Стари српски рукописи

[kojica]

Иако се на основу других извора и на основу рударске праксе средњовековне
Србије наслућивало постојање рударског законодавства, Закон о рудницима
деспота Стефана Лазаревића дуго је био непознат модерној историографији.
Српска академија наука добила је од амбасадора Франца Хочевара 1959. рукопис
који је садржао Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића. У питању је
рукопис из друге половине 16. века који је купљен на једној лицитацији старина у
Бечу након Другог светског рата. Ускоро је откривен и латинични препис
ћириличног текста. Њега је у градској библиотеци у Сплиту открио Петар
Колендић. Латинични рукопис преписан је 1638. године у Ћипровцу, рударском
месту у западној Бугарској. Рударски законик деспота Стефана Лазаревића састоји
се из четири целине: уводне речи деспота Стефана, правних одредаба о рударству
(52 члана), извода из Законика Новог Брда који се састоји из 23 члана (сматра се
да је у питању Статут Новог Брда) и завршне деспотове речи.

[kojica]

Пре основног текста Никола Радојчић је написао обиман увод који се састоји из
три целине: Ново Брдо као рударски град, Рударско законодавство у
средњовековној Србији и Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића.
Радојчић је такоће расправљао о рукописима законика у Још два рукописа о
закона о рудницима деспота Стефана Лазаревића. У издање је такође укључен и
речник стручних рударских термина карактеристичних за Сасе у средњовековној
Србији, а као прилог дат је и снимак рукописа у 26 табли.

[kojica]

Законик о рудницима превела је Биљана Марковић, а њен превод са опсежном
правно-историјском студијом Рударство и рударско право по Закону о рудницима
деспота Стефана Лазаревића издала је САНУ 1985. године. Како је на европским
територијама Османског царства у 16. веку дошло до оживљавања рударске
производње Законик о рудницима је превођен и на турски језик. Турски превод
Саског законика (како је називан) који је регулисао рударску производњу у Новом
Брду, Кратову и у другим рудницима у европском делу Османског царства превео
је и издао на српскохрватском језику Фехим Спахо 1913. године.

[kojica]

Почетак Дечанске повеље (потписи Стефана Дечанског и Цара Душана) из архива САНУ

[kojica]

Дечанска повеља (потписи Стефана Дечанског и Цара Душана) из архива САНУ

[kojica]

Дечанска повеља из 1330.г.

[kojica]

Dečanska povelja MS 109

The oldest library of the monastery of Dečani also contained richly ornamented books,
which is witnessed by Epistle Lectionary No. 25, originating from 1350–1360

[kojica]

Оснивачки Манастирски Рукопис Деспота Стефана Дечанског 1330

[kojica]

[kojica]

Рукопис Принцезе Милице 1397

[kojica]

Књига Клетви (јединствена у целом хришћанском свету)

[kojica]

Типикон (оригинал се налази у Русији у Санкт Петербургу)

[kojica]

Приче Варлааме и Јосифа 1330–1340

[kojica]

Рукописи Григорија Паламе (колекција манастира Дечани) 1360–70

[kojica]

Рукопис Светог Јована Хризостома у веома ретком формату 40,5x27cm (колекција манастира Дечани)

[kojica]

Четворојеванђеље 1430

[kojica]

Четворојеванђеље 1494

[kojica]

Рукопис Монаха Никандара писан 4 месеци пре пада Константинопоља

[kojica]

Октоих (један од најстаријих сачуваних рукописа - налази се у Лондону) 14.век

[kojica]

У Египут на Синају у манастиру Свете Катарине се налази 43 ћирилична и глагољска рукописа од 10.века до 18.века