''Budini kipovi nisu, kako se nekad pretpostavlja, nekakvi idoli kojima se treba klanjati, već je Budin
prikaz pre objekat kontemplacije ili fokus pažnje. Prvi Budini kipovi načinjeni su u Indiji negde u
II veku, verovatno pod grčkim uticajem. Pre toga, Buda je predstavljan točkom ili bodhi drvetom,
otiskom stopala ili praznim tronom. Nekada se kaže da je tokom nekoliko vekova bilo "zabranjeno"
da se prave kipovi Bude, ali to nije tačno. Statue Bude nisu pravljene jednostavno zato što
ikonografska veština nije bila na dovoljno visokom nivou. Kipovi prikazuju Budu ili u stojećem.
sedećem ili ležećem položaju. Ležeće figure, koje se često pogrešno nazivaju "Buda koji spava",
zapravo predstavljaju trenutak odmora ili smrti. Budine šake su često predstavljene tako da
pokazuju neki od gestova (mudrā), od kojih su najčešći oni koji simbolizuju meditaciju,
neustrašivost, podučavanje ili dodirivanje zemlje. Na vrhu glave je obično plamen -- nekad
prikazan realistično, nekad vrlo stilizovan -- što se smatra da simbolizuje auru. Budisti
stavljaju cvetove, sveće i mirisne štapiće pred kip Bude u znak sećanja na njega, ali i
kao podsećanje na prolaznost lepote, svetlost znanja i miris vrline. Iako Budine kipove
okružuje mnogo sujeverja, naročito u Tajlandu, nijedan obrazovaniji budista ne veruje
da su oni išta više od materijalnog simbola jedne prosvetljene osobe.''
Shravasti Dhammika