Prostor i vreme

[Ometač]

Трновит пут једног научника

Дејвид Бом (1917-1992) био је амерички физичар јеврејског порекла. Завршио је
Пенсилванијски државни колеџ 1939. године, а затим је отишао на Калифорнијски
институт за технологију. После годину дана прелази код Роберта Опенхајмера у
Беркли, где је требало да одбрани докторску дисертацију. Живео је у близини
осталих Опенхајмерових дипломаца и с њима постао близак, не само по питању
физике већ и по левичарским политичким убеђењима. Тако се нашао на листи ФБИ
као сумњива особа и могући комунистички шпијун.

Током Другог светског рата „Менхетн пројекат” упослио је многе физичаре с
Универзитета у Берклију да раде на тајном плану за израду прве атомске бомбе. И
мада је Опенхајмер желео да се међу њима нађе и Бом, генерал Лесли Гровс то није
дозволио. Бом је остао у Берклију, предавао физику и приводио крају свој докторат.

[Ometač]

И тада, 1943. године, долази до ироничног преокрета. Испоставило се да су његови
прорачуни о растурању протона и деутерона после судара били веома корисни за
„Менхетн пројекат”. Одмах су проглашени за поверљиве. А Бом, лишен дозволе за
рад на поверљивом послу, више није имао право приступа властитом раду! Не само
да није смео да брани докторат, већ ни да га доврши! Да би удовољио захтеву
Универзитета, Опенхајмер је потврдио да је Бом успешно завршио истраживање.
Нешто касније Бом је извео и теоријске прорачуне за постројење у Оук Риџу, у коме
је обогаћиван уран за атомску бомбу бачену на Хирошиму. Тако је на чудан,
посредан начин ипак био укључен у развој атомске бомбе.

После рата Бом постаје ванредни професор на Принстонском универзитету, где је
радио заједно с Ајнштајном. У мају 1949. године, на почетку ере макартизма, добио
је позив да пред антикомунистичким комитетом објасни своје раније везе с
осумњиченим колегама. Бом се позвао на Пети амандман и право да не сведочи. Због
одбијања да сведочи оптужен је и ухапшен 1950. године. Ослобођен је 1951, али га
је Принстонски универзитет већ отпустио с посла. Нису помогле ни Ајнштајнове
молбе да му буде асистент.

Бом онда одлази у Бразил, а своју плодну научну делатност развијао је и у Израелу и
на крају у Великој Британији (где је и умро). Његов истрајан рад на изучавању
нелокалности снажно је утицао на Бела и настанак теореме „Белових неједнакости”