Mozaik

[kojica]

Materijali

Materijal od koga se mozaik slaže može biti raznovrstan ali počnimo od osnovnog.

Tesserae – latinska reč i tradicionalno ime za pločasti materijal od koga se pravi mozaik.
Premda je njeno izvorno značenje “kocka”, u novije doba pod ovim pojmom podrazumeva
se svaki materijal za mozaik.

Tesera je osnovna jedinica mozaika, drugim rečima, ćelija mozaika, a njena veličina
zavisi od dimenzija u kojima je pločica isečena. Na osnovu toga imamo sledeću podelu:

[kojica]

Tesere se mogu podeliti i po vrsti materijala od koga su napravljene:

Smalti – četvrtasti, mali, debeli komadići ručno pravljenog italijanskog neprozirnog stakla.
Klasični materijal za mozaik. Budući da su ručne izrade, veoma su skupi. Opseg boja je veliki, a
poseduju zadivljujuća svojstva prelamanja svetlosti. Veličina varira neznatno, a nejčešća je 10mm x 15
mm x 7mm, s tim što debljina nije sasvim ujednačena. Nepodesan je za radove čiji krajnji rezultat
mora da bude ravna površina, kao što su podovi i slično. Međutim, upravo ta neujednačenost debljine
je razlog zbog kog smalti hvata svetlost tako dobro i čitav mozaik čini svetlucavim. Iz istog razloga
(neujednačene površine) mozaik rađen smaltijem se ne fuguje jer je ideja da će se sam fugovati
utiskivanjem u adheziv. Za površinu od 30cm x 30cm potrebno je oko 1,35kg smaltija.

[kojica]

Zlatni i srebrni smalti – takođe je italijansko staklo ručne izrade ali sa jedne
strane, između dva sloja stakla (gornjeg tanjeg i donjeg debljeg) ima zlatnu ili srebrnu
foliju. Obično je isečen u kvadratnom obliku, 2cm x 2cm. Često se sreće na vizantijskim
mozaicima na kojima su prikazani religiozni motivi. Može se koristiti i sa suprotne strane
jer zlatna folija ima zelenkasti odsjaj, a srebrna plavi. Mnogo je skuplji od običnog
smaltija jer se izrađuje sa pravim zlatom i srebrom ali čak i nekoliko pažljivo raspoređenih
komada daće mozaiku utisak raskoši.

[kojica]

Vitražno staklo – se obično proizvodi u obliku kvadrata, većih stranice 2cm i manjih
stranice 1cm, mada se mogu naći i drugi oblici (krug ili trougao npr.). Gornja strana je
glatka i ravna, dok je donja talasasta zbog boljeg prianjanja na adheziv. Idealan je
materijal za početnike jer je tanko, ravno i lako se seče. Ovo je jako dobar materijal za
trodimenzionalne radove jer su mu ivice isečene pod uglom pa se lako prilagođava
zaobljenim površinama. Proizvodi se u svim mogućim bojama. Za površinu od 30cm2
potrebno je nešto manje od 1kg ovog materijala.

[kojica]

Glazirane i neglazirane keramičke pločice – su kvadratnog oblika dimenzija 2cm x 2cm x 3
mm. Kod glaziranih pločica boje su intezivne ali je paleta prilično oskudna jer se svodi
uglavnom zelene i plave tonova ili slične koje su podesne za bazene. Neglazirane imaju
bogatije palete ali boje nisu intezivne već više pastelne.

[kojica]

Glačani i neglačani mermer – je jedan od najstarijih poznatih materijala za mozaik.
Osim mermera postoje i druge vrste kamena koje su pogodne za izradu mozaika. Prirodne
varijacije boja u strukturi kamena su njegova velika prednost. Tradicionalno se koristi za
izradu podnih mozaika ali se moze koristiti i za zidne. Pošto se mermer iseca u kockama
stranice 1cm (najčešće), treba imati u vidu da je ovo težak materijal pa je potrebna
veština da se postavi na podlogu koja je veretikalna. Dobra strana kamena je i ta što se
može isecati u raznim oblicima. Mermer je takođe skup ali ne toliko kao smalti.

[kojica]

Šljunak – i ovaj materijal spada u najstarije, a najviše je korišćen u antičkoj
Grčkoj. Koristi se i danas ali prilično retko. Obično se ne kupuje već ga umetnici sami
prikupljaju. Boja zavisi od geologije područja. Može se kombinovati i sa drugim vrstama
kamena.

[kojica]

Staklo u boji - možete kupiti gotovo ili ga napraviti sami. Pločice dobijate tako
što table stakla isecate rezačem za staklo, najpre u trake, a potom u kvadrate. Za
mozaik je bolje koristiti neprozirne boje za staklo, mada i transparentne mogu da
izgledaju dobro.

[kojica]

Keramičke pločice za kuću – takođe se mogu koristiti kao materijal za mozaik ali je
preporučljivo da to budu zidne pločice. Podne pločice su obično mnogo tvrđe i deblje od
zidnih pa ih je teško seći alatom za mozaik. Koriste se veoma često za dekorisanje nameštaja.

[kojica]

Millefiori - italijansko višeslojno staklo u boji, ručne izrade. Proizvodi se u
valjkastim šipkama koje u preseku izgledaju kao cvet pa otuda i naziv millefiori -
hiljadu cvetova. Izuzetno je skupo pa se koristi samo za manje detalje na mozaicima.

[kojica]

Razni nađeni predmeti – polomljeni tanjiri, dugmad, čepovi za flaše, staklo u boji,
ogledalo, školjke, šljunak… sve što pronađete, a što se može uklopiti u motiv pogodan za
mozaik. Polomljena keramika je dobar izvor materijala za mozaik ali nije za radove koji
su namenjeni otvorenom prostoru. Sav ovaj nabrojeni materijal svakako nije za podne mozaike.

[kojica]

Izbor podloge za mozaik

Mozaik možete raditi na skoro svakoj površini, tako da je izbor podloge, manje-više,
stvar izbora oblika na kome želite da radite, njegove primene i mesta. Kada birate
podlogu mislite na sledeće:

1. Da li je dovoljno izdržljiva da podnese težinu tesera, lepka i mase za fugovanje?
2. Da li oblik podloge ima dobre proporcije?
3. Oblik podloge mora da odgovara veličini tesera koje koristite. Blage obline su lakše za
rad, vrlo naglašeni oblici mogu da zahtevaju veoma male komade koji će pratiti nagibe i
kao rezultat imati glatku površinu.
4. Da li koristite pravi adheziv koji odgovara i podlozi i teseri?

[kojica]

Najčešće korišćeni materijali za podloge su sledeći:

Drvo: lako se iseca u željeni oblik i veličinu i stoga je idalna podloga za mnoge radove.
Mozaik možete raditi na skoro svakoj drvenoj površini, samo imajte u vidu da nijedno
drvo nije potpuno otporno na vodu i da može da ispuca ili da se savije. Tvrda šperploča
(debljine bar 1,5cm) je jako dobra podloga koja se neće kriviti. Površinu drveta
obavezno morate izgrebati kako bi bila hrapava, a isto tako morate naneti i siler
pre “mozaičenja”.

[kojica]

Terakota: i predmeti napravljeni od pečene gline su dobra podloga jer pružaju obilje
oblika i veličina na kojima se može raditi mozaik.

Beton: mozaik možete dodati i već napravljenim predmetima i objektima od betona, kao
što su fontane, ploče za baštense staze i žardinjere.

Staklo: mozaik možete postavljati na prozorsko staklo ili staklene predmete kao što su
činije, tanjiri itd.

Mreža: to je fina mreža na bazi smola koja se ponaša kao međupodloga. Lako se seče u
bilo koji oblik i veličinu. Mozaik se fiksira za mrežu, a potom se polaže na betonsku
osnovu ili neku drugu trajnu podlogu.

[kojica]

Sredstva za lepljenje

Materijal od koga je načinjena podloga, tesere, upotrebna vrednost i lokacija mozaika su
faktori koji utiču na izbor sredstva za lepljenje koje ćete koristiti. Postoji “lepak” za
svaku priliku. Počnite od uputstava za upotrebu na pakovanjima i otkrićete sami.

Akrilna sredstva za lepljenje: prodaju se kao različite robne marke. Za mozaik kupujte
samo beli gusti lepak koji tokom sušenja postaje proziran i nosi oznaku PVA (polivinil
acetat). U zavisnosti od namene, možete koristiti vodootporni ili vodorastvorivi. Ovi
lepkovi se uglavnom koriste za unutrašnje radove koji neće biti izloženi vremenskom
uticaju. Njihova prednost je u tome što su izuzetno jaki i mogu pričvrstiti teseru na
klizavim površinama kao što su staklo i keramika. Razređeni se koriste kao impregnatori
za drvo pre polaganja mozaika ili kao pojačanje za masu za fugovanje.

[kojica]

Cementni malteri: tradicionalno sredstvo za lepljenje je smeša cementa, peska i vode.
Možete ih naći već pripremljene (dodaje se samo voda). Za mozaike koji se rade na
otvorenom prostoru koristite one koji su otporni na vodu i mraz.

Epoksivne smole: dvokomponentna sredstva za lepljenje koja se sastoje od smole i
učvršćivača koje treba sjediniti neposrdno pre upotrebe. Trajno vezuju tesere za
metale. Često su dosta prljavi, jakog mirisa i prilično ograničavaju rad.

Druga sredstva za lepljenje: silikon, lepak na bazi silikona, građevinski lepak… uvek
proverite uputstvo na pakovanju da proverite da li sredstvo odgovara teserama, podlozi
i krajnjem odredištu mozaika.

[kojica]

Osnovni alati

Osim podloge, tesera i sredstva za lepljenje, jedino što vam je još potrebno da biste
počeli da pravite mozaik su sečice za tesere. Kao ostale alate možete koristiti i
predmete iz domaćinstva. Kako vaše veštine budu napredovale i kako budete počeli da
koristite raznovrsne materijale, tako ćete dodavati vašem kompletu alata nove alatke.

Alati za sečenje služe za oblikovanje i obradu tesera.

Klešta za pločice: dizajnirane su za sečenje pločica. Pogodne su za sečenje
stakla, keramike, grnčarije, porcelana i sl.

Sečice za pločice: dizajnirane su za obeležavanje, sečenje i lomljenje keramičkih
pločica. Sastoje se od točkastog rezača za keramiku koji služi za obeležavanje reza i
hvatača koji služi za lomljenje pločice po rezu. Veoma su korisne za duge ravne rezove
ali i za isecanje trouglastih oblika. Dosta su jake pa se njima mogu seći podne i zidne
pločice.

Klešta za staklo: imaju rezače u obliku diskova na oba kraka. Služe za sečenje
stakla, ogledala, staklenih pločica i sl.

Rezač za staklo: je pogodan za staklo u boji i ogledalo. Iseca nepravilne oblike od
ovih materijala brzo i jednostavno.

Stoni rezač za keramičke pločice: pogodan je za sečenje većih pločica, naročito onih od
tvrđih materijala kao što su podne i zidne pločice. Ima ugrađen rezač i hvatač za
prelamanje pločica po rezu.

[kojica]

Sečice za mikro mozaik: nezamenjive su za rad sa minijaturnim komadima
materijala. Naročito su dobre za rad sa akrilnim staklom.

Papagaj klešta za pločice: veoma su korisna za oblikovanje pločica u zahtevnije
oblike kao što su krugovi, kao i za doterivanje neravnih ivica pločica.

Maljevi svih vrsta: su veoma korisni. Obična kućna verzija je pogodna za lomljene
velikih pločica, grnčarije, stakla, ogledala i sličnih materijala u nasumične oblike. Za
preciznije sečenje debljih materijala kao što je smalti ili prirodni kamen, bolje je koristiti
tradicionalni malj za mozaike sa nakovnjem.

Posude: svih vrsta biće vam potrebne za čuvanje tesera, mešanje lepka i mase
zafugovanje, za vodu za čišćenje. Pre nego što pobacate stare posude iz domaćinstva
razmislite da li biste mogli da ih upotrebite za izradu mozaika. Ako ste od onih koji ne
vole da peru za sobom, koristite plastične posude za jednokratnu upotrebu.

[kojica]

Alat za nanošenje sredstava za lepljenje: zavisi od ličnog izbora i vrste lepka. Lopatice
raznih veličina i vrsta su korisne za cementna lepila. Za manje radove će biti dovoljne
plastične spatule, noževi za buter i paletni noževi. PVA i epoksivni lepkovi mogu se
nanositi plastičnim spatulama, četkicama, čačkalicama, drvenim štapićima i td.

Alat za nanošenje mase za fugovanje: pomažu da se smesa ravnomerno utisne u prostor
između tesera. Moraju biti savitljivi i ne smeju grebati površinu. Plastične spatule,
sunđeri, gumene spatule pa čak i ruke u rukavicama, završiće posao.

Oprema za zaštitu na radu: je obavezan deo pribora. Zaštitne naočare nosite prilikom
isecanja i lomljenja tesera; zaštitnu masku za nos nosite prilikom mešanja praškastih
lepkova i masa za fugovanje; debele gumene rukavice nosite prilikom lomljenja
materijala, a rukavice za jednokratnu upotrebu kada radite sa lepkovima, adhezivima i
masom za fugovanje.

Sredstva za čišćenje: služe za uklanjanje viška mase za fugovanje, kao i za doterivanje
mozaika. Pamučne krpe, sunđeri i plastične žice za ribanje su veoma korisni.

[kojica]

Počnimo da pravimo mozaik

Priprema podloge

Površina podloge mora biti čista i suva. Kad mozaik polažete na površine kao što su drvo
i unutrašnji ili spoljni zidovi, zasecanje podloge će je nazubiti pa će tako poboljšati
prianjanje tesera. Koristite oštar nož ili sličan alat kojim ćete izgrebati površinu.

Impregnacija je takođe korisna za površine kao što su drvo i terakota. Koristite PVA
lepak razređen vodom ili slične vezivne mase koje ćete naneti četkom. Vrlo je važno da
impregnirate sve drvene površine, a isto važi i za terakotu i neglaziranu keramiku.