Дон Кихот - Мигел де Сервантес

[kojica]

Don Kihot je takođe kamen temeljac za polifonični roman, roman koji pokazuje realnost
sa različitih tački gledišta koje su isprepletane u istom vremenskom prostoru. Pretvara
realnost u nešto veoma kompleksno jer ne samo da pokušava da je reprodukuje, nego i
da je zameni. Moderan roman, onako kako ga je začeo Don Kihot, mešavina je svega.
Kako to kaže sveštenik, "razuzdano pisanije": mešavina epike, lirike, tragedije, komedije,
proze, stiha, dijaloga, govora, pošalica, basni, filozofije, legendi... I naravno, parodije
svih tih žanrova.

[tamaram]

Beleška o piscu

Migel de Servantes Saavedra (1547-1616) je najistaknutiji španski pripovjedač i jedan on najvećih romanopisca svjetske književnosti.Rodio se u gradiću Alcala de Henares.U vrijeme njegova rođenja obitelj mu je već bila osiromašena.Školovao se u Madridu i Servilli. U vojsku je stupio kao vrlo mlad čovjek,a u njoj je proživio vrlo burne godine.U bitki kod Lepanta izgubio je ruku.Pet godina proveo je u Alžiru kao zarobljenik maurskih gusara.Nakon povratka u domovinu , radio je kao službenik,pa je ponovno bio vojnik, a književni ga rad nije mogao izvući iz siromaštva.Umro je u Madridu.Servantes je pisao drame i komedije, novele i romane.

Djela: FLa Galatea, Bistri vitez Don Kihot od Manče.

[tamaram]

Servantesovo karakteriziranje Don Kihota i Sančo Panse

Don Kihota Servantes karakterizira kao: “suhoparnom, mrzovoljnom, hirovitom sinu, natrpanom svakakvim mislima, koje nikomu drugom na pamet ne padaju “.Servantes nas već u proslovu upoznaje sa karakterom svog lika.Djelo se većinom zasniva na sukobu dva svijeta.Tako je Don Kihot čista suprotnost od Sancha.Tako je naš vitez “pedesetih i bio snažna rasta, suhonjav, mršav u licu, velik ranoranilac i ljubitelj lova” dok je naš Sancho imao “golemu trbušinu a nizak rast i tanke noge”.Iako je Sancho realan čovjek nije osobito inteligentan, “bez mnogo soli u glavi”, te se dade nagoviriti on strane našeg viteza da pođe s njim, obečavši mu pritom namjesništvo nad kakvim otokom ili kraljevstvo koje bude pridobio.Dok Don Kihot na tim putovanjima bude živio u svojim fantazijama,

[tamaram]

Sancho će naprotiv misliti najprije na sebe, svoj trbuh i svoj džep,”Cijele te noći nije Don Kihot spavao, nego je premišljao o svojoj vladarici Dulcineji, da udesi po onomu što je čitao u svojim knjigama, kako su vitezovi bez sna provodili mnoge noći po šumama i pustinjama zabavljeni mislima na odabranice svoga srca.Ali nije tako proveo noć Sančo Pansa, jer on je ljudski napunio želudac, no nije ga napunio vodom od cikorije, pa je cijelu noć prespavao.”

[tamaram]

Dijalog između Don Kihota i Sanča Panse

Djelo se zasniva na sukobu dva svjeta, a to se vidi u dijalozima između Don Kihota i Sančo Panse.Naš bistri vitez zamišlja pustolovine na svakom koraku, te glavom bez obzira srlja u njih ne mareći na Sanchova upozorenja( “ne mareći što mu Sančo Pansa dovikuje i kazuje da su ono na što on navaljuje uistinu vjetrenjače a nisu gorostasi”).Dok Don Kihot podučava Sancha viteškom kodeksu, Snacho upozorava da će se on toga pridržavati sve dok se sam ne nađe u opasnosti, “ako uzmoram braniti sebe, neću ja mnogo pazti na te zakone”, u tim rječima vidimo da Sancho prestavlja tipičnog renesansnog čovjeka koji neće pustiti da ga netko premlati zbog viteških zakona.Taj način gledanja na svijet Servantes sukobljava sa fiktivnim pogledom na svijet od strane don Quijota.Taj sukob svijetova Servantes majstorski prikazuje kroz različite dogodovštine čiji su sudionici Don Kihot i Sančo Pansa.

[tamaram]

Donkihotizam

U čestoj je porabi pojam donkihotizam (donkihotstvo, donkihoterija) koji potječe, gledaj čuda, od imena Don Kihota, glavnog lika Servantesovog romana.Znači smešan, nesuvremen, besmislen pohvat.

[tamaram]

Što je lepo u njemu

Don Kihot prestavlja dio svakog od nas , i to onaj dio koji vjeruje u njegove priče, ideale i maštanja.Kad on nestane nestaće dio svih nas.”Kad ne bi bio grijeh protiv ljubavi prema bližnjem, poželio bih da nikada i ne ozdravi Don Kihot, jer ako on ozdravi, nestade nam njegovih dosetaka, pa i dosjetaka perjanika njegova Sancha Panze, a svaka od tih dosetaka da prevrati i samu melankoniju u radost.”

[tamaram]

Kritika nove komedije Lope de Vege

Servantes takođe kritikuje Lopea de Vegu i novu komediju. Iako se na više mesta dotakao kritike Lopea de Vege lično i nove komedije, svoje stavove o dramskoj umetnosti detaljnije je izrazio u 48. poglavlju prvog dela preko lika kanonika. Za novu komediju kaže da komadi koji se trenutno prikazuju su "sve same poznate budalaštine i stvari koje nemaju ni glave ni repa" (I, 48), međutim, narodu se ipak sviđaju. Dalje kritikuje autore, konkretno, samog Lopea de Vegu, iako ga ne imenuje, što ugađa neukom svetu i piše ono što je masi milo, a na uštrb prave umetnosti. Nova komedija, po Servantesu, ne poštuje pravila klasične komedije, na šta će mu kasnije Lope de Vega odgovoriti u svojoj Novoj umetnosti pisanja komedija (1609.) da onaj ko danas piše poštujući pravila klasične komedije "umire bez slave i nagrade".

[tamaram]

Servantes dalje govori kako slava obavezuje Lopea de Vegu da uzdiže teatar a ne da ga spušta na nivo prostog sveta. Servantes takođe kritikuje upotrebu čuda i duhova, nepoštovanje jedinstva mesta ("prvi čin počeo u Evropi, drugi u Aziji, a treći se završio u Africi") i vremena ("dete u pelenama večera u prvom činu, i u drugom je već bradati čovek"), mešanje likova iz različitih epoha (radnja se dešava u vreme Pipina i Karla Velikog i glavna ličnost je u njoj osoba za koju se kaže da je imperator Iraklije"), nedoslednost i mešanje žanrova, pripisivanje čuda jednog sveca drugom, itd.

[tamaram]

Međutim, pored sve ove kritike, Servantes ipak ne može a da se ne divi ogromnom talentu Lopea de Vege za koga takođe kaže da je "srećni genije ove kraljevine, slavan i poznat u celom svetu po svojim komedijama"(I,48). Moglo bi se reći da je Servantes u neku ruku osećao izvesnu ljubomoru prema Lopeu de Vegi (koja je svakako išla i u obrnutom pravcu), pogotovu što njegova dramska dela nisu ni približno imala isti uspeh. Servantes je takođe kritikovao neviđenu umišljenost i uobraženost tog "monstruma prirode", kako je jednom prilikom nazvao Lopea de Vegu.

[tamaram]

Beskrajno imenovanje i navodno citiranje slavnih pisaca (Platon, Demosten, Aristotel), obavezno citiranje sijaset poema koje slave njegovu umetnost na početku svakog njegovog dela, poeme koje su navodno napisale slavne ličnosti i žene, a koje je u stvari pisao sam Lope de Vega pa ih potpisivao tuđim imenima, samo su neke od stvari koje Servantes kritikuje u prologu prvog dela Don Kihota. Na primer, sa sigurnošću se zna da su soneti koje je potpisala Kamila Lusinda (poetsko ime koje je Lope de Vega dao Mikaeli Luhan, svojoj dragani) zapravo njegovi, jer sama Mikaela Luhan nije umela ni da se potpiše.

[tamaram]

O piscu
Riterski romani bilui su veoma popularna lektira u Spaniji Servantesovog doba.NJihov uticaj na citalacku publiku nije se ogledao samo u popularnosti,nego i u izgradjivanj ukusa i uspostavljanju moralnih vrijednosti pojedinaca i drustva.Nudili su izopacenu sliku dostojanstva,casti ljubavi i zene.Raspirivali su mastu omladine podsticali neprimerno ponasanje koje se kvalifikovalo kao budalastina ili ludilio.Ima mnogo anegdota koje svedoce o poraznom djelovanju riterskih romana na pojedinca, porodicu i drustvo.Jedan riter vracajuci se iz lova,zacuo je kknjavu svoje zene dece i slugu.Preplasen i zabrinut pitao je pitao je da li je umro neko od clanova porodice.Dobio je vijest da je umro Onazis junak tada popularnog riterskog romana.I vlast je reagovala na riterski roman:zakon Karla Petoga zabranila je prodavanje i stampanje riterskih romana u Spaniji.Servantes je krenuo protiv ove posasti romanom Don Kihot.Don kihot je veliki roman:900 stranica velikog formata.Fabula je veoma razvijena i razgranata u mnogo digresija.Veliki je broj likova prko 600 likova iz razlicitih staleza i profesija.Sve to govori o epskoj sirini romana.Romanska prica nije iz jednog komada,monolitna i cvrsta.Postoji osnovna linija price koja prati glavne protagoniste romana.Don Kihota i Sanco Pansu.Ova prica nema kulminaciju liniju razvoja ,vec je mozaicna.U romanu ima mnogo price koja ima epizodu digresije u odosu na ostalu pricu:

[tamaram]

o zabavnom i velikom istrazivanju koje su zupnik i berberin obavili u biblioteci naseg ostroumnog plemica.

-u kojoj se dovrsava prica o pastirici Marseli,s drugim dogadjajima;

-u kojoj se kazuje "Novela o nerazumnom radoznalcu";

-u kojoj se nastavlja pustolovina Viteza od Sume;

-u kojoj se kazuje o svadbi bogatih Kamaca

Ovakvo konponovanje romana cini ga lakim,opustenim i prijamcivim.Tome doprinosi i odsustvo dramske tenzije i emotivnih sudara.

[tamaram]

Don Kihot
Don kihot je idealista i sanalica koja se ostro sudara sa stvarnoscu u kojoj vladaju norme gradjanskog drustva.On je tragicar i zanesenjak,mudra luda ,velikodusan i plemenit.Srecan je kad pomaze potlacenim prezire bogate i ceni slobodu u siromastvu.U romanu su ideali i stvarnost postavljeni u antiteicnom odnosu.Prvi ideal Don Kihota je renesansni ideal humanizma, slobode i pravde.Takav ideal je u stvarnosti u kojoj se pojavljuju gluposti,mastarije.Utome je paradoks sukoba ideala i stvarnosti.Don Kihotovi podvizi dogadjaju se u nevreme.On kao da je prespavao jednu epohu koja je donela promenu.Novo vreme je probleme resavalo sredstvima uredjene drzave a ne avanturistickim podvizima.Kihot je dijelovao anarhno i zato je bio smijesan.Sustina nesporazuma Don Kihota i sredine je u tome sto ovaj za plemenite ciljeve koristi neadekvatna sredstva.Zato se njegova plemenitost izopacava.U Don Kihotu ima ostre parodije i segacenja kojima je izlozen Don Kihot.Ima situacija kada se Don Kihot sagledava kao beskrajna i nepopravljiva luda.Sto se oni vise smije Don Kihotu to je on blize cutaocevoj naklonosti.Hajnrih Hajne dok je u detinjstvu citao Servantesov roman,plakao je dirnut stradanjem Don Kihota.

[tamaram]

Metamorfoza Don Kihota
Don kihot nije jednodimenzionalna licnost, mjenja se on tokom romaneskopg zivota, mjenja se i citav stav prema njemu. Na pocetku je to Alonso Kihada, siromasni plemic koji ima samo slugu, domacicu i sinovca, a od imanja malo zemlje, malo ovaca i nesto golubova. Potom je on zaneseni cityalac riterskih romana koje gutai postepeno prelazi iz sveta stvarnostiu svet romana. Sve sto je procitao svatio je ozbiljno, sve postupke vitezova odobravao je i podrzavao, sam je osetio potyrebu da kreneu svet kao vitez koji ce biti kao zastitnik ponizenih i siromasnih. NJegova psiha je poremecena, ne moze da razlikuje stvarnost svakodnevnog zivota od izmisljene stvarnosti romana. U tradiciji srednjovekovnih vitezova Alonsa Kihada

-uzima vitesko ime :"Don Kihot od Mance,

-za stitonosu je imenovao suseda Sanco Pansu,

-za konja je uzeo ragu i dao mu ime Rosinant,

[tamaram]

Da bi osvojio srce svoje dame ,koja ga jos ne prihvata on polazi i svet kao lutajuci vitez za velikim podvizima koji ce ga proslaviti i omeksati srce voljene dame kojoj posvecuje zivot. Za njega je krcma zamak koji treba osvojiti, grupa trgovaca je grupa lutajucih vitezova, vetrenjace su divovi koje treba pobjediti,. putbicka kolona je skup carobnjaka koje treba unistiti, stada ovaca su sukobljene neprijateljske vojske, mesine s vinom su divovi. U svim tim situacijama djelovanje Don Kihota je nerazumno, anarhno i smesno. Smeje mu se pisac, smeju mu se akteri romansne price. Zanimljivost i slozenost Don Kihot kao knjizevnog junaka nije samo u njegovom mjenjanju kroz roman. On je veoma zanimljiv zato sto je veoma slozena licnost sa bogatim registrom karakternih crta koje se cesto ispoljavaju u jednoj istoj situaciji.

[tamaram]

Smisao i Znacenje
Servantesova polazna stvaralacka namera bila je ismevanje viteskih romana,njihove praznine i besmislenosti anarhnosti i stetnog zaludjivanja citalaca.Tako je nastala parodija na iluzionizam i irealizam viteskih romana.Parodija prozima cijeli roman,ona je ostra ,neobuzdana i nemilosrdna.Ismeva Servantes i vreme i ljude,i seljake i plimice.Ruga se svojim junacima,ruga se pisanju i pripovedanju izmisljanju prica i njihovom oblikovanju.NJegovoj poruzi ne izmicu vlast i vladaoci,upravljanje i upravljaci,crkva i njene dogme.Ostvarujuci polaznu zamisao,Servantes je u roman svoje znanje o naopakom svetu,praznim iluzijama,surovoj stvarnosti.Uneo je u roman pametne lude i lude mudrace;uneo je i mnogo vise nego je namjeravao a to nije mislijo reci a rekao je nije lako dokuciti:podtekst i skrivena znacenja tek nude iznenadjenja.Servantes je stvarao u vreme inkvizicije,kada su spaqljivani i pisci i njihove knjige,i naucnici i njihova naucna djela.Dok je pisao Don Kihota rukovodile su ga dve stvari:ljudsko nezadovoljstvo svetom i zivotom i strah od lomace.U tom procepu nastajao je Don Kihot,njegova prica i junaci,slika stvarnosti i drustva.Nije bez razloga Don Kihot otisao u svet iluzija jer nije imao gde drugo.To najbolje zna Servantes iz svog zivota:heroj i rodoljub zivi u bedi i zdravlju.