његових
доживљаја из детињства на једном старом великом храсту поред обале Дунава на
који би се попели он и још њих петорица и редовно дружили четвртком и недељом.
Било их је шесторица “сталних”:

Зика Дроња који никако није могао да запамти лекције које је учио, а звали су га
Дроња јер је био сав расклиматан и све је висило на њему, а свеске и одећа су му
стално биле прљаве од мрља мастила.

Миле Врабац је добио надимак врабац јер је увек копао по џеповима, вадио мрве
од хлеба и грицкао их. Био је један од најгорих ученика. Једино што је знао да
одговара су били предмети из хришћанске науке или историје.

[kojica]

Мита Трта је око свега умео да се расплаче. Имао је добро срце, али је био јако
лењ. У школи кад је одговарао одговарао је најкраће могуће и споро као да је то
превелики замор за њега. Најтеже му је било да ујутро устане из кревета па су га
у кућци прозвали Трта и тај надимак му је остао.

Лаза Цврца је био најдуховитији, најмањи и највећа кукавица. Умео је свашта да
изводи, да стави ногу иза врата или да направи лице као жаба, али је муцао кад
треба да одговара од првог разреда гимназије. Да ли је стварно муцао или се
правио блесав као Сима Глуваћ никад се није сазнало.

[kojica]

Сима Глуваћ док су се играли није био глув, али кад је требао да одговара правио
се да не чује питање него је одговарао оно што је знао, чак и штиво из других
предмета. Једног дана су у разред дошли разредни, професор и лекар и почели да
га испитују јер су чули од неког да он уопсте није глув. Правио се он и даље глув,
све док нису шапатом рекли да треба да добије батине. Иако су шапутали Сима их
је чуо и почео да плаче. Онда је покушао да се извуче да чује само на једно уво,
па да је одједном поцео да чује и на друго, али су га отпустили из школе са
правом да полазе испит који није полопио, па је понављао први разред.

[kojica]

Чеда Брба је надимак Брба добио јер се једном погресно потписао на контролном.
Избацили су га из школе јер је био права напаст, знао је како другу децу да
повуце да не уце и тако је постао пекарски шегрт. Био је најјачи од свих и лагао је
много како гвоздену шипку може да савије рукама, како су му у циркусу нудили
паре да се туче, сви су знали да лаже, али су се правили да му верују јер су га се
плашили. Али био је праведан, штитио је слабије. Једном је у школу донео неки
прашак који је просуо између клупа по поду и од ког су се сви чесали. Професор
се изнервирао јер се цео разред чесао, али онда је поцело и њега да сврби, па је
покушао да испитује, али није ишло и онда је цео разред пустио кући.

[kojica]

За себе Нушић каже да је једини о себи мислио као о добром детету. Није био добар ђак. Није
волео да иде у школу и једном кад га је заболео зуб мајка га није пустила да иде. Од тада како
неког, мајку, оца, сестру, брата, заболи зуб, он не оде у школу. Професори су га казнили за то.

Цетвртком после подне нису имали школу да би радили домаће, али је то био њихов
најомиљенији дан на храстовом дрвету. Почели би да причају о нечему, па прешли на другу тему,
и тако редом све док им не би дојадило, па би направили лопту од кучцине и на пољани играли
фудбал све до вечери.

[kojica]

Недељом је било другачије. Чеда Брба је долазио само недељом, поранио би и од ране зоре
седео на стаблу чекајући друштво и највише причао о својим “подвизима”. Неки су били и истина.
На једном вашару је неки Италијан имао своју тачку са мајмуном обученим у генералско одело и
дресираним псом који је био оседлан као коњ. Италијан би са мајмуном извео први део тачке, а
онда му на Италијанском рекао “Аванти” (у преводу “Напред”) и мајмун би скочио на пса и тако би
оптрчали неколико кругова на одушевљење публике. Чеда је довео неког великог пакосног пса и
кад је Италијан рекао ‘Аванти’ пустио га. Овај је насрнуо на италијановог пса да га закоље и
сигурно би то и урадио да му у једном тренутку избезумљени мајмун није скочио на леђа и чврсто
га ухватио за врат. Овај се силно уплашио и кренуо да бежи. Нашли су их у шуми, мајмун је био
на дрвету и тек после много убеђивања је пристао да сиђе и онда је загрлио Италијана онако
уплашено као да је човек, док је пас изнемогао лежао.

[kojica]

У другом крају села је зивео Матамута. Име му је било Мата, али је био нем од рођења, па су га
прозвали Матамута. Био је невероватно јак и клонио се друге деце, радио је око куће са оцем. О
његовој снази су се међу децом причале легенде. То је јако изнервирало Чеду Брбу и и кренуо је
са двојицом да га изазове на тучу да се види ко је већи јунак. Кад су стигли близу сетио се како
није намазао руке уљем и како тако не може да се бори. Неки су поверовали неки не. Следеће
недеље је дошао са завијеном главом и описао како је испребијао Матамуту, али је друштво
сазнало да га је дан раније премлатио газда. Наравно сви су се правили да му верују. Дошао је
на храст и свима рекао да је решио да иде у хајдуке. Цело друшство га је одговарало и причало
како су хајдуци лоши јер отимају, нападају, раде ружне ствари. Али онда их је Брба убедио да
раде и добре ствари и питао ко би још исао у хајдуке. Цврца се први пријавио.

[kojica]

Кад га је запањено друштво питало зашто одговорио је како га мајка сваке суботе купа, па би он отишао у
хајдуке само да се тога спасе. Онда је пристао и Дроња. Остало друштво се нећкало. Пошто је
била среда, договорили су се да се сутрадан нађу на храсту и кажзу ста је ко одлучио. Није била
лака одлука. Некада, за време Турака хајдуци су штитили народ. На састанку у Орашцу са
Карађорђем, скупиле су се све хајдуцке старешине, од којих су најпознатији Хајдук Вељко и
Станоје Главаш, најстарији међу њима. Прво су њега питали да води устанак, али он није
прихватио па су онда изабрали Карађорђа. Ти хајдуци су били слављени јунаци и друштво се
разишло размишљајући да ли ови данашњи хајдуци јесу јунаци или само разбојници.

[kojica]

Следећег дана су се договорили да ће сви у хајдуке. Играли су се хајдучких игара,
бацање камена с рамена, направили гусле и пред вече се договорили да се нађу у
старом млину на крају села који је давно изгорео и нико га није поправљао нити је
било ко ту залазио. Ту су изабрали Чеду Брбу за ‘Арамбашу - старешину. Сутрадан
је сшола била затворена до даљнег због епидемије. Цело друштво се окупило на
храсту и онда је ‘Арамбаша одлучио да се сутрадан у рано јутро нађу на гробу
Максе Жабе и положзе заклетву. Макса Заба није био никакав јунак, него лопов
кога су стрељали пошто је убио некога у пљачки и ту сахранили. На том месту су
пре њега били стрељани и сахрањени хајдуци, али су њихови гробови нестали
током времена, остао је видљив само тај гроб. Ту су се заклели, али се Цврца није
појавио.

[kojica]

Објаснио је тог поподнева на храсту да није издајица него да је замолио
мајку да га рано пробуди јер иде да полажзе заклетву за хајдуке, а ујутро му је у
собу ушао отац са каишем и испребијао га. Одлучисе да му суде поподне у старом
млину јер је прекршио завет ћутања. После већања сви су били за то да се
завезани Цврца одвеже и да му се опрости, те да у суботу оде на гроб и положи
заклетву са Чедом и Врапцем. У недељу нису отишли до храста него се свако код
куће спремао за полазак у хајдуке. Сутрадан ујутро сви су се нашли и кренули.
Од “оружја” су имали нож, виљушку и иглу.

[kojica]

Прву ноћ су направили план како да опљачкају путничка кола, изабрали Врапца за
гуслара, запалили ватру и у глуво доба ноћи прво Чеда, а онда остали за њим,
завршили на дрвету јер их је уплашио магарац, ког нису у првом тренутку видели
јер је била ноћ. Кад су увидели да је магаре, вратили су се код ватре, али нико
није могао да заспи, па је Чеда Брба предложио да свако исприча по једну причу,
да прекрате време до јутра.

[kojica]

Брбина прича је била о Цару који није умео да нађе одговор на 3 питања – када је
човек најјачци, како да избегне смрт и да ли треба да слуша само себе или и
савете пријатеља. Због тих питања се преобукао у просјака и обишао пола света
док није чуо за једно дете Марка Краљевића за кога су причали да је пре него што
је напунио годину дана проходао и проговорио, да је са годину дана био већ толико
јак да је рукама ломио орахе, са две године јахао, али није то било најбитније.
Калуђери из манастира Трескавица би силазили у Прилеп да се диве његовој
мудрости. Кад је цар у просјачком оделу нашао Марка овај му је одговорио да је
чцовек најјаци кад брани правду, да живи после смрти ако је чинио добра дела и
да је добро слушати савете пријатеља јер ретко ко воли да види своје мане. Цар
се задивио одговорима и вратио у своје царство, а Марку послао поклоне које је
овај разделио сиротињи. Задржао је само златни мач и буздован.

[kojica]

Глуваћева прича је о младом козару који је у планинама чувао козе од јутра до
вечери. Једног дана виде да је једно јаре отишло превисоко, и попе се на стену да
га спусти кад угледа предиван цвет који је јаре хтело да пасе. Он спусти јаре у
стадо и како је цвет био леп, али скоро увенуо без воде, оде до извора, напуни
своју капицу водом и зали цвет. Отад га је заливао сваки дан и ужзивао у његовој
лепоти и мирису. Једног дана је олуја поломила цвет и козар је провео цео дан
тражећи га. Нашао га је у шуми и однео кући и ставио у воду где се цвет мало
опоравио. Те ноћи је сањао сан у ком му је старац рекао да оде тамо где је био
цвет и да ће наћи благо кад помери стене. И стварно млади козар је нашао благо,
али није хтео да га дира јер није било његово. Кад је увече забринут за цвет
стигао кући затекао је прелепу девојку која му је објаснла да је она била тај цвет
настао из сузе њене мајке Царице коју је отац отерао од себе. Пре него што је
посла у бели свет, склонила је благо тамо. Девојка му рече да је сво благо његово
јер је она његова јер јој је једини пришао, неговао је и волео.

[kojica]

Тртина прица је о сну у ком је сањао да је цар и да чини добра дела људима. Кад
су га дворјани питали шта он жели наредио је да му се купе црвене бонбоне,
направи торта и упрегну кочције сутрадан. Сањао је даље како се најео бонбона и
пробудио се таман кад је требао да почне да једе торту. Цео дан је био тужан и
само је служавки испричао свој сан јер је умела да тумачи снове. Рекла му је да
ће му се брзо нешто десити, да му предстоји велика радост и да ће му се до
поднева десити све то. У међувремену је његов отац изашао из цркве, срео
професора који му је о Трти рекао све најгоре, досао бесан кући, измлатио га као
никад и кад је Трта питао служавку како је тако лоше протумачила сан она му је
одговорила да је погодила једну ствар, а то је да ће се све врло брзо десити.

[kojica]

Врапчева прича је о мишу који није могао да изађе из своје рупице од мачка који
се намерио да га поједе. Започео је причу са мачком и договорили су се да мачак
не дира њега, а да му он доводи друге мишеве да их поједе тако што ће им рећи да
је мачак лизнуо ракију и напио се. Договорили су се да миш изађе из своје рупице
и покаже осталима да може да скаче по мачку и слободно се шета. Миш је довео
мишеве и рекао им да је мачак пијан, изашао из рупе и почео да скаче по њему и
око њега, и почео да му грицка бркове. Мачак га је у том тренутку шепао у зубе и
рекао му да неће дирати друге мишеве, али да ће њега убити јер је издао свој род
и да зна да ће тако сутра издати и њега. И појео га.

[kojica]

Цврцина прича је о његовом брату Пери који је кренуо да чцупа косе сестриним
луткама. Мајка га је видела и истукла, а сестра се јако наљутила на њега. Пошто
је био добар лажов Пера је успео да убеди сестру да су се лутке саме почупале
јер су се посвађале у орману, где их је сестра склањала од њега.

[kojica]

Дроњина прича је о богаташу који је стекао велико богатство својим радом,
помагао сиромахе и није био циција, али је био забринут да ли ће његов син моћи
то благо да сачува или ће се покварити од силних пара за које ни дан није радио.
Једну ноћ је узидао благо у зидове док син није био ту и пред јутро поломио
прозоре да изгледа да су покрадени. Сину је било жао блага, али још више оца, и
почео је да ради све време штедећи. Уштедео је за коња и рекао оцу да је штедео
све време и да ће са коњем више зарађивати и више стедети и да ће отворити
малу радњицу па да ће још боље живети. Кад је отац то чуо, послао га је да купи
будак и натерао да разбије зидове. Кад је видео благо, син је питао оца зашто је
то урадио. Отац му је рекао да је хтео да га научи како је тешко стећи и
сачцувати богатство.

[kojica]

Ауторова прица је о Раки Пустоглавицу, јединцу сину, јако неваљалом и
непослушном детету. Родитељи су били очајни. Једног дана одоше у циркус и отац
виде дресера зивотиња како изводи своју тачку са разним животињама и оде код
њега са молбом да види може ли му помоћи око сина. Дресер се сложи и дође у
њихову кућу. Пошто Рака није хтео да му приђе, он узе корбач и измлати га. За
ручком Рака одгурну тањир са супом, а дресер га опет измлати и рече родитељима
да му дају да једе тек кад буде молио. После ручка му запрети ако не научи све
што има до сутра, да ће лоше проћи. Сутрадан је Рака све научио. Дресер објасни
родитељима да није лепо децу васпитавати батинама, али да је то био једини
начин. Од тог дана Рака се потпуно променио и деца су га прозвала: Дресирани
Рака.

[kojica]

У тим прицама су један по један заспали. Пробудили су се уморни, нажуљани,
смрзнути, гладни и жедни. Нису знали шта да једу, пробали су тикву, траву,
земљу, кору дрвета, нигде није било воде, а били су сувише слаби да крену у
напад. У међувремену су родители открили да деце нема код куће. Кад је пала ноћ
мајке су већц биле јако забринуте, а очеви бесни. Следеће јутро скупише се очеви
и одоше код Начелника и испричаше му како стоји ствар, а пошто је овај био добар
поче одмах да истражује. Прво се распитао о пекарском калфи, Дроњи и сазнао да
га је пекар истукао и отерао јер му је украо 2 переце. Начелник нареди да се
претражи шума и децу пред крај другог дана изнемоглу и склупчану на земљи нађе
један пандур са батином и заједно са магаретом их закључа у свој свињац пун
бува, пред ноћц им даде хлеба и сламе за спавање. Ујутро, пошто је дојавио
Начелнику да их је нашао, поведе их у њихово село. Начелник дојави родитељима
да сачекају “хајдуке” на путу да се не би брукали пред селом.

[kojica]

Упркос
очекивањима деце да ће их родитељи изљубити срећни што их виде, очеви их
одмах испребијаше. Чеда Брба је добио батине и од бившег газде јер му је из злобе
кад га је овај отпустио, расекао џакове са брашном, отсекао конопац за канту за
бунар и пустио канаринца из кавеза ког је газда обожавао. 2 недеље нико није
дошао на Храстово стабло. Сви су били отпуштени из школе. Цело село им се
смејало. После 2 недеље су се сви скупили сем Чеде који је прешао да шегртује
код једног опанчара. И ту су се зарекли да никад више неће правити такве
глупости.