Пиротски ћилим

[kojica]

Iako na pirotskom ćilimu preovlađuju jasan stil i tradicionalna struktura
ornamentike, ipak ima veoma mnogo mogućnosti za lični pečat svake ćilimarke, kako u
izboru boja, tako i u kompoziciji šara, njihovog oblika i veličine, u jačini udara tupicom,
itd. Pirotski ćilim je dovoljno definisan i može se prepoznati u mnoštvu drugih. Jedna od
determinanti konačnog izgleda su projekcijski doživljaji pirotske ćilimarke. Projekcija
unutrašnjih sadržaja u doživljavanje i kreiranje materijalnog sveta nije jednoznačna zato
što unutrašnji sadržaji ne pripadaju istoj ravni zbivanja. Ono što utiče na spoljašnju
aktivnost individue jesu misli, osećanja, želje, aktivnost čula, odnosno psihomentalni
život pojedinca koji se odvija na nivou svesti. Međutim, manifestuju se i nesvesni
sadržaji. Veoma je važno napraviti razliku između individualno nesvesnog i arhetipskog
kolektivno nesvesnog(...)

[kojica]

Pirotski ćilim je svedok afektivnog preživljavanja ličnog iskustva ćilimarke, ali
istovremeno on je i prenosilac simbola nadličnog porekla, koji se ubrajaju u tajne
čovekove duhovne istorije. Ćilim je jedinstvo sila ličnog i nadličnog. On je celovit i kao
biće, i ima život bića: razvija se, menja, nadgrađuje, ali uvek na temeljima arhetipskih
simbola kojima je nataložena mudrost iskustva tokom dugih vremena ljudske civilizacije.
Zato se može reći da ćilim predstavlja prastaru sliku vrhovnih načela po kojima se odvija
život.

[kojica]

U arhetipskim naslagama geometrijskih simbola odražava se prvobitna harmonija u
kojoj zajedno egzistiraju protivrečnosti ljudske prirode - dobro i zlo, muško i žensko, “jin”
i “jang”, svesno i nesvesno. U poslednje vreme postoje mišljenja o blagotvornom
delovanju takve simbolike na ljudski duh. Ta mišljenja zasnivaju se na shvatanju da
arhetipske slike postoje u svakom pojedincu kao nasleđene mogućosti čovekovog
simbličkog predstavljanja i doživljavanja najdubljih istina o životu.

(“Pirotski ćilim”, Milica Petković i Radmila Vlatković, SANU, Beograd 1996)

[kojica]

Pirotski ćilim Srpska kruna

Oko 1900. god.
Dimenzije: 210 x 140 cm.

[kojica]

Srpsko tkanje dopalo se, izgleda, posetiocima “Ekspo izložbe” u Šangaju.
Za prvih pet dana nakon svečanog otvaranja srpskim paviljonom, uređenim
prema motivima pirotskog ćilima, prošetalo je više od 19.000 posetilaca

[kojica]

[kojica]

[kojica]

Smišlja nove šare za pirotske ćilime

Mladi grafički dizajner Danilo Mančić (26) iz Pirota, onako više za sebe i bez ičije
pomoći smislio je i uradio više od 150 potpuno novih šara za čuvene pirotske ćilime,
ali da bi ih zaštitio u Zavodu za intelektualnu svojinu, potrebni su mu milioni, koje,
naravno, nema. On je, međutim, uporan u svom nastojanju da ponudi nešto novo
kako bi ćilim, po kojem je njegov grad poznat i van granica zemlje, dobio neke
nove vrednosti.

[kojica]

– U proteklih nekoliko meseci uradio sam na stotine potpuno novih geometrijskih
etnomotiva inspirisanih narodnim stvaralaštvom ovog kraja i tradicionalnom narodnom
umetnošću Srbije. Uz dobro poznavanje i razumevanje tradicionalne narodne umetnosti,
postigao sam autentičan spoj tradicionalnog i modernog izraza. Jednostavno, hteo sam
nešto da učinim za svoj grad. Ovo je neki moj pogled na budućnost razvoja ćilima i
njegove nadogradnje. Neko to mora da radi, a ja želim da se ostvarim kao umetnik.
Neshvatljivo mi je da ima takvih koji veruju da ćilimarstvo u Srbiji može da ima
budućnost beskrajnim ponavljanjem već viđenih i stalno istih rešenja i šema iz prošlosti –
kaže Mančić, i podseća da je geografsko poreklo pirotskog ćilima zaštićeno 2003.
godine. Tom prilikom zaštićeno je 96 šara i 125 detalja, dodaje on.

[kojica]

– Radove sam poslao na autorizaciju u Zavod za intelektualnu svojinu u Beogradu još
početkom godine. Kako je taksa za zaštitu autorskih prava astronomska, sve je ostalo
samo na pokušaju. Da pomenem samo da zaštita jednog od tih motiva košta 250.000
dinara. Nije teško izračunati koliko bi koštala zaštita svih motiva. Ni jedan od tih radova
još, dakle, nisam zaštitio – priča Danilo.
Kaže i da bi voleo da sve te šare koje je uradio i one koje će tek uraditi nađu primenu u
praksi, odnosno da se nađu na nekom od primeraka budućih ćilimova.

[kojica]

– Obratio sam se predstavnicima opštine Pirot koji su bili oduševljeni idejom i projektom,
ali su za sada i tu problem pare. Rečeno mi je da napišem projekat sa stručnim
mišljenjem istoričara umetnosti. Bio sam i u Etnografskom muzeju u Beogradu kod višeg
kustosa Marine Cvetković koja je pokazala spremnost za saradnju. I oni su oduševljeni
mojim radovima i ponudili su mogućnost da otvorim izložbu u Etnografskom muzeju.
Obratio sam se i istoričaru umetnosti u Zavodu za kulturni razvoj Predragu Pivljaninu. I
oni su mi obećali da će mi, ako bude prilike, organizovati izložbu u njihovoj galeriji. Pisao
sam i Ministarstvu kulture i dobio odgovor da su mi zahvalni što inspiraciju za svoj rad
pronalazim u tradicionalnoj kulturnoj baštini, izrazili spremnost za saradnju i uputili na
konkurse za projekte koje je raspisalo Ministarstvo – kaže Danilo.

[kojica]

Mančić za kraj avgusta povodom Dana Pirota priprema izložbu tih motiva šara, ali i
izložbu dizajna.
– Pored etnomotiva, biće i primera iz industrijskog dizajna stolica, stolova, lampi,
grnčarije, inspirisanih tradicionalnom kulturnom baštinom, prvenstveno pirotskim ćilimom.
Želim da moj rad pokažem javnosti u Pirotu i očekujem da neko to što radim shvati
veoma ozbiljno. Izložba bi bila u stvari premijera tih radova – kaže Danilo.




Danilo živi s ocem, majkom i sestrom. Radi privatno kao grafički dizajner, ali nigde nije
zaposlen .
– Za to što radim imam veliku podršku porodice. Želim da radim to što volim i njihova
podrška mi puno znači – kaže Danilo.

Izvor: Blic

[kojica]

Patentirao etnopop-kubizam

Danilo je u Zavodu za intelektualnu svojinu u Beogradu pre dve godine patentirao dva
nova načina likovnog izražavanja i vizuelne komunikacije u postmodernoj umetnosti i
kulturi s kraja 20. i početka 21. veka – etnopop-kubizam i etnosenzualizam. Za nastanak
ovih novih likovnih obrazaca inspiraciju i nadahnuće je pronašao u tradicionalnim
vrednostima pirotskog kraja, u šarama pirotskog ćilima, grnčariji, narodnom vezu i
tapiserijama koje su tkale naše bake i prabake. Na tome je radio nekoliko godina, a sve
je krenulo, kaže, s pokušajem da se osavremeni pirotski ćilim.

Danilo...

[Zveki12345]

Pirotski cilim je savrsentvo koje se dugo stvara . Treba reci da su stari cilimi radjeni od prirodnih biljnih boja i daleko su boljeg kvaliteta od onih koji se sada rade . A i komplikovaniji su . Inace moja porodica i ja se vec dugo bavimo sakupljanjem pirotskog cilima . U kolekciji imamo preko 80 . Ako neko zeli mogu postaviti i slike .

[kojica]

bravo.. slobodno postavi slike..