Uzmimo za primer indeksovo radio pozorište – ljude koji su srušili Slobodana Miloševića.
Dobro, ima tu još raznih uticaja koji su tome doprineli, ali ja sam apsolutno sigurna da su
oni bilili okidač i glavni prenosilac poruke.
Ili Laneta Gutovića, koji je karijeru izgradio na liku koji ne zna da kaže slovo ć. Nije baš neki
glumac, ali je veoma popularan i potpuno je formirao naše mišljenje o ljudima sa
jugoistoka srbije. Koliku je korist stekao za sebe, a koliku štetu naneo ljudima o kojima
stvara nakaradnu sliku?
Indeksovo pozorištance radilo sa nekim konkretnim ciljem, bez obzira da li se on nama
svideo ili ne. Sa namerom da se svest mladih promeni i da pogledaju svet oko sebe malo
drugačijim očima.
A lane? Koji je njegov plemeniti cilj?
Pa onda imamo viceve o plavušama, crnogorcima, bosancima, slovencima...
Kada ozbiljno saopštavamo naše mišljenje o nekome ili nečemu, bez obzira da li je naš
nastup miran ili agresivan, ljudi mogu da se slože ili ne. Imaju izbor. Kada to radimo šalom,
izbora nema, jer ne zauzimamo gard, ne razmišljamo o tome treba li poruku prihvatiti..
jednostavno se smejemo..