''Да л' шта ћераш, да ли од шта бјежиш?''
Проговара Старина Новаче:
''Вјера моја, посестримо вило!
''Ја не ћерам, већ ја јадан бјежим;
''Погуби ме Грче на мејдану.''
Таде њему вила говорила:
''Врн' се натраг, Богом побратиме,
''Чинићу се лијепа ђевојка,
''Савићу се Грки око грла,
''Па ћу њему очи засјенити,
''Ти погуби слијепа јунака.''
Тад' се Новак натраг поврнуо,
Оде с вилом до близу Манојла,
Па остаде у гори зеленој;
А вила се начини ђевојка,
Па се вије Грку око грла,
И тура му руке у њедарца,
Док је Грку очи засјенила,