Anegdote o naučnicima

[причалица]

Robert Vilhelm Bunzen, pronalazač Bunzenove lampe i Gustav Robert Kirhov, jedan od najvećih fizičara svog vremena, šetali su jednom po velikom dvorištu univerziteta u Hajdelbergu. Kada su prolazili pored jedne metalne kugle postavljene na niskom kamenom postolju, Bunzen je slučajno prešao rukom preko njene posrebrene površine i – stao od iznenađenja!
- Gustave! – viknuo je. – Opipaj je i ti. Ona strana kugle koja je u senci veoma je topla, gotovo vrela, dok je druga, iako okrenuta prema suncu potpuno hladna.
I dva naučnika upustila su se u živu diskusiju oko tog fizičkog fenomena. Da nisu njih dvojica sasvim slučajno naišli na jedan nov, dotad neotkriven zakon o svetlosti i toploti?
Njihovu diskusiju prekinuo je baštovan koji je prošao pored kugle i okrenuo je. Primetivši da to profesori posmatraju razrogačenim očima, reče im:
- Uvek okrenem ovu kuglu kad prođem pored nje da joj se od sunca jedna strana ne bi suviše pregrejala.

[причалица]

Grčki matematičar Diofant koji je živeo u III veku, tvorac je jednačina sa više nepoznatih veličina i mnogo rešenja.
- Kakva je korist od ovih jednačina? - čudili su se njegovi savremenici!
- Ogromni, objašnjavao je Diofant, ali ako se vešto podese vrednosti.
Jednom prilikom je neki poznanik došao kod Diofanta da mu vrati dug. Ali, umesto dvadeset srebrnjaka, koliko je bio dužan, pružio mu je samo dva.
- A gde su ostalih osamnaest, Filease? – zgranuto će Diofant.
- Pa, mudri Diofante – osmehnu se Fileas nevino – podesi koeficijente, kako ti to već umeš, i sve će biti u redu.
- Naravno! – reče Diofant i tresnu Fileasa pesnicom u bradu.
- Zašto si me udario? promuca Fileas kad je došao svesti.
- Tako mi Zevsa, nisam te udario, samo sam pokušao da podesim vrednosti! Nadam se da ćeš uz pomoć ovakvih koeficijenata brže namiriti ostatak duga!

[причалица]

U Nemačkoj postoji izreka: "Dobar račun potiče od Adama!" Pri tom se ne misli na prvog čoveka, muža pramajke Eve, već na Adama Rizea, matematičara iz Bamberga u Nemačkoj koji je živeo u XVI veku.
Neki poznanik koji je želeo da se sa njim našali, zadao mu je "problem" koji se obično daje deci u osnovnoj školi.
- Profesore, koliko iznosi zbir od 20 kilograma jabuka i 25 metara štofa?
- Pod običnim uslovima ovaj problem je nerešiv, no u naročitim okolnostima ipak mu se može doskočiti! – odgovorio je Rize.
- Kako?!
- Od 20 kilograma jabuka i 25 metara štofa dobićete 10 tepsija jabuka u šlafroku i još će vam preostati 5 metara štofa.

[причалица]

Ispitivao jednom David Hilbert, čuveni matematičar s kraja XIX i prve polovine XX veka nekog studenta iz geometrijske logike. Student je zasukao rukave i bacio se na pisanje svih mogućih formula i simbola sve dok nije išarao čitavu tablu.
- Kolega, da li biste sve ovo mogli da mi predstavite pomoću crteža? – zamoli ga Hilbert.
Kandidat, osokoljen profesorovom ljubaznošću, klimnu glavom i počne da crta. Ali, i crtež je ispao nekako zapetljan, a glavna konstrukcija našla se izvan table. Kako je zid bio premazan tamnom masnom bojom, profesor mu reče da slobodno nastavi. Malo-pomalo, crtajući iz sve snage, student naiđe na nepremostivu prepreku – bela vrata na kojima linije belom kredom nisu mogle da se vide. Zbunjen, on pogleda u profesora. Ovaj mu priđe, otvori vrata i pružajući mu indeks reče:
- Izvrsno, kolega! Sami ste pronašli najbolji put. Dođite mi ponovo u sledećem ispitnom roku!

[причалица]

Da matematičari umeju da se našale i na sopstveni račun svedoči ova istinita anegdota koju je svom prijatelju profesoru Jelenku Mihajloviću ispričao naš poznati matematičar Mihajlo Petrović čuveniji kao Mika Alas.
- Pre neki dan sastadoh se ja sa doktorom Vladimirom Varićakom iz Hrvatske, ti ga, Jelenko, znaš, i slatko se izrazgovarasmo, ali, niti je on razumeo mene, niti ja njega!
Profesor Jelenko Mihajlović se pogladi po bradi pa upita:
- Pobogu, Miko, na kojim ste to jezicima razgovarali?
- Pa na našem, na kom bi drugom?
- Otkuda se onda niste razumeli?
- Lepo! Ja sam mu pričao o mojim funkcijama – matematičkoj fenomenologiji, a on, čovek, klima glavom, no ja dobro vidim da mu nije jasno.
- A posle, kada je on tebi stao da priča?
- Ništa bolje! Razvezao čovek o neeuklidskoj geometriji, o opštoj i specijalnoj teoriji relativnosti, a ja samo povlađujem. Ali, da me ubiješ ako pojma imam šta mi je ispričao!
- E, moj Miko! – huknu Jelenko – Ova tvoja zgoda bolje objašnjava kolika je provalija matematika, nego da si o tome napisao monografiju!

[причалица]

Postavljena: Uto Nov 11, 2008 11:58 pm Naslov poruke:
Roberta Koha (1843-1910), čuvenog bakteriologa, pronalazača tuberkuloznog bakcila i bakterije kolere poseti jednom neki poznat lekar i zateče naučnika kako stoji pored jedne posude sa poklopcem.
- Pogodite, kolega, šta ovde kuvam? – dočeka ga Koh.
- Streptokoke? – odgovori upitno lekar.
- Nije.
- Tuberkulozni bakcili?
- Ma, nije...
- Bacil kolere?
- Ne, vidim da nećete pogoditi – umiri ga Koh podižući poklopac. – Viršle, kolega, viršle sa kojima ću vas sada poslužiti.

[причалица]

Posle nekog predavanja koje je Ajnštajn održao, okupljeni prijatelji upitali su ga šta mu je bilo najteže.
- Probuditi publiku kada je sa govorom završio gospodin koji me je predstavljao!

[причалица]

Biolog Žan Rostan, inače veliki poštovalac Alberta Ajnštajna, da bi dokazao koliko je poznati naučnik bio skroman čovek često citira sledeće reči koje je naučnik imao običaj da kaže kad bi se povela reč o njegovoj teoriji relativiteta: "Teorija, čije ime imam čast da nosim..."

[причалица]

Veliki ruski naučnik Mihail Lomonosov nije baš mnogo pažnje posvećivao svom spoljnom izgledu. Zbog toga je često bio predmet podsmeha dvorskih plemića koji nikako nisu mogli da mu oproste seljačko poreklo. Jednom mu je neki kicoš, primetivši njegove iskrzane manžetne primetio:
- Učenost izviruje!
- Ne, gospodine, odgovorio je Lomonosov – to samo glupost zaviruje!

[причалица]

Jednom je predstavnik komiteta za izgradnju neke crkve došao da pita Edisona da li na Božji hram treba postaviti gromobran.
- Neizostavno. Proviđenje je ponekad veoma rasejano – odgovorio mu je veliki pronalazač.

[причалица]

Novinari su jednom upitali Alberta Ajnštajna kakvo bi se oružje, po njegovom mišljenju, moglo koristiti u trećem svetskom ratu. Čuveni fizičar je odgovorio da ne zna, ali je dodao:
- Zato znam kakvo bi se oružje koristilo ako bi došlo do četvrtog svetskog rata.
Zainteresovan, novinar je nećulio uši, a Ajnštajn je rekao:
- Kamenice. Kamenice, bez svake sumnje!

[причалица]

Do velikih rezultata ne dolazi se prekonoć, pa je tako i pronalazač sijalice sa ugljenim vlaknom, američki naučnik Tomas Alva Edison , neumorno eksperimentisao u nastojanju da otkrije novu vrstu materijala za izradu jastučića koji trenjem izdvajaju elektricitet u mašinama. Posle pedesethiljaditog neuspelog pokušaja s jastučićem, jedan obeshrabreni saradnik nije se uzdržao:
- Gospodine Edison, ovo nam je bio pedeset hiljaditi eksperimetn bez ikakvog rezultata.
- Rezultati! – uzviknuo je pronalazač – Pa mi smo došli do božanstvenih rezultata. Sada tačno znamo kojih pedeset hiljada rešenja ne valja!

[причалица]

Čuvenom naučniku Žolio Kiriu prijavio se mladić sa pretenzijama da mu bude asistent. Profesor Kiri je naravno, morao da ispita kandidata, koji je nešto pre toga doktorirao na Sorboni.
- Recite mi - upita ga Žolio Kiri - šta znate o nuklearnoj nauci?
- Sve - odgovori kandidat bez kompleksa.
- Sve? - nasmeši se slavni naučnik. - To nije dovoljno.

[причалица]

Neki dosadan čovek dugo je pričao Aristotelu. Pošto je filozof uporno ćutao, pričljivac pomisli da priča uzalud pa upita:
- Možda vam dosadjujem?Možda moje reči smetaju vašim dubokim mislima?
- O, ne! - odvrati Aristotel. - Slobodno produžite, ja vas uopšte ne slušam!

[причалица]

Blez Paskal (1623- 1662)
francuski matematičar, fizičar i filozof.

Paskal se jedne noći kasno vratio kući. Kada je zazvonio na vrata, pospani sluga ga nije prepoznao.
- Koga tražite, gospodine? - upitao ga je.
Rasejani Paskal odgovori:
- Gospodina Paskala.
- Izvinite, nije kod kuće.
- Ništa, ništa, navratiću drugi put - odgovori naučnik i produži dalje.

[причалица]

Iako nije bio talenat za muziku, Ajnštajn je voleo da svira violinu sa poznatim orkestrima. Jednom prilikom, očito iznerviran Ajnštajnovim pogrešnim brojanjem taktova, dirigent je viknuo:
- Ajnštajne, nauči da brojiš!

[причалица]

Za vreme Drugog svetskog rata, protiv Ajnštajna je bila podignuta velika naučna kampanja u Nemačkoj, što je rezultiralo izlaskom knjige „Sto naučnika protiv Ajnštajna“.
Čuvši to, Ajnštajn je rekao:
„Zašto sto, da nisam u pravu i jedan bi bio dovoljan“.