Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

[Whisper1990]

Apsurdnost ljubavi cica Gorija

Ljubav je pokretac sveta. To je ono sto covekamotivise da ide napred, da se bori, da grabi dalje i da ne odustaje cak i kada se nadje u naizglednemogucim problemima. Ljubav tera na svakakva dela, cak i pogresnatumacenja ljubavi dovode do nezamislivih dogadjaja. Cesto se desava da kada je covek toliko zaslepljen ljubavlju prema nekome ili necemu, ljudi sa strane iskoriste njegovo "slepilo" radi sopstvenih zadnjih namera.
Tako je i cica Gorio izvukao deblji kraj. Zaslepljen ogromnom ljubavlju prema cerkama, mislio je da im ispunjavanjem bezlicnih prohteva daruje srecu. Nije bio svestan da kupuje njihovu ljubav, tj privid ljubavi, trampi skupe poklone za malo paznje i saosecanja od strane svojih kceri. Nije video da su njegove kcerizeleele samo ispunjenje svojih hirova po svaku cenu, da su bile besne prazne ljusture ljudi koji su zadovoljstvo nalazili u necemu sto nema pravu vrednost. One su svog oca crpele finansijski i iskoriscavale dok su videle da vise nema sta da mu se oduzme, otme vise. Zatim su ga odbacile kao staru krpu, ne razmisljajucistace biti s njim.
A roditelj, kao i svaki drugi, ne mari za sebe vec na prvo mesto svoju decu stavlja. Tako je on ziveo u nadi da ce mu se vratiti, da ce ga se setiti, i dalje ih neizmerno voleci, bez obzira na odbacivanje i koje je docekao od sopstvene krvi i mesa, bez obzira na sve, on ih je cekao i voleo. Apsurdno. Besmisleno. Ludo. Beskrajno. Kako samo roditelj moze.
Osim njegovih kceri, pohlepa je savladala i gospodju Voker, koja je htela da se izvuce iz brloga bede i videla u njemu sansu za to. Medjutim, videvsi da on mari samo za svoju decu, prezrivo ga je odbacila i svetila mu se tako sto mu je oduzela nesto malo preostalog komfora.
Prezren i siromašan stalno menja spratove i iznajmljuje jeftine sobe. Odrekao se duvana, otpustio berberina, prestao je da se puderiše, nije više nosio skupa odela, bivao je sve mršaviji. Dok je bio imućan, sa sezdeset i dve godine izgledao je kao da nema ni cetrdeset, imao je necegmladalackog u osmehu, sada je ličio na izlapelog, nemocnog i bledog starca od sedamdeset godina". Koliko je njegova ljubav slepa, pokazuje slucaj kada je zakupio stan da bi njegova kcer Delfina imala gde da se sastaje sa Rastinjakom.
Tek na samrti, kad danima nije bilo njegovih kceri, jer nije bilo ni novca, prvi put će izraziti razocarenje i bunt: "Ne, one neće doci! Znam ja to ima već deset godina. Ja sam to pomisljao ponekad, ali nisam smeo da verujem".
Umro je cica Gorio sam i napušten od kceri, kao ubogi siromah. Ispratili su ga samo Rastinjak i Kristof, domar gospođe Voker. Kceri, za koje je sve zrtvovao, nisu dosle na sahranu - poslale su prazne kocije i kocijase.

[Whisper1990]

Teme i motivi srpskih romanticara




Песник – романтичар је сањалица и меланхолик, прожет болом због немогућности апсолутног остваривања и постизање бесконачности, којој романтичар страсно тежи. Из тог основног расположења извире своструко осећање: дубока патња због несавршености света и човека – светски бол, с друге стране, превазилажење те људске ограничености и коначности снагом своје маште, ироничним односом према свету, према самом себи и својој људској несавршености – романтичарска иронија.
Дубока, страсна емоција и пламена машта погодовале су развитку лирске поезије, која се одликовала непосредним, спонтаним изражавањем најдубљих субјективних доживљаја. Упоредо са писањем родољубивих песама, наши песници-романтичари неговали су и дух љубаве лирике. Петар II Петровић Његош, Бранко Радичевић, Ђура Јакшић, Јован Јовановић Змај и Лаза Костић даће свој лични, уметнички, непоновљиви допринос љубавној лирици у доба српског романтизма и с њима ће романтизам обасјавати све остале будуће епохе у српској књижевности.
Romantizam je bio poslednja epoha u evropskoj kulturnoj istoriji u kojoj se reč Ljubav pisala velikim slovom. Ono što je u vreme renesanse bila platonska ljubav, u novijoj evropskoj istoriji bila je romantična.
Najlepse srpske pesme 19. I 10. Veka nastale su kao izraz tuge zbog neuzvracene ili izgubljene ljubavi, zbog rastanka od voljenih ili njihove smrti, kao izraz slutnje sopstvenog skorog kraja, zala za mladosti, usamljenosti, sete, pesimizma... Pesnici su, po pravilu, usamljene, neshvacene duse koje najbolje osecaju tastinu zivota. Ipak, neki od njih nisu bili bez razloga nesrecni.
Branka Radicevica su savremenici veoma postovali, a narod je voleo njegove pesme. Bio je prvi lirski pesnik, a uz Vuka Karadzica Djuru Danicica vodio je borbu za narodni knjizevni jezxik. Bolest ga je prerano pokosila, umro je od tuberkuloze u 29.godini. Iako je bio cenjen za zivota, stigao ga je tuzan kraj- sahranjen je na sirotinjskom groblju u becu, gde je ziveo i radio. Nijedne srpske novine nisu objavikle vest o njegovoj smrti. Tek 30 godina kasnije, njegove kosti prenesene su iz Beca u Strazilovo, gde i danas pocivaju. Lezeci sam na samrtnickoj postelji, Branko se elegijom "Kad mlidijah umreti" oprostio od sveta.
Najveceg liricara medju srpskim romanticarima zadesila je velika nesreca. ZMAJ JE BIO OZENJEN Ruzom Licanin, zenom koju je obozavao i s kojom je imao petoro dece. Ljubav prema Ruzi pretocio je u lirski dnevnik "Djulici". Idila, nazalost, nije dugo trajala. Bio je lekar ali je nemocno gledao kako mu 1 po 1 dete umire, dok sve petoro nije odnela smrt. Da jos bude gore, ubrzo je i Ruz umrla. Skrhan bolom, pise "Djulice uveoke", zbirku elegicnih pesama punih patnje za najmilijima.
Vladislava Petkovica Disa je slava stigla posle smrti, dok su ga za vreme zivota kriticari omalovazavali. Govorilo se da je neobrazovan, nenacitan, neambiciozan, stvarali su sliku nezxrelog deteta, nesposobnog za normalan zivot. Tesko je ziveo, utehu je pronalazio u kafani. Sve dok nije poginuo, ironicno, na nacin maltene predvidjen koji jer opisao sam 6 godina ranije, naslovivsi svoju prvu zbirku pesama "Utopljene duse".
Francesko Petrarka je rekao da pesnici pocinju da zive tek onda kada umru. Radicevic, Zmaj, Dis i mnogi drugi ucinili su dovoljno za svog zivota da postanu besmrtni.