Реч "свастика" произилази из Санскрит језика који се говори у Индији и неким
деловима јужне и југоисточне Азије. То је један од најранијих облика тзв.
Индо-Европског језика и службени језик у Индији (њима је Санскрит као
Европљанима стари Латински и Грчки). У санскриту су писане Хинду скриптуре и
молитве, а симбол свастика датира најмање 3000 година уназад.Њима свастика значи
било који предмет који, нарочито ако је ознака на људима или стварима, доноси
срећу. Састоји се од "su" што значи "добро" и "asti" што је верзија глагола "бити" (је)
тако да "suasti" значи "добро је" или "добробит", док суфикс "ka" представља
умањеницу (свастика, свастикица). Углавном значи малена ствар/ознака која доноси
добробит.Свастика се појављује у уметности кроз људску историју и симболизује
многе ствари, као на пример срећу, док у хиндуизму може представљати Сурја-у који
је главни бог сунца са косом и рукама од злата, а његову кочију вуче седам коња
(подсећа на каснију верзију Аполона), а може симболизовати и Брахма-у или хинду
бога који је према веровању све створио и који је један од Тримурти (тзв. хинду
тројство) што представља аспект једног бога у његова три облика: Брахма -
стваратељ, Вишну - одржавач и Шива - разарач (који представља позитивну силу,
разарач зла), а обично тог бога приказују са три лица.Свастика може симболизовати
и хинду појам реинкарнације тј. поновног рођења које се назива "самсара", а тај
појам исто постоји у хиндуизму и јаинизму. Хинду је доста разједињена вера, чак и у
поређењу са хришћанством, тако да постоји много различитих мишљења. Свастика се
појављује са четири тачке, по једној у сваком квадранту: