NATO skup u Beogradu!

[Zak]

Svi znamo šta je bilo, al ja bih da mi neko kaže šta će da bude.

Sta sta ce da bude, s obzirom da smo dobili sve ratove koje smo poveli i u kojima smo participirali sad ce lagano da nas trse do sudnjega dana.

[Moonster]

Ja nikako da sretnem ovu decu i potpišem peticiju. Moraću da ih potražim.

Ali prvo neko, ako ume da mi objasni sledeće..
Šta za nas koji trenutno nemamo ni vojsku ni naoružanje znači suprotstavljanje nato-u?
i
Da li nas u slučaju da se ne protivimo jednoga dana čeka da naša deca idu da ginu
po nekakvim libijama, zato što amerika i francuska neće da plate dug za naftu?

Ne kažem da umem da objasnim,ali ću da pokušam
Bez vojske i vojnih programa koje bi trebali da imamo (a nemamo ih uopšte) kao jedna ozbiljna zemlja (a ne kao banana država) Srbija je svedena doslovno na parcelu koja ima solidan strateški položaj za baze, skladišta i tako neke taktičke sitnice
Suprotstavljanje NATO-u, znači nekoliko stvari:
1. Nadam se da nismo toliki debili da dajemo baze onima koji su nas bombardovali,jer niti jedan normalan i u glavi ceo narod to ne bi nikada uradio.
2. Ako se već prodajemo u vojnom smislu, onda treba pogledati da li je još neko zainteresiran (Rusija, Kina, Indija.....neka druga globalna sila u povoju sa nuklearnim kapacitetom) i ako jeste neko zainteresiran onda sa tim nekim sklopiti savez na nuklearnom nivou, stacionirati rakete interkontinentalnog dometa, osposobiti svoje osoblje...itd, onda ima tu opcija raznih
Ako niko baš za nas u tom pogledu nije zainteresiran, onda fino saviti glavu, jer smo dozvolili da do toga dođe i prihvatiti učešće u NATO paktu, a polako raditi na nekim drugim stvarima.
Po meni bi ovo navedeno bili logični koraci.
Deca će ginuti sigurno i učestvovati koliko-toliko kao članovi toga saveza, pre ili kasnije.

[QueenOfClubs]

Sta sta ce da bude, s obzirom da smo dobili sve ratove koje smo poveli i u kojima smo participirali sad ce lagano da nas trse do sudnjega dana.

Које ратове смо повели?

[Zak]

Које ратове смо повели?

Sve u koje su uspeli da nas uvuku.

[kojica]

MOJ TATA HEROJ

 

Ljudi kažu da o životu najviše znaju starci i deca, i da je život oštar kao sečivo. Idući po takvoj ivici čovek je zver kada mora, melem kad ume, a junak kad sme. Život je pun izazova, junaci su tu među nama. Oni ne govore o sebi, o njima govore njihovi postupci i dela.
Bila je to ona nesrećna, devedeset deveta. Sa sedam godina nisam znao šta je rat, ali sam svuda oko sebe osećao zebnju i strah. Oca danima nisam viđao. Ponekad bi naišao da obiđe sestru, mamu i mene i uvek je bio ozbiljan i nosio je šlem i pušku. Govorio je da će sve biti u redu i da se ne bojimo. A onda je neizvesnost prešla u stradanje. Bombe su bile tako stvarne i padale su blizu nas. Drugo veče bombardovanja...
Ništa se ne čuje od aviona i silnih eksplozija. Svi ćutimo i čekamo. Čekamo da to jednom prestane. i ne pomišljamo da nešto može da nam se desi. A onda odjednom sve se zatreslo i sve je zasvetlelo. Goreli su rezervoari u kasarni. Avioni su otišli, vatra se širila ka kućama u selu i zgradama oko rezervoara. Iznenada je u kuću ušao moj otac. Sećam se da je bio bled i da je na brzinu rekao majci da je jedva izvukao živu glavu. Izašli smo napolje i videli razbuktalu vatru. Bilo je tu dosta ljudi i vojnika. Pogledao sam u oca i prvi put video kako mu se suze slivaju niz lice. „ Gori naša zgrada“, tiho je rekao vojnicima. A onda se kroz noć prolomio njegov odsečan glas: „ ko je dobrovoljac da idemo da gasimo vatru?“ nije tu bilo razmišljanja, kolebanja. Svi vojnici i starešine su kao jedan poleteli u kamion i otišli u vatrenu noć. Vodio ih je moj tata.
Dugi sati čekanja. Vatra se stišavala, gotovo je nema više. Da li je moj otac živ? Počinjem da plačem, a onda čujem zvuk kamiona. Izlazi moj otac, crn, čađav, ali živ. I ostali su živi i nepovređeni. Čuo sam vojnike kako pričaju da je moj otac uleteo u vatru da iznese aparate za gašenje požara, da su mislili da se neće vratiti živ iz vatrene stihije. A on evo ga živ ispred mene stoji sa opekotinom na obrazu i u ruci drži sliku nas četvoro i mali drveni bager, poklon od jednog vojnika. Skroman kao i uvek, rekao je da to nije ništa.
Počelo je da sviće. Tatin kamion je otišao prema planini. Nešto u meni je htelo da pukne
od radosti, hteo sam da viknem, da plačem, da se smejem. Hteo sam celom svetu da kažem da je moj otac heroj. Posle nekoliko dana moj otac je otišao u Beograd da pravi položaje za odbranu grada. Sa jednog njegovog položaja oboren je čuveni „nevidljivi“.
Srećan sam što je moj otac takav, skroman i hrabar. O njemu govore njegova dela i postupci i jedna mala crvena kutija koju moja majka čuva na posebnom mestu. U njoj se nalazi orden za hrabrost koji je dobio za zasluge u odbrani zemlje.

Za one koji su zaboravili

[Man]

Mrzim rat i oblake tmurne
što se gromovima na nebu biju.
Mrzim jastreba, čeličnih krila,
što sa mržnjom preleće moju Srbiju.

[Man]

Vazdušni napadi NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999.
Trajali su 78 dana, a podaci koji su saopštavani u proteklom periodu veoma su neujednačeni – od 1.200 do 3.500 ljudi.

[mare]

‎"Demokratija znači vladavina naroda.. ili je bar to značila..!"

[Moonster]

Vazdušni napadi NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999.
Trajali su 78 dana, a podaci koji su saopštavani u proteklom periodu veoma su neujednačeni – od 1.200 do 3.500 ljudi.

Koliko se sećam, podatci o gubitcima tokom NATO kampanje protiv SR Jugoslavije iznosili su od 1000 do 1100 vojnika i od 3000 do 3500 civila za period od 78 dana koliko je kampanja trajala.

[ribizla]

u kojoj drzavi ja zivim!

[Zak]

Koliko god mi je iritantan ovaj celavi u civilu koje je ovo sranjce od naslova. Brutalna hapsenja... Pa ne moze neznije. Ili su ljudi zaboravili kako policija moze da pendrechi.

[Man]

BRISEL, BEOGRAD, 8. jun 2011, (Be92/Njuz)

U znak zahvalnosti što će se najveći NATO skup u istoriji održati u Beogradu od 13. do 15 juna, lideri zapadne vojne alijanse obećali su da će, ukoliko u budućnosti ponovo nekada budu bombardovali Srbiju, to činiti samo savremenim dozvoljenim oružjem, bez upotrebe kasetnih bombi ili bilo čega drugog što će se tada nalaziti na spisku nedozvoljenog naoružanja, saznaje Njuz iz Ministarstva odbrane Rebulike Srbije.

Kako je najavio general Šarl Bušar, glavnokomandujući u operaciji u Libiji, koji će takođe prisustvovati sastanku u Beogradu, ovaj vojni savez „ako još neki put bude u sukobu sa Srbijom“, poštedeće ovu zemlju i od gađanja nacionalne televizijske kuće, ukoliko bude pozitivno izveštavala o mirovnoj i humanitarnoj intervenciji. U suprotnom će biti proglašena za propagandno oružje i samim tim za vojni cilj.

- Možemo da vam garantujemo da više neće biti onako masovnog gađanja civilnih ciljeva kao što je bilo u slučaju NATO intervencije 1999. godine, uključujući izbegličke kolone, vozove pune putnika, tepih-bombardovanja na vašarima i sličnim manifestacijama – naglasio je Bušar – Zbog izrazite gostoprimljivosti Srbije i vešte medijske blokade koju je sprovela u vezi sa predstojećim skupom, lično ću se založiti da, ukoliko se baš dogodi da ponovo dođe do novog bombardovanja, materijalna šteta ne pređe više od 30 milijardi dolara, a civilne žrtve 500, u najgorem slučaju 600 ljudi.

Izražavajući zadovoljstvo zbog progresa koji je Srbija postigla u evroatlanskim integracijama, ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac nije mogao da sakrije zadovoljstvo i izjavio je da svako ko ne želi da mu kuća bude srušena ako nas zadesi novo bombardovanje, samo treba da stavi logo NATO pakta na svoj krov.

- Budući da NATO ima vrlo razvijenu tehnologiju, svi tako obeleđeni objekti biće pošteđeni, osim onih koji možda greškom budu pogođeni – kaže Šutanovac i dodaje da se ovo pravilo neće odnositi na vojne objekte, za koje je, u slučaju da se eventualno desi neko novo bombardovanje, planirano da prvog dana budu sravljeni sa zemljom.

[kojica]

Jel ovo neki vic?

[Moonster]

Jel ovo neki vic?

Ja se nadam da jeste

[mare]

Nije to vic, to je Njuz - satira

[kojica]

Onda je istina...

[slonce]

vec smo okupirani...eno su nemci