Дислексија

[kojica]

Upitnik za roditelje:

1. Porodična anamneza - je li neko u porodici imao slične teškoće? DA NE

2. Da li je bilo većih problema tokom trudnoće? DA NE

3. Da li je bilo većih problema neposredno pre, za vreme i neposredno nakon porođaja?
DA NE

4. Da li je kod deteta kasnio razvoj motorike? DA NE

5. Da li je kod deteta kasnio razvoj govora? DA NE

6. Da li je dete duže upotrebljavalo fraze koje zamjenjuju reči? DA NE

7. Ima li dete teškoće pri pravoj uporabi neke reči? DA NE

8. Da li je dete "konfuzno" u prostoru i vremenu? DA NE

9. Ima li dete teškoće u verbalnom izražavanju svojih misli? DA NE

10. Pokazuje li dete "čudnu" motoričku nespretnost u nekim područjima (spoticanje,
preskakanje), a neočekivanu spretnost u drugim ( npr. manipulacije Lego - kockama)?
DA NE

[kojica]

11. Da li je dete nesigurno u tome koju ruku upotriebiti u uobičajenim i inače
automatskim postupcima? DA NE

12. Ima li dete i dalje teškoće s oblačenjem, obuvanjem, vezivanjem ? DA NE

13. Pokazuje li dete "čudne" teškoće u učenju pjesmica s rimom? DA NE

14. Ima li dete teškoće pri ponavljanju i oponašanju ritma? DA NE

15. Ima li dete neuobičajene teškoće pamćenja (zaboravlja vremenski bliske događaje, a
pamti vremenski puno zahtevnije)? DA NE

16. Pokazuje li dete posebno zanimanje za slušanje priča? DA NE

17. Ima li dete teškoće pri praćenju i ponavljanju sleda reči u rečenici ( teško igra igre
rečima gdje treba ponavljati što je čulo)? DA NE

18. Ima li dete teškoće u pamćenju i svladavanju dve i više govornih instrukcija u nizu?
DA NE

19. Ima li dete razdoblja "blistavosti" i potpunih "blokada"? DA NE

20. Ima li dete "dobre" i "loše" dane bez vidljivog razloga? DA NE

21. Ima li dete teškoće u organizovanju radnog dana i slobodnog vremena? DA NE


Ako je odgovor na većinu ovih pitanja "DA", bilo bi mudro potražiti savet stručnjaka.

[причалица]

Četiri godine smo ratovali sa psihologom, pedagogom i učiteljicom i ništa nismo postigli.
Učiteljica je ostala u ubeđenju da nam je dete lenjo i da ne idemo dovoljno često u crkvu.
Kako sada od petog.. Svakom nastavniku posebno da objašnjavam ili da im zakažem
jedan zajednički sastanak?

svašta ću da pročitam o ljudima koji rade u školi kojice, borite se za klinca, nema druge.
svakome morate ponaosob da objašnjavate, jeste.....ali i da kažete razrednoj da očekujete od nje da se bori za ''svoje'' dete (jer će biti u njenom odeljenju) a i da ćete vi sve činiti kao do sada.
što se tiče tvog pitanja vezano za program na novom beogradu - ne znam ništa o tome, na žalost.

[kojica]

Sam smislila ovako..

Napakujem u jedan fajl sve o disleksiji što mogu da iskopam po netu, pa onda sve to
lepo odštampam u kolko treba primeraka, ukoričim i dam razrednoj da podeli kolegama.

Šta ću.. da smo kinezi ne bi imali disleksiju...

[причалица]

e...kad bi bilo...biće to u redu.
znaš, misim da je, kao i za mnogo šta u životu, najvažnije kako je u kući...to je primarno za dečaka. škola mu neće pobeći, nije zec.
moj pokojni ćale, kad god bi video da sam u bedaku zbog škole (jer sam inače prilično nesigurna u sebe, pa sam učila da bih bila 100% sigurna da znam) je govorio - 'čuvaj zdravlje. pusti školu, neće da pobegne, nije zec''.
meni je to mnogo značilo, opuštalo me je od grča koji je u meni izazivala obaveza koju sam samoj sebi nametnula - da učim.
mislim da je to važno i za vas - da ga opuštate, jer sigurno, kao i svi mi, mnogo bolje funkcioniše kad je opušten.

[kojica]

hvala pričo..

oboje smo jako strogi i prema sebi i prema drugima, pa nam jako teško ide..
al eto prilike da uz njega i mi rešimo svoj problem...

[причалица]

hvala pričo..

oboje smo jako strogi i prema sebi i prema drugima, pa nam jako teško ide..
al eto prilike da uz njega i mi rešimo svoj problem...

eee...nikad se ne zna zašto je nešto dobro, vidiš...kao što ja imam dve kojice, a htela sam dečaka
ali, eto....sad imam mačka

[kojica]

Skoro smo učili pesmicu

na mom zidu visi slika
divna slika krasna slika (Lika!!)
.....

I sve super, nauči on pesmicu brzinom svetlosti. Presliša ga uveče tata još
jednom za svaki slučaj i primeti grešku. Pa smo onda još dva sata
odučavali.

[причалица]

suviše esova u drugom stihu

[kojica]

Naučila sam da čitam i pišem pre polaska u školu i prva dva razreda sam prosto
blistala, ali kada je u trećem razredu počela da se meri brzina čitanja, nastala
je katastrofa. Nakon trećeg razreda raspust mi je bio pravi košmar. Mama je
nabavila knjige koje moram da čitam i stalno urlala na mene ''kako si zaboravila
da čitaš''. I da muka bude još veća, svima iz komšiluka i familije se žalila kako
sam ja zaboravila da čitam.
Kako sam zaboravila?
Pa nisam ni znala, al niko nije primetio. Dokle god sam mogla da čitam savršeno
sporo, sve je bilo ok. I taman se nekako pomirim sa tim, a ono naiđe latinica.
Pa note. Pa strani jezik. Izvlačila sam se nekako na matematiku,
tek da dokažem da nisam baš načisto glupa, a ostale predmete sam bubala kako
sam znala i umela.
Upisala sam građevinsku posle osnovne jer je bila idealna. Mnogo računa i mnogo
crtanja. I tamo sam popila blam, doduše samo jedan, ali na samom početku prve
godine. Napisala sastav. Neku bajku smo imali da izmislimo i ja se raspisala na deset
strana. Razredna pala od oduševljenja i kaže mi da čitam da svi čuju kako lepo pišem.
A ja zamuckujem, pa se snebivam, pa me muka uvatila da i ono što sam znala da čitam
odjednom nisam više znala.
O fakultetu nisam smela ni da razmišljam. Jedva sam čekala da završim srednju
da više niko ne bi mogao da primeti da sam zaobravila da čitam.

Tek kada sam završila školu, saznala sam da imam disleksiju. Saopštim ja to
mojoj mami, a ona kaže ''ma jok, ti si lepo čitala i onda si samo djednom
zaboravila''
E onda sam krenula da učim slepo kucanje. Tada na pisaćoj mašini, al baš je i sve
jedno. I ni to ne ide... d i k; l i s; j i f; se redovno mešalo. Al eto, vežbom se
ispravilo.
Pa vožnja. Opet levo desno. Levom rukom ono desnom nogom ono, gledaj levo desnim
okom a levim desno, skreni levo, skreni desno, a ja sve naopako. I tu sam bila očajna
sve dok nisam shvatila da mi nije problem vožnja već instrukcije. Dokle god ja idem tamo
negde sve je ok.
Tek kada sam decu dobila, odvažila sam se da upišem višu. Primetila sam da na poslu,
kroz praksu jako brzo učim, ali nisam mogla da napredujem jer nemam diplomu.
A i stvarno me je više bilo briga šta će ko misliti ili reći. Znala sam da mogu da zavrišm
ali će mi trebati malo više vremena za učenje nego drugima i to mi je bilo dovoljno.

Sporije sam čitala, ali sam volela da čitam. Negde pred kraj osnovne su krenule da
me zanimaju natprirodne pojave und misterije, pa sam čitala ko luda. Prilično sam
se ubrzala, i moju disleksiju sada nije ni moguće primetiti. (osim kad postavim temu
''kako motivisati dedu da uče'' ) Ili kada detetu prekontrolišem napisano, pa
ne nađem ni jednu grešku, a konan ih nađe sto.

I više nije ni važno. Sada mi je važno samo da pomognem detetu.

[причалица]

e, moja kojice....
kad si se ti iščupala i postala kojica, ne brinem se da će malešni uz svu vašu pomoć da prođe još bolje.
a što se tiče disleksije - ona je izražena mnogo više kad se obrati pažnja...imam utisak da mnogo ljudi ima te greške koje se navode u uvodnim postovima, ali nekako se to smatra kuriozitetom neke osobe. kod nas se, to je poznato, greške ne ispravljaju, nego se neguju na neki čudan način.
to bi bilo simpatično da učitelji nastavnici nemaju prema takvoj deci, u najmanju ruku, neispravan stav.
mm se meni smeje kad ja uporno govorim ''kioks'' umesto 'kiosk''...mada ja mislim da sam rekla 'kiosk' dok ne obratim pažnju da obrćem slova....i tako svašta nešto...ali se ne primeti to mnogo...
zbijte redove sad u petom, biće to u redu kad se nastavnici upoznaju sa detetom.

[kojica]

rešet problem...

Prebacili smo ih u drugu školu, koja ima manje đaka, a nastavnici i ostali vole svoj posao.
Imaju i svog logopeda...

[kojica]

Disleksija ili gubitak fokusa?



Povedite računa o vidu svog deteta

Testovi poput onih koji se vezuju za kataraktu, probleme rožnjače ili glaukom mogu se
uraditi i tek rođenoj deci, kao i onoj koja su stara 8 meseci, pa i tri godine.

Redovne glavobolje, gledanje televizije uz skoro priljubljenost uz ekran, trljanje očiju, uz
slabu koncentraciju u školi i poteškoćama sa čitanjem, mogu biti pokazatelji da dete ima
problem sa vidom.

[kojica]

Dijagnoza je ključ,posebno kod dece

Iz meseca u mesec Ema i Džejms Farkuhason čekali su vikend uz strepnju. Dok se većina
porodica radovala odmoru Farkuhasonovi su znali da ih čeka prava oluja budući da
njihova ćerka Eleonora, tada desetogodišnjakinja, odbija da radi domaće zadatke.

Bez obzira koliko se roditelji trudili da na najbolji način ubede Eleonoru, rezultat je uvek
bio isti, suze i bunt. Počeli su da sumnjaju da pored astigmatizma koji je Eleonori
dijagnostifikovan sa pet godina, ne može da se fokusira na slova.

„Znali smo da Eleonora ima problema sa domaćim zadacima, ali i u školi. Međutim, nismo
znali kako da joj pomognemo“ , priča Džejms.

[kojica]

Iako su organizovani posebni časovi za Eleonoru, svi u školi su bili zbunjeni kako tako
pametno dete ima toliko poteškoća. Budući da je bila ispod svojih vršnjaka, Ema i Džejms
su odlučili da konsultuju školskog psihologa.

To je za sve bilo novo iskustvo. Kada je psiholog dao Eleonori da uradi test razumevanja
teksta, Eleonora je zanemela i postala uznemirena. Upravo je to pokazalo da Eleonora
ima neke strahove od ranije. Do tada svi su mislili da simptomi ukazuju na disleksiju.

„Površina je pomalo siva“, rekla je Eleonora. Dok je psiholog bio uverene da se ne radi o
disleksiji, ostalo je pitanje šta je uzrok ovom problemu. Usledili su novi očni i testovi
sluha.

[kojica]

Oftamolog Ken Nisčal, koristio je tehniku poznatiju kao dinamička retinoskopija kako bi
ocenio spososobnost opažanja udaljenih objekata i detalja na njima, te preusmeravanje
na objekat koji je blizu.

Ono što je doktor Nisčal otkrio je da Eleonora može da se fokusira na udaljene objekte,
ali problem nastaje kada su u pitanju objekti koji su ispred nje.

„To je poput autofokusa na kameri koji postaje nestalan“ , objašnjava Nisčal. „Ponekad
ovi simptomi mogu biti pomešani sa disleksijom dok je problem u stvari u fokusu“ , dodaje
Nisčal.

Poslednjih 12 godina kako doktor Nisčal koristi dinamičku retinoskopiju, test koji traje
svega 20 minuta, oko stotinu dece je oslobođeno dijagnoze disleksije.

[kojica]

Rešenje za Eleonoru bilo je u ružičastim naočarima sa bifokalnim staklom, što je doprinelo
boljim rezultatima u školi.

„Dno naočara izgleda kao džinovsko uveličavajuće staklo. Koristim ih kada čitam ono što
se nalazi na mom stolu. Debljina stakla od polovine do vrha naočara omogućava mi da
pročitam ono što je napisano na tabli“ , objašnjava Eleonora.

„Nakon samo 10 meseci Eleonorin problem sa čitanjem je poboljšan. Nije retko da zaspi
sa naočarima i knjigom pored jastuka“ , pričaju roditelji.

[kojica]

Šta je disleksija - saznajte u Info rumu

Povodom manifestacije „Evropski dani svesti o disleksiji", u Info rumu je održan skup na
ovu temu sa kojom javnost nije mnogo upoznata.




Ako ne naučimo ranije, u školi nas uče da čitamo kako je napisano. Neki od nas, iako mnogo
inteligentniji od proseka, u školi ipak zaostaju, jer je roditeljima i nastavnicima teško da uoče
da dete ima poremećaj u čitanju i pisanju. Da bismo svi bolje upoznali svoje komšije koje imaju
disleksiju, u Kancelariji za mlade grada Beograda sledeće nedelje održaće se Evropski dani svesti
o tom poremećaju.

[kojica]

Kažu da im je teško da zagreju stolicu, jer tokom čitanja slova iskaču, cure iz teksta ili se okreću,
a beli papir na kom treba pisati je noćna mora, pošto slovo D često može da zameni neko slično
kao što je B. Teško im je da upamte kako se vezuju pertle ili gde je levo, a gde desno.

Da je sve to znala kad je njen sin Luka bio mali, Dragana Žarevac bi, kako kaže, izbegla mnoge porodične
svađe, jer se ne bi ljutila što dete nepravilno čita, izbacuje glasove i preskače redove, i traži da mu mama
čita. Sada ima novu strategiju.

"Ja recimo njemu kažem ovako, kralj Aleksandra i kraljica Draga su se venčali 1903 i on to zapamti. Tako
razložimo na taktilne pojmove i lekciju iz istorije ili biologije i onda je efekat bolji", kaže Dragana Žarevac.

Ne može ipak svaka mama da pravi pozorište u kući ili crta lekcije, pa je zato neophodno da disleksičarima
pomognu i nastavnici.

"Oni imaju svoja posebna interesovanja, mi ih ne razumemo jer imaju drugačiju organizovanost mozga.
Čini vam se da su nepažljivi, da nas ne slušaju, ali to nije tačno" objašnjava Slavica Golubović sa fakulteta
za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju .

Ali zato je tačno da su često natprosečno inteligentni, da su na listi osoba s disleksijom Leonardo da Vinči,
Pikaso, Tom Kruz, Kianu Rivs, Stiv Džobs, Agata Kristi, Bil Gejts, Džon Lenon, Vinston Čerčil. Skriveni umetnici,
naučnici, glumci sigurno čuče i medju 5 odsto mladih u Beogradu, koji imaju disleksiju.

"Pokušavamo da informišemo javnost kako da prepoznaju disleksiju kod ljudi, pre svega učenika, da ih ne
tretiraju kao manje inteligentne, šalju kod psihologa, jer tako im se ruši samopouzdanje" kaže za Studio B
Kosta Andrić, direktor Kancelarije za mlade .

Da je samopouzdanje veoma bitan faktor u razvoju, govori i podatak da se medju najbogatijim ljudima koji
su do zarade došli originalnim idejama i bez velikog početnog kapitala našlo čak 40 odsto disleksičara, ali
ih je toliko i u zatvorima. A da li će napraviti korak do vrha ili do dna zavisi samo od nas, koji ćemo ih ili
prihvatiti ili odbaciti.

[kojica]

SKUP U INFO RUMU: ŠTA JE DISLEKSIJA ?