Иако Ñе на оÑнову других извора и на оÑнову рударÑке пракÑе Ñредњовековн µ
Србије наÑлућивало поÑтојање рударÑког законодавÑтв °, Закон о рудницима
деÑпота Стефана Лазаревића дуго је био непознат модерној иÑториографР¸Ñ˜Ð¸.
СрпÑка академија наука добила је од амбаÑадора Франца Хочевара 1959. рукопиÑ
који је Ñадржао Закон о рудницима деÑпота Стефана Лазаревића. У питању је
Ñ€ÑƒÐºÐ¾Ð¿Ð¸Ñ Ð¸Ð· друге половине 16. века који је купљен на једној лицитацији Ñтарина у
Бечу након Другог ÑветÑког рата. УÑкоро је откривен и латинични препиÑ
ћириличног текÑта. Њега је у градÑкој библиотеци у Сплиту открио Петар
Колендић. Латинични Ñ€ÑƒÐºÐ¾Ð¿Ð¸Ñ Ð¿Ñ€ÐµÐ¿Ð¸Ñан је 1638. године у Ћипровцу, рударÑком
меÑту у западној БугарÑкој. Ð*ударÑки законик деÑпота Стефана Лазаревића ÑаÑтоји
Ñе из четири целине: уводне речи деÑпота Стефана, правних одредаба о рударÑтву
(52 члана), извода из Законика Ðовог Брда који Ñе ÑаÑтоји из 23 члана (Ñматра Ñе
да је у питању Статут Ðовог Брда) и завршне деÑпотове речи.





Odgovori sa citatom
