Стари српски рукописи

[kojica]

[kojica]

Ð*АДОСАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ

Ових 12 листова представља део монументално� �³ рукописног четворојеваÐ� �ђеља
насталог у Србији крајем треће деценије 15. века, као и сведочанство о вредности
и лепоти целог кодекса. На њима се налазе ауторски портрети јеванђелиста ,
почетак Јовановог јеванђеља и обиман запис преписивача који, осим књижевне и
документарне вредности, пружа и извесне податке о настанку саме књиге. Чува
се у рукописној збирци Ð*уске националне библиотеке у Санкт-Петербургу.

[kojica]

U starom srpskom rukopisnom nasledju malo je spomenika koji svojim
ostacima mogu da svedoče o jednoj eri, vrednosti i lepoti kodeksa i
rukopisa, kao što je to slučaj sa 12 sačuvanih listova Radoslavljevog
jevandjelja, čiji se original čuva u rukopisnoj zbirci Ruske nacionalne
biblioteke u Sankt Peterburgu. Ovi listovi velikog formata predstavljaju
deo jevandjelja nastalog u Srbiji, treće decenije 15. veka, koji je sada
izložen u vašingtonskoj Kongresnoj biblioteci. Drugi rukopis predstavlja
originalni dnevnik koji je pisao drugi Radoslav, u prvoj polovini 20.
veka, koji je otkrio umetnik Aleksandar Zograf - koji je taj tekst
predstavio javnosti u knjizi stripova pred kraj prošlog veka. Oba
Radoslava su po profesiji bili vezani za knjigu i pismo - jedan kao
monah, a drugi kao štamparski šegrt i majstor. Dva rukopisa,
“Radoslavljevo jevandjelje” i “Radosavljev dnevnik”, govore o svom
žanru, istorijskim epohama, iskušenjima i previranjima tih vremena.

[kojica]

[kojica]

[kojica]

[kojica]

СТУДЕНИЧКИ ТИПИК

Дигитална копија комплетног рукописа Студеничког типика који је свети Сава
написао 1208.г, по доласку у Србију на молбу брата Стефана. Свети Сава постаје
старешина манастира где активно ради на организацији монашког живота у
Студеници. Овај црквени устав, тј. правилник о богослужењима и животу монаха у
манастирима, Сава пише по узору на Хиландарски типик. Значај Студеничког
типика је највише у томе што ће постати главна основа за устав Српске
православне цркве. Дигитална копија Студеничког типика добијена је љубазношћу
директора Националног музеја у Прагу, господина Михала Лукеша. Оригинал се
чува у том музеју под сигнатуром IX H 8 – Š10

[kojica]

[kojica]

[kojica]

[kojica]

[kojica]

Барањски рукопис Душановог законика

[kojica]

Минхенски псалтир
SERBISCHER PSALTIR

Писан је средином XIV века на двору Константина Дејановића у Бањској
(Константиновој бањи, на турском Ђустендил). Данас се налази у Немачкој, у
баварској државној библиотеци.

За сада се о «Минхенском пслатиру» зна углавном само у стручним круговима и
ако је реч о књизи која по својој вредности стаје у ред са националним благом као
што је «Мирослављево јеванђеље».

Зна се да је 1688. године књигу из манастира однео један баварски официр и
годину дана касније је поклонио манастиру Готесцел. Одатле прелази у манастир
светог Емерама, а 1810. у краљевску баварску библиотеку као „изузетан, блага
вредан докуменат". Истраживање је Мирка Стојнића одвело до Јагића који је 1906.
године први пут публиковао „Минхенски псалтир" али ове књиге нема нигде код
нас. Тако се догодило да је једна од највреднијих књига за српску историју
културе практично недоступна нашој јавности.

[kojica]

[kojica]

[kojica]

[kojica]

Богородични� � јеромонаха Антонија

Година: 1654 (из фонда Универзитет� �ке библиотеке 'Светозар Марковић' у Београду)

[kojica]

Четворојеван ђеље

Година: 1685 (из фонда Универзитет� �ке библиотеке 'Светозар Марковић' у Београду)

[kojica]

[kojica]