Turističke destinacije u Srbiji

[kojica]

Сурдулица, Владичин Хан

Живописност шумских извора

Од међународног пута Београд – Скопље – Солун, Сурдулица је удаљена само
десет километара, а од Београда се до ње путује 348 километара на југ. Име јој је
романског порекла и потиче од Влаха Сурдуличана.



У средњем веку била је у саставу српске немањићке државе. За време турске
владавине Сурдулица је била рударско село, пошто су у близини били рудници
гвожђа. Варошицом је проглашена 1878. године, а данас је то леп и урбанизован
град, чему је допринела изградња модерног центра града, инфраструктуре, као и
завршетак савременог комплекса базена.



Сурдулица је богата беспрекорно чистом пијаћом водом, а река Врла и још седам
мањих водотока чине је веома занимљивом. На Врли су изграђена и два велика
рибњака за узгој пастрмке. Један од њих служи као мрестилиште чијом се млађу
обогаћују реке и оближње Власинско језеро. Због свог положаја и надморске
висине, одувек је била позната као ваздушна бања.



Опширније

[Sarmica]

Ђавоља варош

Ђавоља варош је скуп земљаних главутака или кула на чијим врховима се налазе камене капе (блокови). Има их више од две стотине, високе су од два до петнаест метара, а широке од пола до три метара. Ђавоља варош је ретки природни феномен који се налази на Радан планини у близини Куршумлије, око 90 километара југозападно од Ниша. Чине је 202 камене фигуре које су настале дуготрајним и стрпљивим радом природе.

Камени стубови су настали деловањем ерозије на земљиште састављеног од растреситог, али чврстог материјала на коме се налази камење веће величине. Пре више милиона година цело подручје је било средиште снажних вулканских активности, о чему и данас сведоче разнобојне стене у залеђу стубова. Међутим, појава је настала релативно касно, чијем су настанку највише допринели људи. Уништавајући шуму, отворили су пут разорном деловању воде, при чему су крупни комади стена штитили дубље и мекше слојеве земље од удара кишних капи и спирања водом. У тој првој етапи радом кише и ерозијом, урушава се земљиште, сем испод стена, које својом тежином спречавају његово даље осипање. Тако настају пирамиде и/или куле. Камени блокови на врховима стубова служе као кишобран, али водене бујице и даље пролазе између фигура, спирају земљу и чине да временом постају све више. Та појава спада у другу етапу која се састоји у "финалној обради". Наиме, дејством природних сила, пирамиде и куле се још више истањују, тако да на крају остају правилни стубови са каменим капама.

Овај геоморфолошки феномен је јединствен у Србији и врло редак у свету. У Европи има сличних појава у Алпима, као и у САД, позната "Башта богова". Али куле Ђавоље Вароши су знатно веће и постојаније него у европским земљама, па су самим тим најпознатији природни споменик ове врсте у Европи. До Ђавоље Вароши се стиже из општина Куршумлија, Бојник и Лебане, али је најлакши и најлепши начин планинарењем из Лебана.Поред камених кула, Ђавоља Варош је позната и по 2 извора јако киселе воде. Једна је Ђавоља вода, хладан и екстремно кисели извор (pH 1.5) са високом минерализацијом (15 g/l воде), а налази се у Ђавољој јарузи. Црвено врело је други извор (pH 3.5), са нижом минерализацијом (4.372 mg/l воде). Овакве воде су врло ретке у свету и користе се у бањском лечењу, јер је народ сматра изузетно лековитом, али научници упозоравају да воду са извора Ђавоља вода не треба пити, јер није довољно испитана.. Овај вредан локалитет стављен је под заштиту још 1959. године, а 1995. година Ђавоља Варош је Уредбом Владе Републике Србије проглашена за природно добро од изузетног значаја и стављена је у прву категорију заштите. Укупно је заштићено 67 ha површине.


У народу су током протеклих векова испредене бројне легенде о настанку овог јединственог феномена. По једном народном предању реч је о скамењеним сватовима, где су људи по налогу Нечастивог, решили да по сваку цену венчају рођеног брата и сестру. Да се то не би догодило, умешала се Божија сила која их је све окаменила и оставила да сведоче да ниједан грех неће проћи без казне.


Данас се Ђавоља варош налази унутар Туристичког комплекса. Поред земљаних кула који су главна атракција, налазе се и окна саских рудника из 13. века, црква из 13. века (тренутно у фази реконструкције 2010.) као и атрактивну хидролошку појаву Црвено врело. До саме Ћавоље вароши направљен је асфалтни пут, а сам туристички комплекс је електрификован и прилагођен туристима. До земљаних кула долази се пешачењем, а около земљаних кула постављени су видиковци са којих се посматрају земљине куле. Земљане куле осветљене су по технологији лед диода са 28 различитих боја.

ulaz u turistički komleks

mapa turističkog mesta

Izvor

[причалица]

LED dioda je pleonazam.

[Sarmica]

Specijalni Rezervat Prirode Uvac


Specijalni rezervat prirode ''Uvac'' je zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog značaja, tj. prirodno dobro I kategorije. Nalazi se u jugozapadnoj Srbiji u okviru Starovlaško – raške visije, uklješten između masiva planina Zlatar na jugozapadu i Javor na severoistoku. Specijalni rezervat prirode ''Uvac'' se prostire na teritoriji Opštine Nova Varoš, površine 5525 ha i teritoriji Opštine Sjenica, površine 2018 ha, što ukupno iznosi 7543 ha. Minimalna nadmorska visina rezervata je 760 m, a maksimalna 1322 m.

Centralnu morfološku celinu rezervata predstavlja kanjonska dolina reke Uvac sa dolinama njenih pritoka. Posebna vrednost kanjonskih delova doline su uklješteni meandri. Rtovi meandara imaju relativnu visinu i do 100 m.

Okolina je sa skaršćenim površinama u kojima su brojni kraški oblici: kraške površi, uvale vrtače, okapine, pećine i jame. Pećine su brojne i po veličini variraju od potkapina do najvećeg do sada poznatog pećinskog sistema u Srbiji, kao što je Ušački pećinski sistem (6185 m). Pećine odlikuje bogatstvo pećinskog nakita taloženog iz prokapnih voda u vidu stalaktita, stalagmita, stubova, draperija, staklastih iglica itd.

Specijalni rezervat prirode ''Uvac'' izdvaja prisustvo 104 vrste ptica. U najznačajnije spada beloglavi sup – jedna od dve preostale vrste lešinara koje se danas gnezde na području Srbije.

Najveću atrakciju rezervata predstavljaju beloglavi supovi. Beloglavi sup je vrsta orla lešinara, impozantne veličine, raspona krila i do 3 metra što ga čini moćnim letačem čiji let su istraživali i naučnici - aeronautičari i primenjivali pri konstrukciji letelica. Njegova uloga u lancu ishrane u ekosistemu je jedinstvena i nezamenljiva - isključiva hrana su mu uginule životinje, čime sprečava širenje zaraza i na taj način čini ''prirodnu reciklažu''.

Specijalni rezervat prirode ''Uvac'' je jedino gnezdilište velikog ronca na području Srbije, kao i područje gde je zabeležena najveća populacija ove retke vrste ptice na Balkanu.

Pored velikog bogatstva ornitofaune, značajno je je i prisustvo retkih i ugroženih vrsta sisara i druge faune.

Prirodno čiste vode vodotoka i akumulacija, staništa su 11 vrsta riba, a njihovi pojedini delovi su i prirodna plodišta mladice, potočne pastrmke, jezerske pastrmke, klena, skobalja, potočne mrene...

Od 219 registrovanih taksona flore, 3 vrste su od međunarodnog značaja, 3 na Crvenoj listi flore, 25 taksona je pod kontrolom sakupljanja, korišćenja i prometa, a preko 50 vrsta ima lekovita svojstva.



Raznolikost netaknutih staništa, prisustvo endemičnih, reliktnih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, od posebnog su značaja za očuvanje biodiverziteta i geodiverziteta, a samim tim razvoj i promociju turistučkih potencijala rezervata.

[Sarmica]

Šarganska osmica

Šarganska osmica je atraktivna turističko muzejska železnica, jedna od poznatijih u Evropi među prugama uskog koloseka. Karakteristika šarganske pruge je da je jedini način da se savlada visinska razlika od samo 300 metara bio izgradnja petlje – osmice duge 13.5 kilometara. Popularni „Ćira“ huktao je ovom deonicom od 1925. godine kada je pruga završena pa sve do 1974. godine, kada je ukinuta.

Početkom ovog veka, pruga i svi prateći objekti su obnovljeni u turističke svrhe. Izuzetnu vrednost kompleksa predstavlja činjenica da je cela trasa sa železničkim stanicama i vagonima rekonstruisana autentično i da je čak očuvan i proces loženja i upravljanja parnjačom. Pored toga, pruga ima i druge osobenosti. Tako na primer, železnička stanica Jatare, jedinstvena je po tome što na njoj nikada nije prodata ni jedna karta.




Vožnja šarganskom osmicom je prava atrakcija i zbog divljih predela Mokre Gore kroz koje prolazi, mnogobrojnih tunela, krivina i useka, daleko od užurbanosti modernog života.

[Zak]

Milojka daj nesto o selu Baa.

[Sarmica]

Nacionalni park Tara



Tara se nalazi u zapadnom delu Srbije i pripada unutrašnjem pojasu Dinarida i zauzima površinu od 183 km2. Dužina Tare je je 50 km, a širina 22 km i ima prosečnu nadmorsku visinu od 1200 m. Najviši vrh je Kozji rid sa 1591 m. Pripada grupi podrinjskih planina i ima složenu geološku prošlost i raznoliku petrografsku građu.
Položaj planine Tare predstavlja povoljan uslov za razvoj turizma, jer omogućava raznovrstan sadržaj turističkog boravka, odnosno posetu većem broju turističkih lokaliteta. Po bogatstvu i raznovrsnosti turističih vrednosti, ekološki očuvana prirodna sredina, planinski reljef sa umerenom nadmorskom visinom od 800-1500 m, pogodni tereni za zimske sportove, bogat i raznovrstan biljni i životinjski svet, blagotvorna klima, Drina sa veštačkim jezerima Zaovine i Perućac, daju ovoj planini veliku turističku vrednost što je čini konkurentnom u odnosu na Zlatibor i druge planine. Tara ima povoljan položaj prema komplementarnim turističkim vrednostima u neposrednoj okolini: Užicu, Mokroj Gori, Višegradu sa brojnim kulturno-istorijskim spomenicima, koji privlače izletnička kretanja turista stacioniranih na Tari u cilju zadovoljenja obrazovno-kulturnih potreba i bogatijeg sadržaja i boravka. Tara ima odličnu predispoziciju za održivi turizam, koji predstavlja svaki turizam koji donosi minimalni uticaj na životnu sredinu i kulturnu baštinu, ali u isto vreme dovodi do ekonomskog razvoja lokalne zajednice.
Razuđeni reljef Tare je pogodan za turističku izgradnju, jer postoje dobri uslovi za lociranje turističkih objekata. Na mestima blagih padina, prevojima i erozionim proširenjima, postoje lokaliteti koji su veoma osunčani i zaklonjeni od vetrova.Tokom zimskog perioda povoljni su uslovi za sankanje, nordijsko, početničko skijanje. Mogućnosti alpskog skijanja su ograničene zbog visinske razlike od svega 400 m i dužine staza koje ne prelaze ni 2 km.
Najkvalitetniji skijaški tereni su u reonu Predovog krsta, sa visinskom razlikom od 500 m. Dužina staze je od 3 do 5 km. Reljef Tare ima pogodna rekreativna svojstva, jer mali nagibi pogoduju šetnji, jahanju, različitim sportskim igrama, korišćenju trim staze i slično.

Tara je od 13.jula 1981.god. Nacinalni park proglašena od strane Narodne skupštine SR Srbije i ohuhvata 19.175 ha.
Briga o najlepšoj planini Zapadne Srbije 1981 god. poverena je JP Nacionalni park Tara. On pokriva povrsinu od 19200 ha. Pretpostavlja se da su trijaski krečnjaci, na severnim stranama Tare u tercijeru bili obala Panonskog mora. Zbog povoljne klime i zabačenosti na Tari je opstao relikt i endemit balkanskog poluostrva Pančićeva omorika, kao i mnogi drugi spomenici prirode, blago rečeno živi fosili. Tara je uglavnom izgradjena od krečnjaka, prosečne nadmorske visine 1000-1200m. Najviša kota je Kozji Rid 1591m a najniža kota 291m odnosno visina jezera Perućac. Reka Vrelo je najjače kraško vrelo u N P čija se voda uliva u Drinu posle tačno 365m. Klima je izrazito planinska, leta sveža,a zime hladne sa dosta snega. Kiše su najčešće u maju. Najsuvlji meseci su jul i avgust, jesen je sunčana i toplija od proleća.

NP Tara je 80% područje šumskih ekosistema. Otkrivene su 34 šumske i 19 livadskih zajednica.75% su mešovite sastojine smrče, jele i bukve. Pored Pančićeve omorike značajne su i mečija leska,tisa, božikovina, jeremičak, dervenski različak, božur, paprat rebrača…
Od 53 vrste sisara koliko ih je zabeleženo na Tari, najatraktivniji su mrki medved, divokoze koje na Tari žive i na 290mnv. Od 135 vrsta ptica 43 su selice, a posebno se ističu i najugroženije vrste poput orlova, sokolova i drugih čistača prirode.
U šumama Tare postoji više od 251 vrste gljiva, od kojih su 3 otrovne. Jedna od njih je Zelena pupavka –najopasnija gljiva Evrope.

Ribolov na vodama kojima gazduje NP Tara predstavlja pravo uživanje. Ove vodotokove nastanjuje oko 40 vrsta riba (mladica, lipljan, som, šaran, mrena.jez…).
Područje NP Tara obiluje arheološkim nalazištima koja datiraju od neolita do srednjeg veka. Poznate su neke nekropole - stećci u Perućcu, ostatci srednjevekovnog utvrđenja Solotnik i manastir Rača, zadužbina kralja Dragutina Nemanjića iz 13-og veka.
Na Tari je obeleženo 18 planinarskih staza sa ukupnom dužinom od 120km. Za korišćenje ovih staza preporučuje se korišćenje planinarskih mapa do kojih se može doći na informativnim punktovima u Parku.
Projektom TAROCIKL definisano je 27 biciklističkih staza dužine oko 420km i otvorena vrata novoj vrsti turizma, bez štetnih posledica.
Lov u NP Tara je uvek organizovan i uskladjen sa planskim dokumentima.U šumama Tare ima oko 40 medveda, 300 divokoza, 320 srna i oko 40 divljih svinja. Dozvolu za lov, vodiče i transport divljači na druga područja,odobrava Služba za zaštitu i unapređenje lova i ribolova JP Nacionalni park Tara.

Najkraća veza sa Beogradom je putem Tara-Bajina Bašta-Rogačica-Valjevo-Beograd u dužini od 180 km, a udaljenost Tare od Novog Sada je 246 km. Najbliža železnička stanica planini Tari je u Braneškom polju koja se nalazi na pruzi Beograd – Bar i koja je udaljena 15 km, a aerodrom Ponikve 25 km ( on je vojni aerodrom i još nije počeo sa civilnom upotrebom iako je to u planu ).Pored ovih saobraćajnih veza veoma važna je saobraćajnica koja preko Kremana Taru povezuje sa Zlatiborom ( 38 km ) i dalje vodi ka moru ili Užicu( 43 km ).

[Sarmica]

Feliks Romulijana



Desetak kilometara, od Boljevca ka Zaječaru, na prostranom platou u blizini Gamzigrada, okružena planinama istočne Srbije nalazi se Feliks Romulijana (Felix Romuliana), carska palata rimskog iperatora Gaja Valerija Galerija Maksimijana, podignuta u 3. i 4. veku naše ere.

Galerije je rođen u ovoj oblasti, u drugoj polovini 3. veka i jedan je od šesnaestorice imperatora Rimskog carstva koji je rođen na tlu današnje Srbije. Na tronu rimskih imperatora Galerije je nasledio Dioklecijana, 305. godine n.e. a zidanje palate je započeo krajem trećeg veka i gradio je sve do svoje smrti. Nije dočekao da se u nju useli, odnosno povuče, zbog prerane smrti na teritoriji Bugarske, u današnjoj Sofiji. Telo mu je prenešeno u carsku palatu i sahranjen je u grobnicu pored majke, Romule, po kojoj je palatu i nazvao. Na brdu Magura, jedan kilometar istočno od palate nalazi se sakralni kompleks sa ostacima dva mauzoleja i dva tuluma, gde su Galerije i njegova majka sahranjeni. Rano preminuli Galerije, sa svojom majkom, je u religioznom obredu (apoteoza) uzdignut među bogove i to je poslednja apoteoza u istoriji čovečanstva, jer je dve godine nakon tog čina car Konstantin Veliki proglasio Hrišćanstvo za zvaničnu religiju carstva.

Za carsku palatu kod Gamzigrada znalo se još u 19. veku. Nemački baron Fon Herder je obilazio Srbiju tražeći rudnike i primetio je ovo mesto. Kasnije je i Feliks Kanic došao do Gamzigrada i carske palate, mislivši da je to KASTRUM, rimsko vojno utvrđenje, pošto su Rimljani na desnoj obali Dunava gradili sistem vojnih utvrđenja kako bi se branili od upada Varvara preko Dunava. Od 1953. godine naši arheolozi su pokrenuli istraživanja i nakon samo mesec dana iskopavanja otkriveni su mozaici koji su ukazivali da ovo nije vojno utvrđenje, već nešto mnogo značajnije. Tek 1984. godine, kada je iskopan fragment arhivolte, na kojem se nalazio natpis FELIX ROMULIANA, dokazano je da je ovaj objekat carska palata. Fragment je otkrio arheolog dr Dragoslav Srejović.
Sa spoljnom fortifikacijom, sistemom kula i odbrambenim zidovima, carska palata zauzima 6,5 ha površine zemljišta, a unutrašnji prostor je na 4,5 hektara. Feliks Romulijana se može porediti sa Dioklecijanovom palatom u Splitu (Hrvatska), po svom kulturno-istorijskom značaju, ali je neuporedivo očuvanije i bogatije arheološko nalazište!
Carska palata je najočuvaniji primer Rimske dvorske arhitekture, a grad su činili: carska palata, mali hram, veliki hram, terme, horeum. Objekti su bogato ukrašeni freskama, štukarom, podnim mozaicima sa figuralnim i geometrijskim motivima, vestibulama, ukrasima od zelenog i crvenog porfira i mnogo drugog, od velike istorijske i umetničke vrednosti. Pronađeni delovi skulptura, poput glava Jupitera, Herkula, Galerija i drugi, izrađeni od belog mermera, svedoče o vrednosti umetnosti kasnoantičkog doba.

Feliks Romulijana je 2007. godine uvrštena u Listu svetske kulturne baštine i ovaj arheološki lokalitet i predivnu građevinu poslednjih godina poseti i preko 40.000 turista. Lokalitet je otvoren za posete, od 08,oo do 17,oo časova (od 01.aprila do 30. novembra), a posete, organizovane, mogu se ugovoriti u bilo koje vreme preko Narodnog muzeja Zaječar.

[Sarmica]

Nacionalni park Đerdap


У североисточној Србији, на граници са Румунијом, простире се Национални парк „Ђердап“, на површини од 63.000 ha, проглашен 1974. године. Основни природни феномен подручја је грандиозна Ђердапска клисура Дунава, најдужа и највећа клисура пробојница у Европи. Ђердапску клисуру чине четири мање клисуре и три котлине, које се наизменично смењују у дужини од готово 100 km.

Због велике дужине и дубине, најразноврснјих облика рељефа и заклоњених станишта са специфичном микроклимом, Ђердапска клисура је један од најзначајнијих рефугијума древне флоре и фауне Европе.

Подручје Парка насељава преко 1100 биљних врста, где се нарочито издвајају терцијарни реликти као што су: мечја леска, орах, јоргован, тиса, сребрна липа, кавкаска липа, и др. Богатство у врстама и сложени физички утицаји средине, условили су појаву преко 50 шумских и жбунастих заједница, од којих 35 има реликтни карактер.

Разноликост станишта и биљних заједница одразила се и на фауну, која такође обилује реликтним врстама. Национални парк је станиште за преко 150 врста птица: сури орао, орао змијар, орао белорепан, црна рода, сива чапља, и друге ретке врсте обитавају на овом подручју. Поред других фаунских врста, ту су и сисари: видра, медвед, рис, шакал, дивокоза, срна, јелен…

Ђердапска клисура показала се као сигурно и удобно уточиште не само биљним и животињским врстама, него и човеку. О томе сведочи изузетно богатство налаза из различитих доба праисторије и историје, присуство надалеко чувеног неолитског насеља Лепенски Вир, трагови присуства римске и византијске цивилизације, и други културно-историјски споменици.

[Sarmica]

Beogradska tvrđava


Iz tvrdjave na grebenu iznad ušća razvio se i današnji Beograd.Kada su Rimljani došli na ovo područje,zatekli su keltsko naselje Singidunum,koje nije bilo gde je sada trvđava,već na padinama Zvezdare,na mestu današnje Karaburme i Rospi ćuprije.Rimljani su od Kelta preuzeli ime naselja,a logor sagradili na mestu današnje tvrđave.
Urbana istorija Beograda zapravo počinje u privm decenijama 2. veka,kada n aovaj prostor stiže rimska Četvrta Flavijeva legija i tu gradi kastrum.Veliki logor od sedam hiljada ljudi bio je embrion oko kojeg se od zanatlija,majstora i ostalih koji su servisirali vojne posade razvilo i civilizovano naselje.

Huni osvajaju i ruše ovu uvrdu,a Justinijan podiže 535. svoju,koju su uništili Avari i Sloveni,tako da je bedem zapusteo sve do 9. veka.U istorijskim izvorima grad se ponovo javlja 878. godine,i to prvi put pod svojim slovenskim iemnom-Beograd.Sredinom 12. veka Manojlo Komnen je obnovio utvrđenje kamenom donetim posle rušenja Zemnuske tvrđave.U ruke Srba Beograd prvi put,doduše na kratko,dospeva najpre 1284. u vreme "sremskog kralja" dragutina,a posle i njegovog brata Milutina.Potom se vraća Ugarima.
Od ranog srednjeg ,pa sve do 15. veka Beograd je primarno bio vojno uporište čiji je razvoj zavisio od broja stacioniranih vojnika.Nije uspeo da postane pravi grad.Prelomni trenutak je nastao 1404. kada je despot Stefan Lazarević od Ugara dbio Beograd.On je vizantijski kastel za samo 23 godine rekonstruisao i pretvorio u u utvrđeni grad sa citadelom.U Gornjem gradu je podigao zamak sa vladarskim dvorom i moćnom donžon(glavna) kulom,koja je bila skoro 30 m visoka,slična onoj u Manasiji.Tu su izgrađene i palate za vlastelu,medju njima i za despotovu sestru Oliveru,udatu za Bajazita pa vraćenu.Glavi deo naselja je bio u Donjem gradu,opasanom zidinama ,gde je bilo i crkveno središte,Mitropolija,i crkva Uspenja Bogorodice,zaštitnice grada.Tu su čuvane mošti sv.Petke i čuvena čudotvorna ikona Bogorodice.U to vreme Beograd j ebio kosmopolitski grad,u kojem su se,sem Grka,Cincara,Jermena i naravno Srba,sticali i trgovci i zanatlije Dubrovčani,Mlečani,Ugari...Zbog katolika je sagrađen i Franjevački samostan.Grad je posato politički,kulturni,duhovni i ekonomski centar Srbije.Proširio se na prostor današnjeg Dorćola i ka Sabornoj crkvi.Postao je i ostao srpska prestonica,bez obzira na to ko je vladao Beogradom.

Posle despotove smrti 1427. Beograd je vraćen Ugarima,za koje je bio glavna uporišna tačka u borbi protiv Turaka.Prvu tursku opsadu,neuspešnu,Beograd je doživeo 1440. posle koje su Ugari ojačali grad sa još dva barbakana (predutvrdjenja ispred Zindan kapije i Istočne kapije) i snabdeli ih aritljerijom.
Beograd je odoleo i drugoj opsadi Turaka 1456. uprkos žestokom bombardovanju kamenim kuglama prečnika i do 70 cm,teškim i po 250 kg.Branitelje je predvodio hrabri erdeljski vojvoda Janko Hunjadi,poznat kao Sibinjanin Janko,a Turke lično sultan Mehmed Drugi.
Pobeda nad Turcima u ovoj bici,jednoj od najčuvenijih u istoriji Beograda,donela je gradu epitet bedema hrišćanstva.Posle te opsade Ugari su izgradili kulu Nebojšu u Donjem gradu koja je trebalo topovima da brani pristanište,Jakšićevu kulu,kod današnje crkve Ružice i istočno podgrađe.

Kada su zbog političkih razmirica Ugari zanemarili Beograd,Turci su to iskoristili i 1521. uz pomoć ogromne vojske predvođene Sujelmanom Veličanstvenim,uspeli končno da ga osvoje.Srbe su nasilno preselili pod zidine ratom opustošenog Carigrada,gde su se "utopili" sa ostalim hrišćanima,izgubili vezu sa maticom,zaboravili jezik.U Carigradu i danas postoji Beogradska mahala i crkva-Bogorodice beogradske.
Drugi veliki uspon Beograda nastao je 1717.kad je pripao Austrijancima.Ponovo se dogodilo čudo -za 20 godina tvrđava je ostala jedna od najjačih na jugoistoku Evrope,a grad se preobrazio u utvrđeni barokni grad.Za Habzburšku monarhiju on je bio glavno uporište odbrane na istoku.Glavni napor je zato bio usemern na izgradnju novih fortifikacija.

Tvrđava je rekonstruisana po projektima Demoreza,a po principima maršala Vobana.U gradu su bile podignute barokne zgrade i palate.Beograd nije imao sreću da te tekovine sačuva.Kada su Austrijanci 1739. izgubili rat,grad su predali obavezavši se da će porušiti sve što su sagradili.Rušili su šest meseci.
Poslednja velika opsada i storiji tvrđave bila je u vreme Prvog sprkog ustanka 1807.kada je Karađorđe prisilio Turke u tvrđavi na predaju.Vratili su se posle propasti srpskog ustanka i tu ostali do svog konačnog napuštanja Srbije.Knezu Mihailu Obrenoviću su 1867. na Kalemegdanu zvanično predati ključevi gradova pa i Beogradske tvrđave.

Značaj Beograske tvrđave je izuzetan jer je reč o složenom spomeničkom kompleksu od izuzetnog nacionalnog i međunarodnog značaja,odnosno o spomeniku najviše,tzv nulte kategorije.U beogradskim bedemima su sačuvani,izukrštani,svi sistemi odbrane od antičkih,preko srednjovekovnih,do onih iz 18. veka i vremena artiljerije.Od 1946. tvrđava i kalemegdanski park su pod zaštitom države kao spomenik kulture i pravi muzej istorije grada na otvorenom.

[Todorovic]

Sa aspekta turizma Srbije, meni je Golubac nekako prava poslastica, u zapadnoj Srbiji to je Drvangrad, Vlasinsko jezero na jugu, a Karlovci u Vojvodini, ko nije posetio ova 4 mesta, taj i ne zna gde živi, ...

[Sarmica]

Lazarev kanjon



Kanjon Lazareve reke, poznatiji kao Lazarev kanjon, nalazi se na nekih desetak kilometara od Bora. To je najdublji i najduži kanjon istočne Srbije. Zbog strmosti svojih stenovitih litica, ni dan danas nije u potpunosti ispitan. Kanjon je poznat po mnogobrojnim pećinama i jamama. Najpoznatije su Lazareva pećina (poznata i kao Zlotska) i Vernikica, i Dubašnička jama (ove pećine obrađene su kao posebna destinacija, pod imenom "Zlotske pećine").

Ceo Lazarev kanjon nalazi se pod zaštitom države, a zbog svoje jedinstvene lepote, kao i bogate flore i faune, predstavlja izazov svim ljubiteljima divljine i netaknute prirode. Međutim, treba imati u vidu da je sam kanjon prilično nepristupačan, i prolazak kroz njega predstavlja pravu avanturu, na mahove prilično izazovnu i napornu. Na više mesta potrebno je pentrati se preko stena.

U kanjon nikako ne kretati bez planinarskih cipela i celodnevnih zaliha vode.

[Todorovic]

Kako danas izgleda Medijana u Nišu,

[Sarmica]

Reči baš i nisu potrebne

Put za Slankamen,bb Surduk









http://www.bazenihorizont.rs/index.php

[Nežnicah]

Bravo za temu !!!

Ja sam ovog leta isla do Bele Crkve i odusevila se jezerima, sledece godine idem da kampujem tamo. Ove godine smo imali neuspeli pokusaj kampovanja, ali sledece idemo spremni

Sama varosica Bela Crkva je preslatka, u njoj je tako sve mirno i usporeno, kao da je vreme stalo...


A jezera su mnogo lepa, pogotovo mi se dopalo Vracevgajsko, tamo smo bili u kampu.

[Sarmica]

Evo još nekoliko sličica iz Bele Crkve divno je tamo









Bela Crkva je naselje koje pripada istoimenoj opštini, a nalazi se u južno-banatskom okrugu. Zauzima površinu od 135 km2 i ima preko 10.000 stanovnika.

Za svoje postojanje, Bela Crkva može se „zahvaliti“ grofu Mersiju, prvom guverneru Banata. Kada je on naredio kolonizaciju, u periodu od 1725. do 1727. godine, na teritoriji Bele Crkve naseljeno je nekoliko prvih stanovnika. Međutim, područje ovog grada bilo je naseljeno još u kamenom dobu, a arheološki nalazi potvrđuju život na ovim prostorima i u bronzanom i gvozdenom dobu. Bela Crkva tek 1918. godine ulazi u sastav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a do tada je bila u sastavu Austro-ugarske monarhije.

Klima ovog područja je umereno-kontinentalna, od vetrova duvaju košava, severac i severozapadni vetar. Utvrđeno je da je Bela Crkva jedan od najsunčanijih gradova Srbije.

[Nežnicah]

Sasi mi napravila zazubice, jedva cekam da se desi leto ako se desi, pa da idem jopet tamo da uzivam

[Sarmica]

Bela Crkva: Letujte na panonskom moru

Potražite spas od letnje žege na belocrkvanskim jezerima, gde vas čekaju čiste šljunkovite plaže i, u dubokoj hladovini stoletne šume, staze za šetnju, brojni restorani i kafei.

Bela Crkva leti vrvi od posetilaca, a glavni turistički adut ovog mirnog vojvođanskog gradića jesu šest jezera, od kojih su trenutno dva uređena za kupanje. Glavno gradsko jezero, koje je udaljeno svega 800 m od centra grada, trenutno je najuređenije za kupanje. Na obali se nalazi turističko naselje s restoranima i sportskim terenima. Za boravak turista postoje i dva kampa, jedan je na Glavnom jezeru, a drugi na Vračevgajskom.
Bela Crkva je udaljena 96 km od Beograda, oko sat i po vremena vožnje preko Kovina. Grad se nalazi se u prostranoj kotlini reke Nere, na samoj granici s Rumunijom.

PLAŽE
Glavno jezero: pored uređene šljunkovite plaže s tuševima postoji i plivalište sa skakaonicom i vaterpolo igralište. Tokom letnje sezone organizuju se škole plivanja i jedrenja. U neposrednoj blizini Glavnog jezera nalaze se tereni za rukomet, košarku i tenis, kao i travnati fudbalski tereni, a oko jezera je i trim-staza.
Vračevgajsko jezero: plaža je šljunkovita, za decu je uređen deo s ljuljaškama, klackalicama i toboganom.



IZLETI
Deliblatska peščara: rezervat prirode, izletište i lovište, nalazi se 15 km od grada. U jednom delu Deliblatske peščare, koji izlazi na Dunav, nalazi se veliki rezervat ptica močvarica „Labudovo okno“. Izlet košta 300 dinara, a s ručkom 600.
Plovidba Dunavom: organizovani izlet košta oko 600 dinara po osobi. Skelom se prelazi Dunav, obilazi se rimsko utvrđenje Ram i etno-selo Stara Palanka. Uživaćete u vožnji skelom po reci i u ribljim specijalitetima. Dunav je udaljen svega dvanaest kilometara od grada.

PROVOD
„Lov na Besija“: u danima manifestacije, od 17. do 20. avgusta, organizuju se zabavni programi, takmičenja u jedrenju i preplivavanju jezera. Poslednjeg dana je hajka na soma kapitalca, koga nazivaju Besi i koji je nastanjen u vodi Glavnog jezera, što je prava je turistička atrakcija. Meštani uz ovacije publike bućkaju vodu i „primoravaju“ soma da izađe na površinu. Som je, prema nekim procenama težak oko 300 kilograma, mnogi tvrde da su ga videli, ali ga niko još nije upecao.
Restorani „Gajda“, „Park“ i „Jezero“. Ručak u proseku košta oko 300 do 600 dinara, koka-kola 80–90 dinara, pivo 80–150, kafa 30–60.

[Sarmica]

Kome je blizu i ko voli nek' izvoli, po slikama ne izgleda loše...mada nisam pristalica bazena

Aquapark Petroland...Bački Petrovac
http://www.petroland.rs/

[Sarmica]

E ovo gore iznad, znači Petroland, znači odličnorekoh da nisam pristalica, ali juče sam se super zabavila, kao malo dete topla preporuka