svrha života... ni lakseg pitanja ni tezeg odgovora... cela umetnost je izgradjena oko ove misterije koju svako ljudsko bice na planeti makar jednom u zivotu postavi sebi kao pitanje. ako pretpostavimo da su ljudi reproduktivni sisari onda je svrha jasna...ostavljanje potomstva i samo zato se i pitamo zasto postojimo. sve ostalo je trivijalno...od sazrevanja, skolovanja, statusa, malih ili velikh zadovoljstava... problem je sto je covek bice sa greskom jer mu je tvorac ubacio u korteks mozga i krv virus da bi lakse mogao da kontrolise njegov evolucioni razvoj. neki to nazivaju osecanjima, neki senzibilitetom, a neki pak crvotochinom.... chovek i profesija... kada se neko aktivno posveti nechemu studiozno kao shto je npr. egzaktna nauka pochinje da ispoljava jedan vid otuđenosti od tog virusa jer deo korteksa ne mozhe da ga locira i on chuchi u njemu kao crnogorski virus u kompu..znachi ne radi nishta i samo tavori. um je lociran samo na sushtinu koja je okovana najsofisticiranijim virus barijerama gde nishta efemerno kao osecanja nema slobodan pristup bez da prođe gomilu unutarnjih kontrola.... znachi za nauchnika je sushtina i smisao postojanja iskljuchivo esencijalna racionalnost gde nema crvotochina bilo kakve vrste a i ako se kojim slucajem dese podsvest ih lako kanalishe i stavlja u foldere samo za to namenjene.