Danas će smak sveta?

[kojica]

Dokle god bude bilo naivnih.. zauvek?

[Megi]

Ćuti,bitno da nam net još radi,nije bitno za ostalo

:raz_114::raz_114:

[marlon]

u iscekivanju aramagedona... apokalipsa samo sto nije... gde smo mi u celoj prici?

dok jutros o tome razmisljam uz toplu kafu sta bi danas sa sobom gledam jutjub mozda najveceg tornada ikad, onog u usa... koliko je nasa nauka i nase znanje napredovalo kad ne mozemo da se nosimo sa silama prirode. kazu ovaj tornado je specifican jer takav nikad nismo videli posto je za 10 minuta dostigao punu snagu sto je nezabelezeno do sad... mnogo stvari koje se svakodnevno desavaju su nezabelezene do sad. jos jedan dokaz varljive sigurnosti tla na kome stojimo, nebu u koje gledamo i ljudima u cije lazi cesto verujemo. u japanu kriju na sve moguce nacine da je prvom reaktoru jos pre cunamija skroz istopljeno jezgro i da je radijacija danas 200 puta veca od one najvece koja izaziva smrt. kupuju ljude koji znaju tu istinu novcem ili pretnjama, montiranjem laznih svedovcanstava, falsifikovanjem grafikona jer istina nikako ne sme da izbije na videlo posto je opasnost ne lokalnog karaktera vec planetarnog i panika moze da napravi jos vecu stetu od ove sad. ljudi ne treba da znaju tako prozaicnu istinu da li ce pomreti zbog debilne politike nekih bolesnika kojima je jedino merilo profit a ovamo ocekujemo da ce nam neko saopstiti istinu da li smo sami u svemiru, da li ima onostranog, sta smo i odakle smo i sto je najvaznije zasto smo uopste ovde....

covecanstvo zivi u prelomnim vremenima a svako prelomno vreme je interesantno na svoj nacin. svajcaraci kazu dabogda ziveo u nezanimljivim vremenima a ja kazem sebi da nema nista opskurnije po ljudsku inteligenciju ako nisi na nekoj granici... na ziletu patnje i srece, bolesti i zdravlja, ljubavi i mrznje i konacno zivota i smrti. samo u takvim granicnim situacijama moze se u nama roditi kreativna misao i saznanje o toliko isprofanisanoj reci ISTINA oko koje svi mantraju milenijumima. sta je ustvari istina? da li je ikome na ovome svetu ona uopste dostupna ili potrebna i da li ce covecanstvo moci da se nosi sa njome ako je spozna makar i u delimicnim okvirima? posto je tema o apokalipsi pitam vas, kako bi reagovalo covecanstvo da mu se preko medija saopsti da npr. sve institucije koje imaju podatke lazu jasno i glasno da tog i tog dana za npr. tri ili sest meseci mozemo ocekivati neke katastrofalne stvari po planetu i nas pa ko i ako prezivi neka prica ako bude uopste imao kome? 50 posto ljudi iz svih drustvenih slojeva bi momentalno odlepilo, jedna cetvrtina bi postala rezignirana, jedna osmina bi se radovali ko debili nadolazcem paklu a ostala osmina bi resila da se za vreme ovog zemaljskog zivota osveti svima za sve sto nije mogla ranije jer eto im sad prave prilike za vreme totalne anarhije. znaci imali bi ekspresni nuklearni sukob, bezakonje, nekontrolisani bes, nihilizam na svakom koraku, drzave bi digle ruke od gradjana a oligarhija i mocnici groznicavo trazili spas bilo gde za sebe i svoje najblize sto uzgred vec rade poslednjih 30 godina i prave male podzemne gradove bas za ovakve stvari o kojima pricamo... znaci vecina ljudi je egoisticna i misli pre svega samo na sebe i svoje spasenje, u prevodu gleda samo svoje dupe.

veliki umovi su pisali o propovednicima smrti ali mnogi od njih ustvari propovedaju odvracanje od zivota. da se malo podsetimo zaratustre... zver u coveku koja da se ne zavaravamo obitava u svakome od nas obicno razdire pre svega samo sebe pa tek onda druge. ona osmina koja se raduje apokalipsi su obicno duhovno slabiji i nauku o zivotu zamenjuju naukom o umiranju. ovde bi se ogradio od ljudi koji imaju iza sebe veliki i dugacak zivotni put pa ta faza dolazi po prirodnom redu stvari sto im se zivotni i stvaralcki put blizi kraju. ljudi u drugima po pravilu gledaju dobro ili zlo ne shvatajuci da u svakome od nas obitavaju dva posvadjana brata od strica zvani andjeo i demon. oni koji osecaju zivot kroz svaku venu i kapilar ne mogu isti posmatrati kao osmina onih koji mantraju i iscekuju smrt kao resenje za svoje lisavanje bas od tog istog zivota. zadovoljstvo ili patnja pitanje je sad? da li je vera u zivot vera u samog sebe, vera u opstanak ljudske vrste kao takve, vera u bozansko u nama ili nesto drugo? da li je pak prihvatanje neumitnosti sudbine bez ikakve borbe odricanje od sebe samog, od svojih ljudskih principa, da li je to slabost covecanstva ili mozda crna rupa nase svesti da bi shvatili istinu postanka o kojoj se toliko raspreda? ako vam neko propoveda smrt kao spasenje onda mu to vi isto propovedajte jer bolje nije ni zasluzio. slicno je sa propovedanjem tzv. vecnog zivota. o cemu nas jos mudri zaratustra moze nauciti? mozda o tome da ne treba svim srcem ljubiti bliznjeg svog ako vam je do sopstvenog spasa? ne, vec da u svom bliznjem trebas voleti natcoveka kao uzrok samog sebe sto znaci da ga oboje nosimo samo ga trebamo pronaci pre svega u sebi.

prosao je i famozni datum dzadzment deja za koji su mnogi koji imaju makar trunku mozga shvatili da za takvu tvrdnju nema blage veze i trositi vreme jer ako je bog stvaraoc svega, istina o sudnjem danu nikada nece biti dostupna nijednom ljudskom bicu jer to zivo bice onda ne bi bio covek vec sam bog.. a on kao sto znamo uzima najrazlicitije oblike i upozorava nas ipak na mnogo sofisticiraniji nacin i ne treba mu reklamna masinerija. u tome je inace najveci problem sa ljudima. svi bi zeleli da izigravaju boga a kad shvate da je to jako tesko onda se okrenu svom unutarnjem demonu i prepustaju mu svoje najtananije porive zla, lazi, zavisti, pakosti ili mrznje kao odbrambeni mehanizam nedostatka sopstvenog unutarnjeg blazenstva. apokalipsa je nesto sto kad dodje totalno je nebitno gde cete se naci tog trenutka, sa kim cete podeliti taj poslednji bljesak umirecug u vama jer to se laookonski zove sudbina i protiv te uslovnosti ne mozete nista cak iako ukazujete svima da su ovakvi lazni proroci obicni trojanski konji koji su ciljno podrzani da bi se nesto mnogo opasnije sakrilo. apokalipsa ce odneti 99,99 posto svega sto zivi na zemlji ako do nje ikada dodje i ne vidim nikakvu utehu ili samozadovoljno stanje da se bude u onom jednom promilu prezivelih koji ce ako su ljudi kao proroci ispisivati biblijske stihove po zidovima svojih podzemnih sklonista. da je svet valjao bog ga ne bi unistio, da svet valja bog mu ne bi davao svakodnevne opomene, da covek sebi cesto na daje prerogativ boga ne bi ga bog spustio na zemlju i pokazao mu koliko je mali nistavan i bedan u pokazivanju svoje velicine. spasenje se nalazi samo u sebi, nikada u drugome. smirenje mozete naci u drugome samo ako je on vas odraz u ogledalu a i tad je to problematicno jer sklapanje zivotnih i duhovnih kockica ne zavisi samo od nas samih. da bi saznali tako veliku zivotnu istinu ne treba neka velika posebna mudrost vec samo greske koje su deo naseg stvaralackog puta koje ceo zivot uspesno ili neuspesno ispravljamo.

apokalipsa bilo kog obima ce doci i proci, opterecivati se njome nema svrhe kao i pitanje zasto su pravi vizionari i proroci odnosno ljudi iz nekih drugih dimenzija kao sto su nas maje i mnogi drugi svojim zagonentnim siframa upozoravali kao i dan danas oni drugi medju nama svuda po svetu upozoravaju bas na taj pravilan put gradjenja boga u sebi. blago receno to je utopija pogotovo ako se oslonimo na snagu covekovih dostignuca bilo onih teoloskih ili naucnih. jer savremeni covek se ne plasi boga, sa tehnoloskom revolucijom covek je pomislio da je dodirnuo sam njegov skut a ustvari nije izasao iz svinjskog obora gluposti.... i vreme je da mu neko pokaze ko je i koliko je mali, bedan, nizak, plasljiv i nikakav kad to ne moze da uvidi sam. to je i najveca tragedija bilo kakve apokalipse jer nema odabranih sto je neosporna laz i svi smo kolateralna steta idiotizama drugih kad nemamo teozofsku klicu onoga sto nismo uspeli da izgradimo u sebi. mozda ako postoji reinkarnacija spojicemo se nekada sa nasim duhovnim blizancima i zajedno graditi bolji svet na pametnijim principima no do sad sto smo. do tad iscekujmo bezosecajno ako mozemo, pravi i iskren bozji usud koji ce da izvaga nas greh i nasu veru i stavi tackice ili tacku na sudbinu svih nas.

[причалица]

amin.