ÐšÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ð°

[Ometač]

Уколико вам усвајање нових сазнања не иде лако, а ни технике памћења вам нису
много привлачне, не морате сувише да бринете, јер је историја препуна и примера
великих људи, од којих су многи значајно утицали на човечанство, који не само да
су имали слабу ÐºÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ñƒ, већ је понекад њихова расејаност послужила као
плодно тле многобројним занимљивим и забавним анегдотама, а неретко била пут ка
новим открићима.

Међу људе који су имали слабу ÐºÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ñƒ спада, рецимо, Жан-Жак Ð*усо,
француски филозоф, који се жалио да му је потребно много времена како би било
шта научио. У аутобиограф� �ји је описао бројне случајеве у којима су његови
приватни учитељи из различитих области одустајали од његовог даљег образовања,
јер у дугим временским размацима није показивао ни најмање знаке напредовања.
Ð*усо је истицао да се посебно мучио с учењем стихова. Али невоље с памћењем и
учењем ипак га нису спречиле да оствари неке од највећих домета у филозофији.
Његова запажања и ставови касније ће послужити и као надахнуће француским
превратнициР¼Ð° током чувене револуције 1789. године, чиме је и он, заправо,
посредно утицао на врло значајне промене у свету.

[Ometač]

Занимљив је и пример великог руског писца Лава Николајевича Толстоја, који је
такође патио од расејаности, па се тако једном приликом силно одушевио одломком
који су му прочитали и богатим похвалама наградио писца тих редова, да би тек на
крају сазнао да су му пријатељи заправо прочитали део из његовог романа „Рат и
мир”. Али, упркос овој „хроничној” расејаности, треба имати на уму да је Толстој, не
само у историји књижевности остао запамћен као један од највећих светских писаца,
већ и да је током живота овладао огромним бројем страних језика, тако да практично
никад ниједно дело није прочитао у преводу!

Ни други велики руски писац, Фјодор Достојевски, није могао да се похвали
усредсређеношћу. Једном приликом његова жена Ана Григорјевна почела је разговор
с њим о делу „Понижени и увређени”, роману који је овај писац написао и издао
само неколико година раније. Међутим, што је разговор даље одмицао, Достојевски
је све више замуцкивао и застајкивао, тако да је Ана на крају схватила да се њен
супруг готово уопште не сећа сопственог дела! Достојевски је признао да је у
потпуности заборавио детаље из свог романа и обећао је да ће га поново прочитати
како би о њему могао да разговара са својом супругом.

[Ometač]

Тек су научници чувени по расејаности, а међу њима свакако предњачи Алберт
Ајнштајн, човек који је својом теоријом релативности из темеља променио модерну
науку. Постоје бројне анегдоте које иду у прилог овој тези, а једна од њих
приповеда о томе како је Ајнштајн једном приликом путовао возом и кад му је
кондуктер затражио карту на преглед, он је с муком покушавао да је нађе прво у
џеповима сакоа, а затим и у панталонама, али безуспешно. Кондуктер, који је
познавао великог научника, није желео да му прави невоље и покушао је да га
умири, рекавши му да је сигуран да је он карту купио, иако тренутно не може да је
нађе. Али, уместо да се утеши, Ајнштајн је, не престајући да претура по џеповима, с
уздахом утврдио: „Нажалост, ваша предусретљивост није ми од користи јер, ако не
нађем карту, не знам у ком месту треба да сиђем.” Другом приликом, кад је путовао
трамвајем, Ајнштајн је заборавио новац за карту, али му га је девојка која је седела
преко пута њега, радо позајмила. Након што је купио карту, Ајнштајн се окренуо ка
девојци и уз наклон јој рекао: „Најљубазније вам захваљујем, госпођице”, на шта је
девојка пренеражено скочила и узвикнула: „Али, тата!”

[Ometač]

Ни сер Исак Њутн није могао да се похвали усредсређеношћу. Један посетилац који
је ненајављено послом дошао код њега дуго је морао да га чека у трпезарији, јер је
научник био запослен у лабораторији и није могао да напусти оглед. Како се
Њутново бављење одужило, посетилац је из доконости, али и због глади,
мало-помало, појео научникову вечеру, која је била постављена на столу. Кад се
Њутн напокон појавио, извинио се због кашњења и замолио посетиоца да буде само
још мало стрпљив и да сачека да нешто презалогаји, јер цео дан ништа није јео. Кад
је подигао поклопац чиније, Њутн је видео да је празна и, уместо да осумњичи
посетиоца, грохотом се насмејао и рекао: „Видите какви смо ми научници! Па ја сам
потпуно заборавио да сам већ вечерао”.

[kojica]

Pa sad.. kad čitam ko je sve bio rasejan, prosto poželim da im budem slična..
čemu menjati bilo šta..