Крај романа је у 1914. години када су трупе аустроугарске монархије, у
повлачењу, озбиљно оштетиле мост. Са рушењем моста издише и Алихоџа, један
од најчешће помињаних ликова, који симболизује крај старих времена. Између
почетка и краја романа, између грађења и рушења моста, шири се припоедачки
лук дуг четири стотине године у којем, у форми врло развијених епизода, заправо,
целих прича, Андрић ниже судбине вишеградских људи, свих вера. „На Дрини
ћуприја“ је „новелистички роман“ јер настаје низањем бројних
прича које могу стајати и самостално. У том роману писац је спровео пуну
циклизацију својих „вишеградских прича“, па је тако од једног тематског циклуса,
поступком уланчавања настала сложена хроника. Неке ликове из романа „На Дрни
ћуприја“ сусрећемо и у Андрићевим приповетакама (нпр. Ћоркан, Тома Галус).