Put emocionalnog isceljenja

[kojica]

Put emocionalnog isceljenja, podrazumeva trajnu odluku i izuzetno
poštenje prema sebi. Kada smo jednom uočili mesta u svom životu gde
smo održavali (sheme) emocionalne obrasce, možemo sebe osloboditi svoje
neodlučnosti i ponovo proceniti ko smo mi. Tako dovodimo u pitanje svoje
stare uslovljenosti, svoju staru sliku sebe.

Očekujte da, na nekoj tački, poželite da od svega toga dignete ruke. To
je pomalo kao kada otvorite kutiju sa glistama ili gusenicama – one izmile i
možda poželite da ih jednostavno sve potrpate ponovo natrag. Ali ako idete
dalje ovim putem, biće isto toliko trenutaka kada se osećate slobodnijim,
direktnije povezanim sa sopstvenim životom i ljudima u njemu. A kada vas
jednom osvoje ta veća sloboda i autentičnost, sve je teže da odustanete.

Emocionalna alhemija - Tara Benet Goleman

Da li nekada imate osećaj da je bolje da niste ni počinjali?
Kako se borite? Šta vas motiviše da idete napred? Šta vas sputava?

[Adio]

Ima istine
Ima li jos?

[kojica]

Ma ima cela knjiga, al ja bih da mi nako ćaskamo.

[Adio]

Manje vise to je odrastanje i prosto postsovabnje samog sebe, samouverenje.
U nekim ranijim trenucima zaista sam umela biti neodlucna i nesigurna, ali milim da se i ta odlucnost vezba.
Kazes sebi tako i tako, prostim sagledavanjem situacije, i ne odstupas.

[kojica]

Ne znam..
Nekada mi zaista naiđu obeshrabrujuće misli. Prosto poželim da se ni mrdala s mesta nisam.
Sve mi postane previše komplikovano i zbunjujuće.
Ljudi do kojih mi je stalo, a najviše moja deca me pokreću napred. Šta će naučiti od mene
ako se predam?

[Adio]

Nemam decu pa ne mogu pricati sa te tacke gledista.
Sve sto radim radim zbog sebe ili protiv sebe, ali prvenstveno sama sebi sam motiv.
Elem, ono sto sam shvatila jeste da, ako i zelimo sebi malo dobrog, izbegavacemo ljudi, situacije i emocije koje nas cine da se osecamo lose, u bilo kom smislu. Prosto podelis ono zbog cega se osecas dobro i lepo, smireno, i ono sto te tera na neodlucnost i uznemirenost.
I ne odstupas od toga, ma koliko situacije mogu biti poljuljane ili dobre.
I jos bolji je osecaj kada pustis da te emocije prodju kroz tebe!

[kojica]

Deca su odličan izgovor za svašta..

Ma da ne ispadne da sam ja tu nešto manje sebična (ako se uopšte to može smatrati sebičlukom)
deca su motiv, ali ne i jedini razlog. I da ih nemam morala bih nešto sa svojim životom da učinim.

[Adio]

Da ok! Ali, ako ih izvedes na put sto se kaze, obrazujes, pruzis koliko mozes i ona odu svojim nekim putem, nastavljaju sami, sta ostane posle te prvobitne brige o njima?
Mislim da briga o sebi nikad nije sebicnost!

[DaDole]

Ponekad mislim da je cijeli život jedno veliko emotivno iscelenje kroz koje prolazimo kontinuirano i u raznim fazama..ako negdje postoji suština poruke ona je možda u jednoj sasvim običnoj riječi koja kaže: "Prihvatam"
prihvatam da me boli,prihvatam da gubim,prihvatam da sam klonula..i već sa tom riječju može da počne naše iscelenje..čim spoznamo ,možemo da djelujemo
sjajna tema ..

[kojica]

Kako se to radi? Evo ja ću da kažem sto puta prihvatam, al zapravo ne prihvatam.

[DaDole]

Kako se to radi? Evo ja ću da kažem sto puta prihvatam, al zapravo ne prihvatam.

u tom i jeste bitnost..da zaista prihvatimo jer sva naša muka proizilazi iz otpora tome..
kad te boli zub,prihvataš li da te boli..da..i onda poduzimaš nešto..ideš zubaru ili popiješ analgetik recimo..

[kojica]

Da muka nastaje iz otpora, to sam shavtila. Mislim u teoriji mi je sve jasno i jednostavno.

Ali u praksi..

[причалица]

u tom i jeste bitnost..da zaista prihvatimo jer sva naša muka proizilazi iz otpora tome..
kad te boli zub,prihvataš li da te boli..da..i onda poduzimaš nešto..ideš zubaru ili popiješ analgetik recimo..

prirodno je da se boriš protiv fizičkog bola...nije prirodno da prihvatam i ne pružam otpor nečemu što mi stvarno smeta.
u ovom slučaju je analgetik - otpor.

[Adio]

Kako se to radi? Evo ja ću da kažem sto puta prihvatam, al zapravo ne prihvatam.

u tome i jeste poenta...prihvatanje
svesnost da stvari ne idu kako mi zelimo, prosto pustis da emocije prodju kroz tebe, i ne razmisljas mnogo