Кратки садржај:
Ово дело је роман заснован на познатој фабули криминалистичких романа.
Наиме, дешава се убиство и тражи се убица - но ми од почетка знамо
ко је он, зашто је заправо убио стару људски и социјално штетну лихварку
и њену сестру Лизавету, па нас почиње занимати да ли ће се и како открити
убиство које је починио Родион Раскољников. Убиство није учињено из
разлога баналнога богаћења, него га Раскољников оправдава својим
алтруизмом - на тај начин он ће помоћи целом друштву,
његовим сиромашним вршњацима. Ни истражитељ роману није обичан
довитљиви полицајац него је изврстан познавалац људске душе,
и константним разговорима он помало стеже обруч око Раскољникова и
овај напослетку попушта - признаје злочин. Управо то даје писцу прилику
да савршено психолошки окарактерише главног лика, а то постиже
многобројним монолозима Раскољникова којег савест прождире.
Он себи након злочина поставља многа етичка и морална питања.
Раскољников је сиромашан студент са веома развијеном интелектуалном
свешћу - много размишља о свету и себи, али он је такође побуњени
плебејац који је спреман на све. Раскољниковљев злочин је злочин с
предумишљањем; "понижени" интелектуалац жели својим чином потврдити
идеју о одабраној, снажној људској личности којој је, управо због те
њене изузетне нарави, допуштено, као и Наполеону, да се име виших,
наводно хуманих, циљева послужи злочином. Та његова размишљања
дана су кроз његове многобројне монологе, као и разговоре са
Порфиријем Петровицем, Разумихин и проститутком Соњом
Мармеладов - која га својом смиреношћу и хришћанским подношењем
патњи те искреним алтруизмом (проституише се да би прехранила породицу) води
према признању злочина. Завршетак романа - одлазак на робију са Соњом
и Раскољниково смирење јеванђељу - разрешује многе идејне сукобе
које је млади интелектуалац доживио.