Утицај телевизије на јавно мњење
Вршена су бројна истраживања у покушају да се процени степен утицаја телевизије на људе. Највећи број таквих студија односио се на децу, што је потпуно природно ако се има у виду време које она проведу пред телевизором и последице које то може имати по њихову социјализацију. Две најчешће теме истраживања јесу:
1. Утицај насиља и криминала у друштву, и
2. Природа телевизијских вести.
Средства масовне комуникације нису увек биле једнаке; Историјски развој друштва умногоме је утицао и на комуникацијска средства дајићи им карактеристична обележја времена и друштвене ситуације у којој су настале.
Медији су доживљавали све друштвене (р)еволуције и уједно били битан фактор у њиховом остварењу. Потенцијал средстава масовне комуникације, пре или касније, увидели су власт, и сви грађани који су имали што за саопштити ширем кругу људи – стварала се публика која је постала и приматељ и пошиљац поруке што се комуникацијом преносила. Формирањем публике у друштвену употребу ушао је у појам јавног мњења, појам којим се тежио приказати став јавности као публике и својеврсног концензуса у заједничком ставу према некоме (власти) или нечему (неком догађају).
Такав став да би се могао назвати јавним мњењем требао је настати уз дискусију публике која је способна критички резоновати. Мењањем особина публике мењали су се и прилагоћавали масовни медији (процес је узајаман јер су масовни медији и ефикасно средство одгоја, поготово у савременим друштвима),
те је данас, неколико столећа након првих штампаних новина, ситуација битно другачија: технички развој довео је до настанка различитих облика масовних медија те њихове популаризације, тако да коришћење (али најчешће само пасивно) неког од њих више није питање ни друштвено – политичке активности ни луксуза.
Тенденција даљег развоја и интегрисања различитих медија није упитна и остаје отворено питање колико ће слободе при интеракцији будућег корисника медија унутар таквог система остати за креативан, иновативан начин мишљења и деловања , а што ће овисити и о технолошким и идеолошки постављеним границама.
Данашњи медији, као што су радио и телевизија ограничени су и, упркос идеји државног медија као медија у служби јавности, не успевају задовољити захтеве фрагментисане публике.
Јавно мњење се управо захваљујући медијима масовног комуницирања успело уздигнути до битног политичког актера искористивши их као средство притиска и позива на јавну дебату. Али васпитни потенцијал масовних медија је искоришћен у сврху економске пропаганде и тако је створио услове да се на исти начин поступи и у сличају политике. Рад управо покушава приказати како се тај процес одвијао и како су га различити аутори (Хабермас, МцЛухан, Маркусе, Кеане) интерпретирали. Тако се анализа економски и друштвени утицај на публику и на стварање њиховог става према медијима као и односа медија према публици (медија као, од стране неког, контролисане институције. Приказана је и једна посена (МцЛухан = интерпретација медија, која на однос човека и медија гледа као и на однос симбозе, повезаности, која мења „димензује“ човекове свести. На крају изнесен је један либералнији поглед и паралелно приказан с Хаберсовим закључком о залазу јавне дебате.
Javno mnjenje
Članovi koji su pročitali ovu temu: 0
Odgovori sa citatom
