Majstor i Margarita - Mihail Bulgakov

[Bisernica]

Mihail Bulgakov je pisao svoje delo "Majstor i Margarita" tokom brutalne staljinističke čistke dvadesetih-tridesetih godina prošlog veka,i izrazito je antistaljinistički nastrojeno delo ,kroz jednu komplikovanu alegoriju - sukob dobra i zla.
Roman "Majstor i Margarita" je primer književnosti protesta ,jedinstven po svojoj neobičnoj strukturi,jer njegova kompozicija stvara roman u romanu,a tempo određuje narativnost koja pokreće zabrinjavajuća pitanja ljudske prirode,ateizma ,totalitarizma,ljudskog društva u celini.

[Bisernica]

Mihail Afanasijevič Bulgakov ,rođen je u kIjevu 15. maja 1891. godine,a umro je u Moskvi 1940. 10. marta.
Po znaimanju je bio lekar i svoj lekarski rad je obavljao u malim mestima ,ali je istovremeno bio i pisac i dramaturg.Pisao je pripovetke ,drame i romane ,ali sve što je napisao a vlastima se nije dopalo ,ili nisu odobravale ili je imao isuviše muka da bi do objavljivanja i došlo.Tražio je od vlasti da mu se dozvoli odlazak u emigraciju,no ni to mu nije pošlo za rukom.Sam Staljin je intervenisao da se zaposli kao dramaturg u teatru u Moskvi,ali bez obzira na to ,i dalje nije mogao objavljivati svoja pisana dela,tako da je prvi roman bio objavljen u Francuskoj ,a u pitanju je "Bela garda" 1929. godine.Roman je u Rusiji objavljen tek 1966. godine.
Koliko je i kako aktuelna ruska administracija uticala na njegov rad govori činjenica da je voljom Staljina ,jedna od njegovih drama skinuta ,a druga vraćena na repertoar Moskovskog pozorišta.
Za života su mu objavljene samo priče "Beleške mladog lekara" i novinski feljtoni,dok su ostala dela objavljena posthumno ,između ostalih i roman "Majstor i Margarita".

[Bisernica]

Napisao je :

dramu „Dani Turbinih“ koja je u stvari dramatizacija romana "Bela garda"
komediju "Zojkin stan "
drama "Beg"
drama Poslednji dani ili Puškin"
drama "Priglupi Žurden"
drama "Robovanje licemera ili Molijer"
komedija - groteska "Ivan Vasiljevič"

dram "Beg" se nije dopala Staljinu pa je naredio da se skine sa repertoara,a da se vrati predhodno skinuta komedija "Zojkin stan ".

roman - "Majstor i Margarita"
roman - "Život gospodina de Molijera"
nezavršeni roman - "Pozorišni roman"

[Bisernica]

Glavni lik romana je Satana ,maskiran u stranca,samozvanog crnog maga po imenu Voland,dok su njegovi lakeji grupa prljavih otpadnika bizarnog izgleda koji na svoj način prave zaplet koji predstavlja odnose u sovjetskom društvu.Ovaj prikaz je značajan jer oslikava boljševike i Lenjina koji su svojevremeno,na sličan način crtali svoj zamišljeni put na vlast u Rusiji.

Majstor i Margarita je roman koji se svrstava u svetsku antologiju. Jedna od mnogih psiholoških tema koje su prisutne u ovoj neodoljivoj knjizi,obuhvata navodno racionalne reakcije Moskovskih građana -ateista,na Volandove moći.Ovo je naravno analogija,kojom se poredi slična reakcija na Staljinovu vlast.Baš kao što su bili spremni da prihvate sve neverovatne stvari koje je činio Voland,ako su od njih imali koristi,tako su građani ne samo Moskeve ,već i Sovjetskog Saveza bili spremni da prihvate i neverovatnu staljinističku politiku,u onoj meri u kojoj je donosila korist.
Obe reakcije su apsurdne i iracionalne. Satana je čudovište ,kao što je i Staljin.

[Bisernica]

Obojica od svakoga naprave žrtvu,pre ili kasnije,samo je pitanje vremena ,ali cena paktiranja sa zlom se mora platiti ,pre ili kasnije,za život u staljinističkom režimu koji je zahtevao faustovski pakt sa đavolom,koji se u vreme pada komunizma odrazio kao patnje koje su pretrpeli mnogi.U međuvremenu su Staljin i njegovi naslednici uživali u manipulisanju ljudima i vlasti koju imaju nad drugima.Isto to radi i Voland,jer je u romanu on u stvari Staljin.

Vodka-svilling mačka je još jedna zanimljiva analogija u romanu Majstor i Margarita, jer predstavlja zajedničku osobinu Rusa,nevolje *davljenja* u alkoholu. Većina
Rusa pije votku kao vodu, što je i razumljivo, jer je za većinu Rusa u komunističkoj eri,a i dugo vremena u carskoj eri,alkohol bio jedini luksuz koji su imali u životu.

[Bisernica]

Sortiranje tri dvojene celine u ovom romanu je vredno truda,koje za Bulgakova nudi uvid u brojna ljudska stanja i uvezuje sve tri priče zajedno kako bi bolje istakao teme.
Jedna priča,pomenuto je već ,je poseta Moskvi,staljinističkog Satane - Volanda koji teroriše intelektualnu zajednicu ,kao što je to radio i Staljin,iz istih razloga.U ovoj priči Bulgakov daje satirični prikaz komunističkog društva i izlaže unutarnje licemerje svih,jer svi su krivi,a intelektualne elite posebno.

Druga priča ima jasan prizvuk Novog zaveta,jer podrazumeva karakter jedinstvenog i prepoznatljivog imena Pontije Pilat,koji nailazi na lutajući duh čoveka po imenu Ješua.
Isus iz Nazareta je bio putujuća duhovna figura čije ime na hebrejskom jeste Ješua.
Bulgakovu je bilo potpuno jasno da je u njegovo vreme ne samo nezakonito,već i po život opasno kritikovati sovjetsko komunističko društvo,pa je svoju kritiku prikrio kritikujući biblijsko društvo.

[Bisernica]

Da bi se izbalansiralo ovo stanje ,majstor i Margarita u svoje biblijske aspekte uključuje krštenje,Svetu Trojicu i Vaskrsenje,a sve se dešava u Moskvi.Rusi su sofisticirani čitaoci ,tako da je većina jasno shvatila ono što je Bulgakov kroz svoj moćan ,ali zabavan način izrazio kao osnovnu temu.Čitaoci su jasno mogli da razaberu ko je ko,zašto su delovali onako kako su delovali i šta su bile posledice tog delovanja.
Kroz intereakcije Pontija Pilata i Ješue,Bulgakov govori da bezbožničko društvo pod staljinističkom vlašću,nema razumevanja za božansko i zbog toga je osuđeno da se pretvori u propast i očaj.Nije to mogao reći otvoreno i jasno,pa je to rekao uključujući Novo-zavetnu analogiju Pontija Pilata i Isusa Hrista.

[Bisernica]

Konačno ,tu je i priča o razdvojenim ljubavnicima ,Majstoru i Margariti koja se provlači i prepliće sa druge dve priče.Majstor je dozvolio svojim kritičarima da mu unište književnu karijeru dok je Margarita gledala njegov pad zbog odbijanja da prepriča- preinači, priču Pontija Pilata.
Voland ima poseban ,zao interes po pitanju ovo dvoje razdvojenih ljubavnika i presreće Margaritu u kritičnom trenutku kada je spremna pasti u iskušenje da da sve za jedan susret sa svojim voljenim.Dodir njihove nezaboravne ljubavi balansira u priči između zla,licemerja i očaja u romanu.

[Bisernica]

Treba napomenuti da sjaj ovog romana nije samo u njegovoj satiričnosti,već prevashodno u majstorskom načinu na koji Bulgakov povezuje sve tri priče u jednoj dubokoj književnoj odi životu.Posebno efikasan način je povezivanje biblijske veze Isusa i Pontija Pilata i ljubavne priče Majstora i margarite ,razvijajući paralelne zaplete koji se harmonično stapaju kako roman dostiže svoj vrhunac.

Bulgakov je pisao Majstor i Margarita u vreme brutalne staljinističke vladavine tiranije ,čistki i diktature,i izražava njegov anti- staljinistički stav kroz komplikovanu alegoriju o dobru i zlu.Roman je struktuisan u tri dela ,ali nije samo satirična priča o čudnim likovima u ove tri celine,on je istovremeno i kritika apsurdnosti komunističke politike,zla ,licemerja i praznine u književnim pretenzijama.U političkom smislu,ovaj roman je svojevrsno oko rogona i represije- u moralnom smislu,ovo je roman o ljudskoj hrabrosti,odanosti, ljubavi i njenoj snazi.

[Bisernica]

Većina ruskih čitalaca neće naći dovoljno reči hvale za ovaj roman,jer je njima razumljiva alegorija i simbolika,ona koja se odnosi na emocije,na motivacije i slabosti karaktera,međutim ,mnogim drugim čitaocima nije razumljiv u potpunosti,nisu dovoljno upoznati sa ruskom kulturom,istorijom, ne cene adekvatno ni moć same satire ,i to je negde možda nesreća ovog romana ,koji je pravo književno remek delo.

[Bisernica]

Tradicionalno tumačenje romana ignoriše činjenice koje ocrtavaju pravu nameru
Bulgakova,a u pitanju je gorka satira sovjetskog represivnog režima,koja opisuje Lenjina kao đavola u liku Volanda koji je doneo katastrofu Rusiji.
Satirični likovi Majstora i Margarite ne opisuju Bulgakova i njegovu treću ženu ,kako se uobičajeno može čuti.Majstor predstavlja (za Bulgakova odvratnu) figuru Maksima Gorkog koji je od strane sovjetskog režima zvanično zadužen za nadgledanje celokupnog književnog procesa u Sovjetskoj Rusiji - dakle Gorki je cenzor!
Margarita je slika koja odražava nezvaničnu suprugu Maksima Gorkog ,miljenicu Vladimira Iljiča,Mariju Andrejevnu,koja je na Lenjinov zahtev i nagovorila Gorkog da se uključi u ovu vrst boljševičke aktivnosti.Ova situacija je satirično opisana u romanu.

Da je pravi smisao romana Majstor i Margarita otkriven u vremenu u kojem je nastao ,sudbina Mihaila Bulgakova bi neizostavno bila gubilište.

[Bisernica]

Ono što svakako treba istaći je glavna kompozicijska *tajna* u ovom romanu ,a to je uloga naratora,čija je uloga pristrasna ,odnosno ima za cilj da čitaoca namerno indoktrinira lažnom percepcijom pravog sadržaja.U strogo kompozicijskom smislu,ovo je isključivo psihološki metod koji uključuje intenzivnu igru reči.Utisak koji ovo ostavlja dovodi čitaoca u situaciju da bude sklon da sagledava značenje reči i zraza u skladu sa onim što narator potencira,pa zanemaruje odgovarajuću interpretaciju ,odnosno ne dokuči pravi smisao.Ulogu naratora i njegovu nameru *zamagljivanja* istine ,nije lako razumeti ukoliko se dobro ne poznaje sve ono što je piščevo okruženje u momentu stvaranja dela.

Jedna zanimljivost je vezana za ovaj roman - nije sa sigurnošću utvrđeno da li je onaj koji danas čitamo i originalna verzija ,jer se spekuliše o tome da su postojale dve ?!

[Bisernica]

..ali ko si ti, najzad?
- Deo sam one sile koja večito stremi zlu, a večito tvori dobro.


Stihovi kojima roman počinje su stihovi iz Geteovog Fausta i na samom početku oni u stvari obeležavaju suštinu romana ,večita dilema o borbi dobra i zla.
Ono što ovaj roman razlikuje od Geteovog Fausta je nepostojanje ugovora,iako se ovaj faustaovski motiv vrlo često koristi da navede na pogrešan trag.
Postvalja se pitanje da li su ljudi zli sami po sebi ili su zli zbog postojanja đavola ,i da li bi zlo činili i da đavola nema.

[Bisernica]

Margarita ima odbojan stav prema Alojziju Mogriču,koji u sebi ima nečeg demonskog (ili bar njoj tako izgleda),ali on je samo običan čovek,...i prevarant.
Za razliku od Fausta ,ovde se Bog i Satana ne susreću ,iako se u romanu pojavljuju likovi Isusa i Volanda (Satana) ,oni imaju različit odnos ,svaki od njih je na svom zadatku i imaju različite odgovornosti što je Voland na samom kraju romana i definisao.
Isusovo okruženje je svetlost ,ali okruženje Satane nije samo tama ,kako bi se dalo zaključiti iz njegovog atributa *princ tame*,njegova nadležnost se proširuje i na zemlju- u ovom slučaju to dočarava Volandov globus.Ako se malo dublje izanalizira ovaj odnos u romanu ,dođemo do zaključka da Voland ,odnosno Satana ,nije uzrok svom zlu koje se dešava na zemlji ,već da je njegova uloga pre da to zlo u odnosu na dobro drži u odnosu ravnoteže,i da se pobrine da oni koji zlo čine ,zaista i istrpe posledice tog zlog činjenja ,kako je to regulisano biblijskim zakonitostima.
Zato nema ugovora ,i zato Margarita neće istrpeti patnju posledica ,iako ima svojevrsni dogovor sa Satanom,jer suštinski Margarita je plemenita,dato joj je da prašta - primeri u romanu su jasno opredeljeni u ovom pravcu:

- Margarita oslobađa Fridu prokletstva iako taj oproštaj sa sobom nosi rizik da ne dobije drugu šansu da nešto poželi.
- Margarita,kao veštica demolira stan Latunskom ,koji je svojim negativnim književnim kritikama uništio Majstora i njegovu karijeru,Margarita ga mrzi iz dubine svog bića ,ali ne želi da bude ubijen ,iako je mogla da iskoristi ponuđenu priliku da ga vidi mrtvog.

[Bisernica]

Druga slika koja nas može podsetiti na Geteovog Fausta je Volandov dolazak u Moskvu da proslavi Noć punog meseca ,dok je u Faustu to Valpurgina noć.
Proslava ovog *praznika* se svake godine održava u drugom gradu,i domaćin balu je Satana lično ,dok je domaćica uglavnom građanka iz grada u kojem se proslava dešava.Ono što je zanimljivo je da se domaćica uvek mora zvati Margarita,i to je upravo ono što je povezalo Volanda i Margaritu.Bal se ovog puta održava u Moskvi i mnogi građani imaju priliku da se susretnu sa nečistim silama ,mnogima od njih se dešavaju nimalo prijatne stvari ,nekima čak i nesreće,ali to nema veze sa prisustvom Satane ,već sa posledicama njihovih zlih dela i njihovim porocima.

[Bisernica]

Centar zbivanja je Moskva.Ovo odslikava i stanje na zemlji ,u smislu delovanja Satane ,polje njegove odgovornosti.Upoznajemo građane i njihove poroke,slabosti i podlosti ,zlobu koju ne prikrivaju i nemaju skrupula ,ne ustručavaju se da zbog sitno-šićarđijskih ličnih interesa nekome unište život,malih ljudi i sitnih duša po čijoj meri je skrojen celokupan poredak ,društvo u kojem talentovan pojedinac ima problem uklapanja ,oseća se izopšteno - lik Majstora.
Govorimo o slici jednog društva oslikanoj kroz priče ,između ostalih i priča sa biblijskim likovima i motivom ,a nigde u romanu u tom društvu nećemo sresti ličnosti koje se bave onom vrstom posla koja je (biblijski) bila smatrana nečasnim - ni bankare,ni trgovce,ni zelenaše,čan ni kriminalce,ni ubice .Susrećemo ljude duha ,pesnike,književnike,dramaturge,ljude koji pripadaju kulturnom miljeu i ljude koji su sa njima usko povezani.Ono što pada u oči je činjenica da nešto sa tim svetom ipak nije u redu ,jer Majstora ne primaju u klub književnika.Šta je to što nije u redu sa tim ljudima ? Nedostatak tako potrebnog duha da bi se moglo smatrati umetnikom ?! U pitanju su ljudi prosečnih talenata,osrednjih kvaliteta ,ali ljudi koji su poslušni,podobni ,ljudi kojima se može lako upravljati ,za malo materijalnog spremni su prodati sebe.
Podobnost ih je dovela do dobrih pozicija ,imaju lepe stanove,nemaju egzistencijalne probleme,imaju ugled u društvu,i u tom blagostanju ,oni još nešto i pišu,ali meru i vrednost napisanog sami međusobno određuju ,i svi zajedno samozadovoljno uživaju u svom svetu.

[Bisernica]

Prvi pesnik iz ovog društva uprosečenih kojeg susrećemo je Ivan Bezdomni (zanimljivo prezime !?),čovek koji je više pozer nego pravi pesnik ,jedan od onih koji pišu onako kako mu se kaže i po potrebi naručioca.Ono što je zanimljivo,ovaj lik do kraja romana doživljava kompletnu transformaciju ,koja kreće od susreta sa đavolom ,a transformacija je ipak u pozitivnom pravcu.Šta je Bezdomnog izdvojilo iz držine u kojoj je bio utopljen u proseku ? Imao je talenta na kojem nije radio ,ali je počeo da ga razvija ,da uči,počeo je da se menja ,na bolje, nije se utopio u pokvarenosti društva kojem je pripadao.Njegovi učitelji su Mihail Berlioz ,kome je otkinuta glava na samom početku romana ,a usmeravao ga je na pisanje socijalističke poezije ,koja nema umetničku ,već upotrebnu,namensku vrednost ,i drugi učitelj je sam Majstor kojeg susreće u ludnici,a koji ga polako navodi na samospoznaju i priznanje da njegova lirika nema nikakvu vrednost u stvari ,i da je najbolje da se okane pisanja.Na kraju romana ,ovaj lik je uvaženi doktor nauka.

[Bisernica]

Maestro - majstor ,lik iz naslova ovog romana je bezimeni čovek,majstor nije ime ,a čovek bez imena je čovek bez lica ,bez identiteta,dakle takav čovek ne postoji.
Njegov društveni identitet je također sporan ,jer se ne uklapa u društvo ,društvo ga ne prihvata,ili bolje rečeno ,ne uklapa se u postojeći poredak,što dovodi do rušenja pozicija.
Siromah koji je nekako uspeo da se dokopa neke svote novca koja mu omogućava da na kratko živi bez razmišljanja o nesigurnoj egzistenciji ,a u skladu sa tematikom romana moglo bi se zaključiti da su i neke sile imale udela u svemu.Ovakvu okolnost ,oslobođenosti brige,Majstor koristi da se posveti pisanju romana o Pontiju Pilatu,međutim problem nastaje oko izdavanja romana ( sličnost sa sudbinom samog Bulgakova).Roman koji piše je i njegova zla kob ,jer u društvu ateista ne možete očekivati pozitivnu kritiku dela sa religijskim motivom ,i nakon negativnih kritika koje su ga pokopale kao književnika ,Majstor završava u ludnici.

[Bisernica]

Roman u romanu ,Pontije Pilat ,koji Majstor piše u vremenu u kojem nema potrebu razmišljati o egzistencijalnim problemima,nosi u sebi dve glavne ideje koje su i jedna i druga po sebi diskutabilne ,ili skrivaju u sebi izvesnu dozu *opasnosti*.
Prva ideja je dokazivanje pisca da Hrist nikada nije ni postojao ,a u drugoj je ono što bi se moglo nazvati kompleksom Pilat ,odnosno unutrašnji sukob Pontija Pilata o sopstvenoj krivici ili nevinosti njegovog *pranja ruku*.Roman u romanu se dakle bavi temama koje su biblijskog karaktera ,osuda i raspeće Isusa Hrista s jedne strane,u kojem je glavni akter upravo Pontije Pilat ,koji je u vreme Hristovo bio guverner Judeje ,odnosno najviši predstavnik Rima,i s druge strane,unutrašnji sukob u samom Pilatu.
Kao najviši predtsavnik vlasti imao je i najviša ovlašćenja,bez njegovog aminovanja se ništa nije moglo uraditi ,a pogotovo ne izvršiti pogubljenje,što nam istovremeno govori i da je Pilat mogao spasiti Ješuu -Isusa,ali to nije uradio iz jednostavnog razloga što se rimska uprava nije mešala u verska pitanja na osvojenim teritorijama koje su predstavljale delove carstva,u cilju očuvanja mira i držanja lokalnog stanovništva u stanju poslušnosti.Bulgakov preko Majstora u svom romanu kaže da je Pilat u stvari hteo da spase Isusa,pa je na svojevrstan način čak pokušao i da utiče na odluku jevrejskih verskih zvaničnika da promene odluku ,ali ovim potonjim je bilo iznad svega stalo da uklone Isusa za kojeg mase veruju da je novi Mesija.
Iz ovog proističe da je Pilat ,nakon završenog čina imao grižu savesti ,iako bi se moglo reći da je postupao sa politikom carstva ,što dovodi do njegovog unutarnjeg raskola i preispitivanje principa te iste vlasti ,a što napokon govori da su poljuljani principi na kojima vlast počiva.Ovo je iznad svega opasno razmišljanje koje je i dovelo do propasti Majstora - zaključak je da je i sam Bulgakov imao isti problem sa svojim delom ,koje ne da nije bilo prihvaćeno ,već je prvobitna verzija i žestoko cenzurisana.
Negiranje Hrista u Majstorovom romanu je osudilo roman ,a negiranje Satane od strane Bulgakova u romanu "Majstor i Margarita" navelo je grupu vandala da svojevremeno spale njegov muzej u Moskvi.

[Bisernica]

Negiranje Hrista unutar romana u romanu je priča o ljudskoj prirodi koja nije prvi put viđena u istoriji svetske književnosti.Paralela koja se može postaviti ovom romanu je Dostojevski i njegova Braća Karamazovi ,roman u koji je ubačena Ivanova poema - Veliki inkvizitor.Kod Dostojevskog se Hrist pojavljuje u Španiji u vreme Inkvizicije,kod Bulgakova se Satana pojavljuje u Moskvi u vreme vladavine komunističke vlasti koja ne veruje u Boga.U poemi ,mase su prepoznale mesiju i pošle za njim ,ali su ga se ,pod uticajem vlasti ponovo odrekle i Isus biva pogubljen po drugi put.Mišljenje o razlogu pogubljenju,koje možemo naći u delima ova dva velikana svetske pisane reče,leži u verovanju Hristovom u ljude koje je jače i istinitije od verovanja ljudi u Hrista.Njegova predstava o ljudima je idealistična ,samim tim ona je opterećena i previsokim zahtevom da se čovek bukvalno odrekne svega zarad slobode.Sloboda je istovremeno i teret jer zahteva odgovornost ,kako prema sebi ,tako i prema ljudima oko sebe i kompletnom okruženju ,a to je napor koji većina ljudi ,zahvaljujući svojoj slabosti želi da izbegne.
Lakše je imati obrazac ili pravilo koje je neko uspostavio i po njemu se ponaša i živi bez pitanja dali je ono i najbolje moguće.Ovakav stav podrazumeva poslušnost,a poslušnost delom isključuje individualnost.
Sve ove karakteristike su prisutne u romanu Majstor i Margarita - ljudi su podli ,slabi,pohlepni,skloni porocima razne vrste i Bulgakov potencira upravo tu klicu zla koje ljudi u sebi nose iako ih Ješua uprkos svemu i dalje zove *dobrim*.
Svojevrstan zaključak bi bio da je zlo ipak usađeno u čoveku i da đavo malo toga ima s tim.