Svrha života....

[petrana]

Ima jedna zadatak kog se tacno ne secam , secam se samo pocetka, davno sam ga cula
A inace, deluje saljivo a ustvari, to je zadatak za malo vece mozgove
Elem, ima jedno cudoviste koje na pocetku ima jednu glavu ali, kada tom cudovistu otkinete glavu na njenom mestu izraste devet glava. Ako ste se nameracili da odrubite tom cudovistu glavu zadali ste sebi neverovatno tezak zadatak.
Tako se nesto desava i sa srcem . Ako zaista ostanete bez srca, upravo tada dobijate devet puta vece srce. Ako u zivotu postoji nekog smisla, onda je to ostati bez srca. Srce moze da se da za mnogo sta. Srcem mozemo procitati neku knjigu, preci ulicu...

[Ciciban]

kako bre petrana srcem da predjes ulic , ovih dana razmishljam filozofski ( nemam odgovor na puno pitanja hocu reci ) ...ali nikad srcem nisam presla ulicu ....

[marlon]

sad se setih jedne dame koja je tolko bila sludjena da je chuknuo malko auto.... posle price na forumu
cici to povodom prelaska ulice sa srcetom....

[petrana]

zezaj te se vi, ja sam jednom srcem prsla ulicu
Bio je to neverovatan dan, jeste i da sam bila malo vise popila :raz_114:
ali, slava, vince crno... neverovatan dan
i na kraju, navece, vracao me jedan covek kolima i guzva, on treba jos nesto da obavi, kisi, ono malo rominja, i zaustavi mi kola na stred ulice da izadjem, mada nije neka beogradsak
i otvaram vrata automobila i nekako, ko da mi bilo da bas tako zavrsim
to bi bio sjajan kraj
I ona valjda primetio kakva sam i kaze: "ej, ajde se cuvaj, nemoj da mi upropastis ovaj dan" A ja kazem:"Cuvacu se, necu da ti upropastim ovaj dan"
I stvarno sam presla ulicu srcem bez zezanja, ko da sam bila u pesmi a ne na zemlji
presla sam ulicu samo da mu ne upropastim dan, to je tako neobican dozivljaj
Taj dogadjaj i jedna knjiga "Njetocka Njezvanova". Ima mnogo boljih knjiga, ali ova je nedovrsena, i kada sam jednog jutra stigla do recenice da Dostojevski za zivota nije dovrsio taj roma...
to su ta dva detalja koja sam napomenula u gornjem postu

[marlon]

cisto ko suza petrana...

mali off.... da cestitam mom kinfi Amasadoru na unapređenju u žutog moda. mast cu mu vaditi.... samo zato sto je zut... :raz_067:

[причалица]

[quote author=marlon link=topic=375.msg5503#msg5503 date=1250688377]
shta cemo sa umetnicima.... dva suprotna pola ali sa istom energentskom guaranom koja im pumpa stvaralachki libido do neslucenih razmera.... kod umetnika je esencija stvaralashtva bash taj virus... bez njega nema nichega. umetnik od tog jednog virusa raznim metodama stvara kulture raznorodnih i sam sebe tera u hibernativno stanje duhovne nirvane bez da mu treba belo, spid ili heroin... znachi jako dobro utemeljena pozitivna hipohondrija dozhivljene sushtine i otkrovenja. u tom stanju umetnik vidi svashta.... svet, zhivot, ljudi, pojavni oblici oko njega poprimaju dimenziju pa otprilike jedne everetove kvantne mehanike gde paralelni svetovi i kosmicke dimenzije lice na andersonove hodnike vremena. sam kosmos je za njih mizeran i puka minijatura u tom trenutku providjenja i veličine je obične glave čiode. u tom vertigu pozitivnog ludila oni vide suštinu života, spoznaju istinu u sebi kao da im je otac sam timoti liri i koju većina naučnog establišmenta nikad neće dokučiti pa živeli makar 300 godina... ako umetnik jednim trenom svog stvaralaštva dospe u taj trenutak pozitivnog ludila on je ispunio svrhu svog postojanja...po njemu samom.
[/quote]

sve je tačno što si napisao o umetnicima. :oci: teško onima koji sa njima žive.

[Maca]

Cim sam se rodila u ovom zivotu....svrha sam Ja sama..

[marlon]

[quote author=pričalica link=topic=375.msg7373#msg7373 date=1252495497]
[quote author=marlon link=topic=375.msg5503#msg5503 date=1250688377]
shta cemo sa umetnicima.... dva suprotna pola ali sa istom energentskom guaranom koja im pumpa stvaralachki libido do neslucenih razmera.... kod umetnika je esencija stvaralashtva bash taj virus... bez njega nema nichega. umetnik od tog jednog virusa raznim metodama stvara kulture raznorodnih i sam sebe tera u hibernativno stanje duhovne nirvane bez da mu treba belo, spid ili heroin... znachi jako dobro utemeljena pozitivna hipohondrija dozhivljene sushtine i otkrovenja. u tom stanju umetnik vidi svashta.... svet, zhivot, ljudi, pojavni oblici oko njega poprimaju dimenziju pa otprilike jedne everetove kvantne mehanike gde paralelni svetovi i kosmicke dimenzije lice na andersonove hodnike vremena. sam kosmos je za njih mizeran i puka minijatura u tom trenutku providjenja i veličine je obične glave čiode. u tom vertigu pozitivnog ludila oni vide suštinu života, spoznaju istinu u sebi kao da im je otac sam timoti liri i koju većina naučnog establišmenta nikad neće dokučiti pa živeli makar 300 godina... ako umetnik jednim trenom svog stvaralaštva dospe u taj trenutak pozitivnog ludila on je ispunio svrhu svog postojanja...po njemu samom.
[/quote]

sve je tačno što si napisao o umetnicima. :oci: teško onima koji sa njima žive.
[/quote]
tacno bozanski dar za jedno je nesnosnost za ono drugo sto se zove zivot... ali je uvek interesantno. ne moze da dosadi...

[bleja]

Бог рече магарцу:
Ти ћеш се звати магарац.
Ти ћеш ринтати по цели дан и зваће те глупим.
Живећеш 20 година.

Магарац одговори:
Ух, то не звучи као добар живот.
Могу ли живети 5 година?

И Бог пристане.

Онда је Бог створио пса.

Бог рече псу:
Ти ћеш се звати пас,
живећеш као потчињена животиња,
од остатака са стола и чуваћеш кућу.
Живећеш 35 година.

Пас одговори:
Могу ли онда живети 15 година?

И Бог пристане.

----

Онда је Бог створио папагаја.

Бог рече папагају:
Ти ћеш се звати папагај.
Седећеш у ћошку дневног боравка,
понављати све што људи кажу,
и иритирати свакога.
Живећеш 75 година.

Папагај одговори:
А како би било да ја живим само 50 година?

И Бог пристане.

И онда је Бог створио мушкарца...

Бог рече мушкарцу:
Ти ћеш бити људско биће, мушкарац, и живeћеш одличан живот.
Ти ћеш бити мудар и паметан, и владаћеш и одлучивати на овом свету.
Живећеш 20 година.

Мушкарац одговори:
То звучи као јако добар живот, ал зар не бих могао живети мало дуже?
(овде је мушкарац по први пут искористио своју интелигенцију.)
Могу ли добити оних 15 година што магарац није хтео,
оних 20 што их је пас одбио и оних 25 што папагај није желео?

И Бог пристане.

Зато мушкарац живи одличан живот док не напуни 20 година. Онда се ожени.

Следећих 15 година ринта по цеели дан и зову га глупим.
Онда добије децу, живи од остатака са стола и чува кућу следећих 20
година.
Задњих 25 година седи у ћошку дневног боравка, понавља све што други кажу
и иритира свакога.

[Sibi]

Jednom davno, zivljase tako jedan momak...Patio je mnogo od velike ljubavi... I kada konacno dodje dan da se ozeni, izabranica njegovog srca rece: "NE!"

I od tog momenta, pa sve do kraja zivota, taj momak je srecno ziveo: gledao je fudbal na TV do mile volje, jeo iskljucivo zdravu konzerviranu hranu, virsle i hamburgere, i kresao je sve sto mu dodje do ruke....Prljave tanjire je slagao kao piramide, pio piva koliko je hteo, a prljave gace oblacio naopako nakon 20 dana nosenja, da izdrze bar ceo mesec...

I bejase srecan...

[bleja]

hm, da nije bio srecan verovatno bi kupio masinu za ves i sudove i unajmio spremacicu

[marlon]

ako si musko svrha je da budes stub i oslonac necega... ako si zensko svrha je da uzivas prevashodno uz taj stub.... od danas cu da uzivam dokle se moze.... bez stuba naravno i bez da se oslanjam na bilo koga.

[Ciciban]

ma svi bre raznisani ti stubovi ......

odkud znam sta je svrha zivota....neznam

[marlon]

...kada osetis u sebi opojnost samoce svezeg jutra u onom vetru koji te miluje gde osetis svu njegovu blagost... kada razmislis da li cu postici zeljeni cilj a on ti odgovori osmehom sunca izaslog iza kumulusa i shvatis da je vise nema... izgubi se svrha.

[причалица]

svrha života je da budeš srećan...dakle - nemoguća misija.

[marlon]

...kada osetis u sebi opojnost samoce svezeg jutra u onom vetru koji te miluje gde osetis svu njegovu blagost... kada razmislis da li cu postici zeljeni cilj a on ti odgovori osmehom sunca izaslog iza kumulusa i shvatis da je vise nema... izgubi se svrha.

tacno.... da sam znao ne bi otvorio ovaj link ponovo.

poz filozofi i ostali.

[Vragolanka]

Nemam pojma, ono što sam mislila da jeste, možda i nije... grize me savest, jer ako jeste zašto radim to što radim, i zašto ne radim ništa da to promenim.
Gubi mi se svrha, gubi mi se sve... plašim se da je ne vidim.

[Vragolanka]

Nadam se da je samo faza u pitanju... i dalje ne vidim čemu borba kada su neke bitke unapred izgubljene. Ne mislim generalno, nisam depresivac po prirodi.. samo se plašim da ne pređe u stanje. I držim se prioriteta... ne znam više, sluđena sam načisto.
Strašno je kad se ne nazire kraj, kad se ne vidiš u nekom drugom svetlu, svetlu uopšte... možda ovo nema veze sa svrhom, ali je po meni svrha ono čemu svakodnevno težimo. Užasno sam počela da se plašim, ne poraza, već nedostatka volje, ne mogu sebe da prepoznam, ne mogu da se definišem, ne mogu da se isplačem, ne mogu da se pokrenem... Na poraze se već navikavam, sve dok ideš napred dobro je... pa i na silu. Problem je što ne vidim ništa ispred sebe... možda bi mi trebala dijagnoza, to bi objasnilo mnoge stvari.
Više nikada se neću preispitivati... samo budale rade tako nešto.

[причалица]

da li svrha isto što i cilj? mislim da nije.
trenutno nisam u fazi da razmišljam o svrsi (mada je generalno osećam svaki dan), ali znam šta mi je cilj - svaki dan ima neke svoje male ciljeve, koji jednog dana treba da budu moj dosegnuti cilj.
dakle, treba odrediti cilj, a onda i trud do tog cilja daje svrhu svakom danu...i kad padnemo u bedak, treba imati na umu da će to proći.

[zLozi]

Cak i da Bog postoji sve je besmisleno.....Zamisljam sebe u velikom, crnom, praznom prostoru u kome sam se nasla iliti samostvorila. Sama sam i dosadno mi je......Otkrivam da imam potencijal stvaranja i da sam prilicno kreativna i stvaram. Onda se dosetim i stvorim ziva bica i na taj nacin sebi osmislim svrhu, brigu o "predmetim" i zivim bicima. Samoj sebi sam stvorila svrhu, ali koja je moja svrha? Ja je i dalje ne vidim. I tako.....kako god obrnem i okrenem krajnja svrha ne postoji. Mozda cu jednom saznati, iza granicnog prelaza.