Antigona - Sofokle

[tamaram]

Kratki sadržaj:


Edip, kralj Tebe, je imao dve kćeri i dva sina; Antigonu i Ismenu,
i Eteokla i Polinika. Kada je saznao da je ubio oca i oženio svoju majku,
Edip se oslepio i napustio Tebu. Antigona je krenula s njim.
Nedugo nakon toga Eteoklo i Polinik su se posvađali oko vlasti.
Eteoklo se udružio s Kreontom - svojim stricem i prognao Polinika iz Tebe.
Oboje su nastojali uz sebe pridobiti Edipa, ali je on bacio prokletstvo na
obojicu. Polinik se udružio s Argejcima i napao Tebu. Tebanci su pobjedili,
ali su Eteoklo i Polinik poginuli. Kreont je počasno pokopao Eteokla,
a Polinika je ostavio nepokopanog ispred zidina Tebe, zato što je izdao
svoj grad. Edip je ubrzo umro i Antigona je došla u Tebu i odlučila
sahraniti brata, iako je to Kreont zabranio. Pokušala je nagovoriti Ismenu
da joj pomogne, ali se Ismena toliko bojala Kreonta da joj se nije usudila
pomoći.

[tamaram]

Oko tela su stajali stražari, ali su Bogovi odlučili pomoći
Antigoni, te su podigli oluju. Stražari nisu ništa vidjeli i Antigona je
pokopala brata. Ali tek što ga je pokopala oluja je prestala i stražari su je
uhvatili. Kada su je doveli Kreontu ona je hrabro priznala i rekla mu da
nije počinila zločin nego pobožno djelo, te ako se po svjetskim zakonima
pobožnost kažnjava ona se ne boji smrti već čezne za njom.
Kreont se na te riječi još više naljutio te je odlučio osuditi Antigonu i njenu
sestru, jer je mislio da joj je Ismena pomogla. Ismena se toliko bojala
Kreonta da je priznala nepočinjeno djelo. Antigona ne želi žrtvovati i
Ismenu pa joj protuslovi, a Ismena se, želeći joj pomoći, poziva i na
Antigoninog zaručnika Hamona - Kreontovog sina. Hamon upozorava
Kreonta da se puk ne slaže s njim, ali Kreont se ne obazire na to.
Kaže Hamonu da mu Antigona neće biti žena, a ovaj mu odvraća da neće
ni umreti sama. Kreont odlučuje da Antigona neće umreti, ali neće ni
živjeti u svetu živih, te ju zazida u kraljevsku grobnicu.

[tamaram]

Nakon što odvedu Antigonu prorok Tirezij dolazi Kreontu i kaže mu da
mora pokopati Polinika i pustiti Antigonu jer će inače prekršiti Božje
zakone, te će to izazvati još smrti u njegovoj obitelji. Kreont se ipak odluči
pokopati Polinika i osloboditi Antigonu. Priredi svečan pogreb Poliniku,
ali kada dođe osloboditi Antigonu nađe ju obješenu, a Hemona kako ju
oplakuje. Kada ga Hemon vidi pokuša ga ubiti, ali ne uspe, te počini
samoubojstvo. Njegova majka Euridika počini samoubojstvo od žalosti za
njim, a Kreont ostavljen sam počne se kajati i moliti Bogove da mu podare
smrt.

[tamaram]

Likovi:


Antigona i Ismena - Edipove kćeri


Kreont - njihov ujak


Euridika - Kreontova žena


Heman - Kreontov sin


Tiresija - Prorok


Stražari, glasnici, zbor

[tamaram]

Analiza likova:
Antigona je odlučna i hrabra žena koja ne odustaje od svojeg nauma ni
pod pretnjom smrti. Ni u jednom trenutku se ne koleba i ne kaje se zbog
toga što je sahranila svoga brata Polinika, koji je ipak bio napadač na
njen rodni grad Tebu. Hrabro se odupire Kreontu i ne pokorava mu se.
Njezina sestra Ismena nije tako hrabra, ali joj je ipak odana i želi umreti
s njom. Kreontov sin Hemon je pravedan i odlučan, te drži svoju reč.
Neizmjerno voli Antigonu i to dokazuje time što umire kraj nje u grobnici
svoje obitelji. Kreont je tiranin. Ne sluša mišljenje drugih ljudi,
već čini samo ono što on misli da je ispravno. Usprkos tome mora se
priznati da on drži svoju reč i čini ono što je rekao, a to bi se u drugim
prilikama i uvjetima maoglo nazvati i vrlinom. U duši je ipak samo čovjek,
i to dokazuje na kraju drame pjevajući tužaljku u kojoj sebe okrivljuje za
smrt svoje žene i svoga sina.

[tamaram]

Sukobi:
U Antigoni u sukob dolaze Kreont i Antigona zbog zahtjeva države i
zahtjeva porodice, a kako ni Kreont ni Antigona ne odstupaju tragedija
je neminovna. Kako se Kreont ogrešio i o Božje zakone postoji i sukob
između Bogova i Kreonta, a budući da su Bogovi svemoćni, tu gubitnik
mora biti Kreont.

[tamaram]

Poslednja ispovest Antigone

Biti Antigona znaci biti hrabra i odlucna licnost. Znala je da se suocava sa smrcu, tamom podzemlja, a nisu je zaustavili ljudski stvoreni zakoni i naredbe. Odlucila je, iako svesna krivice koju ce ispastati, da postuje Bozje odredbe i pustila da je vodi ljubav sestre prema bratu.
Sinoc dok me je magla vodila u praproslost, njena ispovest u tamnoj jami glasila je otprilike ovako: "O gresko moja, zar si greska? Zar ja da prihvatim da mi brata rastrgnu zveri, da mu telo raznesu ptice? O sudbino, zasto si me takva izabrala? Zar bi ti svog brata dala raznosacima semena, da li bi mogla ziveti poslije? O zivote moj kratki, vise svetla ne videla, vise zore ne docekala. Da je Sfinga moje patnje znala, pitanja bi o meni postavljala. Hemone, tebi zena nisam bila; tebi, nerodeno dete, majka nisam bila. Bogovi vas sam moralni zakon postovala, probala sam mrtvo telo pepelom posuti i Vama ga predati, ljudska rec me kazni. A sad primite i mene, novog stanovnika podzemlja." Antigonino stradanje shvatam kao neku svetinju, olicenje neznosti i pozrtvovanosti. Izdigla se iznad svih, jer: "Necu stradati,a plemenita da me ne zadesi smrt." U zivotu treba imati cilj,nastojati ziveti u skladu sa sobom. Divno je osetiti ljubav i treba je uzvratiti, jer kada sebe celog ulozimo i damo, tek tada mozemo biti celi.

[tamaram]

Citajuci ovo delo i "uvlaceci" se u svaki stih, postala sam bogatija za jedno saznanje. Mislim da sam, ponekad, Antigona. Mozda smo svi mi. Svoju licnost najvise otkrivam u teskim situacijama i tada uvidjam sta sve mogu da ucinim. Kada istinski volim, posvetim se u potpunosti bez rezerve. Bez sumnje da bih mogla biti povredjena i porazena, jer mnogi Kreonti zagorcavaju zivot. Tada saznajem da , inace, nisam ni svesna koliko sam jaka i koliko mogu podneti. I tada nastojim da se uspravim, visoko poletim i prkosno kazem:"Za ljubav, ne za mrznju ja sam rodjena." Dok talasi udaraju, treba ostati nerazrusiv greben, dici se iznad vremena, kao Antigona. Kao mi.