Дечаци Павлове улице - Ференц Молнар

[tamaram]

Nemaček
Na početku romana za njega pisac kaže da ni za koga nije značio ništa. Bio je mršav slabašan dečak. U vojsci dečaka Pavlove ulice bio je jedini redov. Svi su mogli da mu naređuju, a on da sve sluša i izvršava naređenja. Iako je bio fizički slabašan, nejak, Nemeček je pokazivao mnoge druge osobine po kojima je postao poštovan u obe družine. To su bile njegova hrabrost, kad je svojom voljom otišao u Botaničku baštu da uhodi crvene košulje, njegovo prkosno držanje pred Feri Ačom i neizmerna odanost družini Pavlove ulice. Jedina je tragična ličnost ovog romana, jer se za njega dečja igra završila njegovom smrću. Mnogo je voleo gradillište, pa je čak i na svojoj samrtničkoj postelji bio u mislima uz svoje drugove, na gradilištu. Oni za koje je on na početka bio niko, sada su ga cenili najviše, jer su znali da je on dao sve što ima za svoju družinu, čak i svoj maleni život.

[tamaram]

Janoš Boka
"Imao je 14 godina i na licu mu je bilo malo tragova muževnosti. Ali čim bi otvorio usta, dobio bi nekoliko godina. Glas mu je bio dubok, blag i ozbiljan...Retko je govorio gluposti. U manje svađe nije se mešao".Među dečacima Pavlove ulice veoma je omiljen. Ulivao im je poverenje i bio im je u svemu pravi vođa: mudar, smiren, ozbiljan i pronicljiv.

[tamaram]

Feri Ač
Bio je tako strašan... bio je jak dečak i neverovatno hrabar. Ali je u očima imao nešto milo i simpatično, nešto čega nije bilo u očima Pastora". Bio je pravedan i strog i prema svojim. Umeo je da bude i osećajan kad se Nemeček razboleo, Feri je poslao svoje dečake da ga posete.

[tamaram]

Gereb
Bio je pravo gospodsko dete, razmaženo i sujetno. Čeznuo je za tim da bude vođa i zavideo je Boki kada su ga dečaci izabrali za vođu. Samo da bi napakostio Boki i društvu, napustio je dečake Pavlove ulice i prešao na stranu crvenih košulja. Već na prvoj probi pokazao se slabićem pa su ga prezirali i njegovi bivši drugovi i dečaci kojima se pridružio kao izdajnik. Na kraju molio je Boku da ga ponovo vrati u družinu, makar bio i običan vojnik.

[tamaram]

Dečaci pavlove ulice



U Pavlovoj ulici živela je grupa dečaka čije je najveći neprijatelj bila ratnička grupa crvenih košulja iz botaničke bašte. Povod za sukob ove dve grupe je zaplena klikera malom plavokosom dečaku Nemačeku iz Pavlove ulice od strane braće Pastor, članova protivničke grupe.


Jednog dana, prilično dosadan čas hemije prekionuo je iznenadni zvuk muzike. Bila je to vesela mađarka melodija koja je imala ritam marša. Dečji pogledi su sa eksperimenta odlutali kroz otvoren prozor, tražeći izvor muzike i dok je profesor uzalud pokušavao da povrati njihovu pažnju, dečaci iz Pavlove ulice su se krišom dopisivali. Između njih je kružila poruka: "Posle podne u tri glavna skupština. Biranje predsednika na gradilištu. Obnarodovati".

[tamaram]

Gradilište u Pavlovoj ulici bilo je centar sveta za ove dečake. Ono je bilo domovina, grad, šuma, stenovit brdski kraj, jednom rečju sve ono za šta su ga proglasili. Na njemu su svi bili oficiri, a samo je mali Nemeček bio redov. Njega su svi dečaci potcenjivali. Smatrali su ga plašljivim i nedovoljno zrelim za njihovo društvo, ali nisu znali da taj mali plavi dečak nije ni nezreo ni plašljiv, već izuzetno hrabar i uvek spreman da sve učini za svoju družinu.

[tamaram]

Kad se čas završio, dečaci su bila veseli, i njihovu razdraganost nije mogla pomuti ni činjenica što je prodavac slatkiša tog dana povećo cene. Našli su se na gradilištu i na skupštini su izabrali vođu, Janoša Boku koji je sa jedanaest glasova pobedio svog druga Gereba. Sutradan popodne vođa dečaka iz Pavlove ulice sa Nemačekom i još jednim dečakom otišlo je u botaničku baštu, na "teren" crvenih košulja. Odlučili su da prodru na njihovo ostrvo, a da bi to ostvarili, morali su da prođu kroz razne prepreke i opasnosti. Kad su prodrli u protivničku teritoriju iznenadili su se kad su među svojim neprijateljima videli Gereba. Boki je to palo najteže, jer mu je Gereb bio njegov drug, imao je poverenja u njega, a ovaj ga je izdao.

[tamaram]

Nekoliko dana posle toga Nemaček je odlučio da sam ode na teritoriju crvenih košulja po zastavu svoje grupe koju su crvenokošuljaši zaplenili. Dok je sedeo na drvetu i čekao da mu se oslobodi prolaz čuo je Gereba koji kaže da niko od njegovih drugova nije hrabar, To ga je mnogo povredilo, pa nije mogao da izdrži, a da se ne suprostavi takvom mišljenju. Kada je Feri Ač, vođa crvenih košulja video da je Nemačak sam došao po zastavu zadiviila ga je njegova hrabrost, pa ga je pozvao u svoju družinu, ali mališa ga je ponosno odbio. Kaznili su ga tako što su ga zagnjurili u plitko jezero, a on je ćutke sve podneo, iako je bio prehlađen.

[tamaram]

Pred glavnu bitku za odbranu gradilišta družina Pavlove ulice ostala je bez jedinog svog redova, jer mali Nemeček razboleo. Uzrok njegove bolesti je bilo kupanje u haldnoj vodi, prvi put za domovinu, drugi put slučajno i treći put skad su ga crvenokošuljaši na to primorali. U međuvremenu Gereb poslao je pismo komandantu i generalu Boki u kojem priznaje grešku za izdaju, moli ga za oproštaj i traži da se vrati u družinu kao običan redov i učestvuje u borbi za spas gradilišta. Boka i njegovi oficiri primaju Gereba, a Boka još naređuje da sa o Gerebovoj grešci ne govori. Dečaci obe ratničke družine prihvataju objavu rata, a time i pravila ratovanja. Neće biti tuče, biće upotrebljen samo peščane bombe, pravilno rvanje i borba kopljem. Presudan momenat za ishod bitke bio je kad je pred Ača stao Nemeček, koji je za čitavu glavu bio niži od njega. Taj mali plavi i bolesni dečak oborio je na zemlju Feri Ača, a onda i sam pao preko njega pri čemu se onesvestio. To je bila njegova poslednja borba u životu u kojoj je dobio čin kapetana.

[tamaram]

Dečaci Pavlove ulice su pobedili, a veliku radost pobede pomutila je činjenica da se Nemeček smrtno razboleo. Obilazili su ga drugovi iz družine, čak i Fren Ač i članovi njegove grupe. Dečaci su bili mnogo tužni znog bolesti svoga malog drugara. Divili su mu se jer je on za svoju družinu učinio više od ostalih. Dok je veter tresao prozore sobe u kojoj se mali kapetan mučio u groznicu, čule su se njegove reči izgovorene šapatom: "Sa gradilišta duva. S dragog gradilišta duva". To pokazuje koliku je ljubav ovaj dečak imao prema svom igralištu.
Ubrzo, posle Nemečekove smrti, na gradilište su došli radnici da ga prekopaju. Zajedno sa Nemačekom nestali su dečja igra i bezbrižni dečji dani.

Boske

[tamaram]

Kratki sadržaj:
U školi su se djeca pod satom latinskog jezika dopisivala. Čengej je poslao
pismo Boki. Pismo je bacio k Nemčeku i rekao da ga dâ Boki. Nemček je
pismo bacio Boki i on je otvorio. U pismu je pisalo da je sastanak u 3 sata
i da se bira predsjednik. Za predsjednika su izabrali Boku. Jednog dana
Nemček se je igrao kuglicama. Naišla su dva pastora, oni su članovi
udruženja Crvenih košulja i oteli su Nemčeku sve kuglice. Za nekoliko
dana Boka i Nemček su otišli na otok gdje su Crvene košulje. Put je bio
jako težak i morali su se dobro sakriti da ih ne opaze. Boka se popeo na
brdo i sa dalekozorom promatrao protivnika. Boki se učinilo da je među
mnoštvom dječaka ugledao i Gerba. Nije još bio siguran. Boka i Nemček
su se približavali otoku da vide da li je to Gereb. Na obali su našli čamac
kojim su se prevezli do otočića. Na malom otoku su ugledali Gereba. On ih
je izdao. Pričao je sa vođom Crvenih košulja Ferijem Ačom. Boka je otišao
na otok a Nemček je ostao kod čamca. Kada se Boka vratio rekao je
Nemčeku da skoči u jezero da ga ne otkriju , a da će on sakriti čamac.
Crvene košulje su odustale od potrage jer su mislile da su pobjegli.
Nemeček je sutradan cijelo vrijeme kašljao jer se prehladio od hladne
vode. Jednoga dana vidio je Gereba kako Janku daje cigarete da im
pomogne u borbi protiv Pavlo-uličana. Janko je pristao. Mali Nemeček je
svaki dan odlazio na otok kod neprijatelja. Jednom su ga primjetili i bacili
u jezero. Tada se jako prehladio. Crvene košulje su najavile rat. Gereb je
došao pitati Boku da ga primi natrag ali je Boka odbio. Gereb je otišao
kući plačući. Kasnije je došao Gerebov otac da pita zašto Gereba neće
primiti jer je on bio pošten čovjek, i Boka ga je primio natrag. Sutradan u
3 sata Crvene košulje su došle u napad. Kada je rat završio Boka je došao
k Nemčeku u posjetu da mu kaže da su pobjedili i da su ga Pavlo-uličani
proglasili kapetanom. Nemeček je bio sretan, ali ga je bolest svladala,
legao je u krevet zatvorio oči i nikada se nije probudio. Svi su jako tužni
otišli svojim kućama.

[tamaram]

Kratki sadržaj:
Grupa dječaka, učenici 4. razreda, svoje slobodno vrijeme provodili su na
grundu koji se nalazio u Pavlovoj ulici. To je bilo mjesto koje su dječaci
jako voljeli i ono im je značilo beskrajnu slobodu igre. Taj grund htjela im
je oduzeti grupa dječaka zvanih crvenokošuljaši. Dječaci te grupe učinili
su "einstand", a što znači objavu rata. Izazov su prihvatili dječaci iz
Pavlove ulice i počeli se pripremati za borbu, borbu za svoj grund. Grupe
dječaka su se hrabro borile, ali su na kraju pobijedili dječaci Pavlove ulice.
Pomogao im je njihov prijatelj, mali i bolesni Nemeček. Grund je bio
njihov, ali su nažalost izgubili hrabrog Nemečeka koji je uskoro umro.
Osim prijatelja, izgubili su i grund na kojem se je trebala graditi kuća,
izgubili su komad zemlje koji su branili s toliko boli, s toliko junačke
hrabrosti.

[tamaram]

Analiza stila:
Stil u kojem je pisan ovaj roman je zanimljiv, napet, pun događaja.
Likovi su vjerno opisani, tako da sami možemo vizualno zaključiti kako
je izgledao pojedini lik. Borba između dječaka opisana je kao da se vodi
pravi rat. S puno osjećaja je opisana smrt malog Nemečeka.