Večnost je čista sadašnjost.
Најстарији мозаици у боји од глинених лоптица пронађени су у Вавилону и потичу из 4. века п. н.
е. У 5. веку п. н. е. у Грчкој су израђивани мозаици од белих и црних облутака. Мозаици у боји
који су могли да имитирају илузионизам и светлосне ефекте појављују се у доба хеленизма.
Значајно изражајно средство мозаици су били у римској уметности и то пре свега подни мозаици.
Имали су значаја и у ранохришћанској и у византијској уметности. Употребом златних плочица
мозаици су добили нови карактер и пре свега се користе за украшавање таваница и зидова.
Večnost je čista sadašnjost.
Tehnologija izrade
Počinje kad je skica u boji prenesena na karton. Slika na kartonu je bez suvišnih i sitnih
detalja jer se oni u mozaiku vrlo teško mogu izvesti. Kockice se tada biraju po načelu
najpogodnije boje i oblika i svojom najpovoljnije obrađenom (uglavnom najravnijom
stranom) lepe na određeno mesto slike lepkom topivim u vodi (metilceluloza - lepak za
zidne tapete, tutkalo...). Između kockica se ostavljaju razmaci do 1 mm u koje će
kasnije ući vezivo.
Večnost je čista sadašnjost.
Kad se slaganje završi, pripremi se okvir dimenzija mozaika, s letvicama višim od debljine
kockica za jedan centimetar, na čijoj je unutarnjoj strani razapeta žičana mreža, koja
ima ulogu armature za žbuku (ili bilo koje vezivo koje kasnije ispunjava taj prostor).
Pripremljeni mozaik treba prethodno navlažiti da ne bi naglo povukao vlagu iz veziva i
time ga oslabio, što bi dovelo do pucanja. Kao vezivo mozaičkih kockica obično se koristi
cementna pasta mešana u omjeru 2:1 (2 dela opranog suvog pijeska i 1 deo
cementa). Voda se dodaje dok se ne dobije masa koja je toliko mokra da se na površini
izlučuje tanak sloj vode. Kad se radi s tanjim kockicama, kao vezivo se može koristiti i
keramički lepak. Vezivom se mozaik prelije do visine okvira.
Večnost je čista sadašnjost.
Kad se vezivo stvrdne mozaik se okrene, očisti od papira i lepka toplom vodom i četkom.
Kod ugrađivanja mozaika na zid potrebno je zidnu površinu učiniti hrapavom, ako ona
takva već sama po sebi nije. Zatim je potrebno naneti cementno vezivo pripremljeno od
cementa i suvog peska u razmeri 1:3, u debljini većoj od debljine mozaičkih kamenčića.
Složeni mozaik ili delove mozaika premažemo cementnom pastom pripremljenom od
cementa i vode u razmeri 1:1. Mozaik se potom utiskuje u svežu cementnu žbuku. Kad
je celi mozaik postavljen na zid, papir se navlaži vodom i skine, a tek drugi dan ispire se
četkama i vrše se korekture. Suvi mozaik se može i polirati, a to se izvodi voštanom
pastom.
Večnost je čista sadašnjost.
Mozaik spada u jednu od najstarijih i najotpornijih tehnika.
mozaik je tehnika nastala slaganjem raznobojnih kockica kamena, mermera ili fabrichki
proizvedene staklene paste, povezanih malterom.
davno u taliji, zbog nedovoljno velike palete boja, kockice mermera su ruchno farbane
danas postoji velika paleta bojapostoji dva nachina izrade mozaika
-izlivanjem
-ubadanjem
Mozaicharske kockice se josh nazivaju i tesare, a prazan prostor,tj. oshtecenje na
mozaicima se naziva lakuna.
Večnost je čista sadašnjost.
Stakleni mozaik ima veoma dugu istoriju.Prvi put se pojavljuje u antičkom Rimu na zidnim
muralima još u 5. Veku pre nove ere.
Stakleni mozaik je vremenom pokazao kao najpogodniji materijal za oblikovanje površina
koje se nalaze u blizini vode kao što su bazeni,parna kupatila, wellness centri kao i u
kupatilima.
Večnost je čista sadašnjost.
Mogućnost magičnih kombinacija boja je prednost sa kojom se drugi građevinski
materijali ne mogu porediti.
Stakleni mozaik je sastavljen od kvarca, silikona i ostalih sirovina koje se tope na visokim
temperaturama i zatim se izlivaju u kalupe. Uobičajene veličine kockica su 10x10 mm,20x
20mm, 25x25mm i 50x50 mm. Osim kvadratnog mogu biti i elipsoidnog oblika.
Večnost je čista sadašnjost.
Stakleni mozaik se proizvodi u više od 40 boja i dezena tako što se raznobojni komadi
lepe se na papirnu podlogu dimenzija 32x32 cm u kombinaciji boja koju pozelite.
Prednosti staklenog mozaika najbolje mogu da se iskažu na zakrivljenim površinama kao
što su stubovi,stepeništa, uglovi, pregibi i sl.
Izvor
Večnost je čista sadašnjost.
Uvod u umetnost mozaika
Mozaik je dizajn ili slika dobijena polaganjem malih komada stakla, kamena, terakote itd.
u cementnu podlogu ili neku drugu vrstu veziva. Ova vrsta dekoracije se često koristi na
zidnim panelima ili podovima ali naročito je efektna na lučnim površinama kao što su
lukovi i tavanice. Mozaik može biti eksterijerni ili unutrašnji.
Još od drevnih vremena umetnost mozaika je igrala važnu ulogu u ukrašavanju i
umetničkom izražavanju, u kućama, crkvama i javnim mestima.
Večnost je čista sadašnjost.
Umetnost mozaika, u raznim oblicima, upražnjava se hiljadama godina ali mozaik koji je
nama poznat izumeli su Grci, a potom su svoju veštinu preneli na Rimljane. Mnogi drevni
mozaici začuđujuće dobro su odoleli zubu vremena.
Tokom istorije Rimljani su postali Vizantinci koji su poznati po svojim superiornim zidnim i
lučnim mozaicima. Vizantijsko carstvo je palo u 15. veku, a mozaik doživljava svoj pad
sve do ponovnog oživljavanje u 19. veku, oživljavanje koje traje i danas.
Večnost je čista sadašnjost.
Moderni materijali i tehnike doveli su do toga da je mozaik sve živahniji. Računari su
idealni za dizajniranje savremenih mozaika i koriste se u te svrhe obilato.
Rane mozaike srećemo već u periodu četiri ili tri hiljade godina pre nove ere. Ovi
rudimentarni mozaici, uglavnom iz Mesopitamije, sačinjeni su od glinenih kupa koje su
najpre pečene, a potom bojene. Tanke kupe su potom utiskivane u zidove od blata, a
imale su funkciju zaštite i ukrasa.
Večnost je čista sadašnjost.
Grci su veoma dobro iskoristili šljunak za podne mozaike. Ovakvi mozaici od šljunka se
mogu naći širom grčkog sveta od 6. do 4. veka pre nove ere. Mnogi od njih su polihromni
i često prikazuju svetle figure na tamnoj pozadini. Dobri primeri ovakvog mozaika nađeni
su u Atini, na Korintu i na Tarsusu.
Do kraja 3. veka pre neve ere, mozaik od šljunaka je zamenjen mozaikom od tesera
napravljenih od kamena i stakla. Zbog toga što je tesera manja, ona se može upakovati
na manju površinu u velikom broju. I kao što znate sa štampanih fotografija, što je više
tačkica, to je više detalja. Ovo je dovelo do pojave veoma složenih mozaika sa puno
detalja.
Rimljani su umetnost mozaika naučili od Grka i zaslužni su za njeno širenje po čitavoj
imperiji. Neki od najranijih mozaika iz 1. i 2. veka pronađeni su odlično očuvani u pompeji.
Čak su i pločnici bili ukrašeni motivima od kamena i mermera. S obzirom na nasilni kraj
Pompeje, pravo je čudo da je takvo blago preživelo.
Večnost je čista sadašnjost.
U moderno doba kao najzaslužniji za popularizaciju ove umetnosti pominje se španski
arhitekta Gaudi, a njegovi čuveni radovi mogu se videti u Barseloni.
Danas mozaik, kao umetnost, cveta. Ljudi kao da su zaraženi virusom “mozaičenja”
svega i svačega.
Postoji mnogo stvari na koje morate misliti kada dizajnirate mozaik. Na prvom mestu je
dizajn… zatim materijal koji ćete koristiti… i boje koje želite. Način na koji se pojedinačni
komadi materijala, tesserae, polažu na podlogu igra veliku ulogu.
Večnost je čista sadašnjost.
Andamento
Andamento je termin koji se koristi u izradi mozaika i označava smer linija fuga. Ritam
ovih linija daje oblik radu.
Drugim rečima, to je uvođenje sistema u rad.
Što se tiče andamenta ili “hoda” linija, trebalo bi reći da postoji više stilova polaganja
pločica i ostalog materijala za mozaike. Polaganje tesserae na podlogu se tradicionalno
zove “opus” (mn. “opera”). Različiti opus za rezultat ima drugačiji ritam mozaika. Kada
upoznate i shvatite rezultate korišćenja određenog opusa, onda ćete moći da predvidite
i krajnji ishod vašeg rada.
Večnost je čista sadašnjost.