Fizika - Zanimljivosti

[kojica]

Kada je čovek prvi put upotrebio elektricitet?



Danas gotovo ne možemo ni zamisliti život bez električne struje. Međutim, ljudi su počeli
da koriste elektricitet tek od 1800. godine. Te godine je, naime, Aleksandro Volta
pronašao prvu bateriju i tako podario svetu prvi stalni i pouzdani izvor električne struje.
Ubrzo je otkriveno da se struja može upotrebiti za stvaranje toplote, svetlosti itd.
Voltovo otkriće predstavljalo je veliki korak napred. Ono je omogućilo korišćenje mnogih
tehničkih novina koje nijesu bile primjenljive sa do tada poznatim napravama za
proizvodnju elektriciteta.

[kojica]

Kako je nastao Arhimedov zakon?




Arhimed je bio matematicar i pronalazač koji je živeo u antičkoj grčkoj koloniji Sirakuzi,
na ostrvu Siciliji. Kralj Sirakuze Hijeron zatražio je jednog dana od Arhimeda da mu kaže
da li u zlatnoj, kraljevskoj kruni ima i srebra. Arhimed se dugo mučio oko ovog problema.
Jednog dana, ušavsi u kadu da se okupa, primijetio je kako se nivo vode podigao. Odmah
je istrčao iz kupatila i pojurio ulicama Sirakuze, vičući ,,EUREKA,,(što znači,,našao
sam,,). Arhimed je rešio Hijeronov problem. Prvo je izmjerio koliko je kruna teška. Onda
je pronašao grumen zlata i grumen srebra koji su težili pojedinačno kao kraljevska kruna.
Zatim je spustio krunu u sud sa vodom i izmerio koliko se nivo vode izdigao. To je isto
učinio sa grumenom zlata. Da je kruna bila od čistog zlata, voda bi se podigla do iste
visine. Međutim, postojala je razlika, pa je Arhimed izmerivši i grumen srebra, mogao da
utvrdi kolika je tačna razmera ova dva metala. Arhimedov zakon ili zakon specifične
težine kaže da svaki predmet potopljen u tečnost biva potisnut naviše silom koja je
jednaka težini istisnute tečnosti.

[kojica]

Zašto led pliva u vodi?



Led je čvrst, a voda je tečna. Kada je temperatura dovoljno niska, voda se pretvara u
led. Prilikom smrzavanja voda se znatno širi. Od 10 l vode dobija se 11 l čvrstog leda.
Predmeti plivaju ili tonu po zakonu koji je prvi otkrio Arhimed, grčki matematičar iz III
veka pre nove ere. Ovaj zakon, poznat kao,,Arhimedov zakon", kaže da svako telo
potopljeno u tečnost gubi od svoje težine onoliko koliko iznosi težina njime istisnute
tečnosti. Zato se otprilike 9/10 ledenog brijega nalazi pod vodom, zato je ustvari veći
nego što nam izgleda kad ga vidimo. Pod pritiskom led se može otopiti iako je
temperatura blizu tačke mržnjenja, ali se brzo ponovo smrzava kada ga oslobodimo
pritiska. Kada na primjer pravite snežne grudve, u vašoj se ruci, pod pritiskom, otope
neke pahuljice, ali se ponovo smrzavaju i stvaraju tvrde grudve kada ih više ne stiskate.

[mare]

Fizika može da bude zanimljiva?

[kojica]

Тиндалов ефекат
или, зашто је небо плаво...



Расејање сунчевих зрака кроз крошње

Израз Тиндалов Ефекат се обично односи на ефекат расејања светлости на
честицама у колоидном систему, попут суспензија или емулзија. Назван је према
ирском научнику Џону Тиндалу. Тиндалов ефекат се користи у разликовању
различитих типова мешавина наиме раствора, колоида и суспензија. Примера ради,
Тиндалов ефекат срећемо када упалимо фарове возила у магли. Светлосни зраци
краћих таласних дужина бивају боље расејани, тако да боја расејаног светла
добија плавкасте нијансе. Овај ефекат је и разлог због кога небо изгледа плаво.
Када електромагнетно зрачење са Сунца стигне у атмосферу тада се таласи
кратких таласних дужина (који су плаве боје) сударају са молекулима ваздуха у
атмосгери и потом одбијају надоле ка површини тла. Што је таласна дужина већа,
тј. приближнија црвеном делу спектра, то је она мање у дејству са честицама у
атмосфери и пролази кроз атмосферу. Ово узрокује да плава светлост буде та која
је одбијена и да плава боја буде предмет наше перцепције чулом вида.

[причалица]

aha, m

Zašto su dugine boje tako raspoređene?

Mi obično za dnevnu svetlost kažemo da je ''bela'' i nazivamo je belom ili Sunčevom svetlošću. Ova svetlost je, međutim, mešavina boja. Kada sunčeva svetlost padne na ivice ogledala ili na ivicu staklene prizme, ili na površinu mehura od sapunice - mi u toj svetlosti vidimo boje. Bela se svetlost razlaže na različite talasne dužine, koje mi vidimo kao crvenu, narandžastu, žutu, zelenu, plavu, ljubičastu. Ove talasne dužine stvaraju sponu paralelnih pruga, tako da svaka boja postepeno prelazi u sledeću. Ta spona boja naziva se ''spektar''. U njemu je crvena boja uvek na početku, a plava i ljubičasta na kraju.
Ovaj raspored nastaje usled različitih talasnih dužina ovih boja. Dugine boje su boje spektra. Ustvari, duga je veliki polukružni spektar koji je nastao razlaganjem Sunčeve svetlosti. Kada sunčeva svetlost uđe u kapljice vode, ona se u njoj razlaže isto tako kao kad padne na staklenu prizmu. Tako u samoj vodenoj kapljici mi vidimo razne boje koje idu od jednog njenog kraja do drugog. Jedan deo ove obojene svetlosti odbija se u kapljici i ponovo iz nje izlazi. Svetlost izlazi iz kapljice pod raznim uglovima, zavisnosti od boje. I kada se pogleda na ove boje u dugi, vidi se da su one tako raspoređene da se crvena nalazi na vrhu, a ljubičasta na dnu duginog spektra. Duga se može videti samo kada u isto vreme pada kiša i sija sunce i kada se posmatrač nađe između ove dve pojave. Posmatrač treba da bude izmedu Sunca i kišnih kapi i to tako da mu se Sunce nalazi iza leđa. Sunce, posmatračevo oko i centar duginog luka jesu u pravoj liniji.

[причалица]

Što je ultrazvuk i gde se primenjuje?


Ultrazvuk je po definiciji zvuk, frekvencije više od najviše frekvencije koju čuje ljudsko uho. Prema tome, to je bilo koji zvuk frekvencije više od 20 kHz (20000 Hz).

Što se tiče korištenja ultrazvuka, njegova najpoznatija i najkorisnija, a verojatno i najčešća, upotreba je u medicini: ultrazvučna dijagnostika se danas koristi vrlo često, npr. prilikom pregleda unutrašnjih organa. Izlaganje tkiva ultrazvuku ne uzrokuje oštećenja, a sam ultrazvuk prodire relativno duboko u telo.
Vrše se pregledi jetre, žuči i gušterače, zatim pregled fetusa u maternici za vreme trudnoće.
Osim toga, ultrazvuk se može koristiti i u terapijske svrhe. Masaža ultrazvukom (frekvencije oko 500 kHz) doprinosi bolje i brže zarastanje manjih ozljeda koštanog tkiva.

Ultrazvuk ima primenu i u industriji, ali to su mahom specijalzovane tehnologije (i njihovo korišćenje), koje se koriste kao manji deo unutar čitavog proizvodnog procesa. Npr. pomoću ultrazvuka se efektno može meriti protok tečnosti unutar neke zatvorene cevi, bez potrebe da se dotična cev seče ili bilo kako drugačije modifikuje.

[причалица]

Osiromašeni uranijum


Osiromašeni uran je zapravo nusproizvod pri prozvodnji izotopa urana atomske mase 235. Naime, u prirodnom uranu najviše ima urana atomske mase 238 (skraćeno: 238U), sa vrlo malim udelom 235U, u iznosu od oko 0.71%.
Izotop 235U je važan za rad nuklearnih reaktora, pa je najmanja potrebna koncentracija koja se može koristiti za dobivanje energije oko 3.2%, odonsno 3.6% (zavisno od konstrukcije reaktora). To znači da prirodnu mešavinu treba obogatiti. To se radi posebnim tehnološkim postupkom, a kao nusproizvod toga izlazi mešavina urana sa samo 0.3% 235U. Ta mešavina se onda naziva osiromašeni uran (engl: depleted uranium).

Osiromašeni uran je vrlo velike gustoće 19 g/cm3 (1.7 puta veće od olova) i vremena poluraspada 4.2 milijarde godina. Prvo svojstvo, pa i činjenica da je kao nusproizvod vrlo jeftin, ga čini pogodnim za projektile, jer vrlo lako probija oklopna vozila. Dužina vremena poluraspada ga čini potencijalno opasnim i nakon upotrebe kao projektila, jer je zračenje samo po sebi opasno. Osim toga, uran je i sam po sebi - hemijski - opasan (na način na koji je i olovo opasno) po zdravlje.

[supermen*prvi]

Vzdálená černá díra spolkla hvězdu velikosti Slunce

Vědcům se podařilo stát se svědky pohlcení hvězdy černou dírou ve vzdálenosti 3,8 miliardy světelných let. Jasný záblesk gama záření zaznamenal satelit Swift v souhvězdí Draka.



Nejprve si vědci mysleli, že to byl typický “výbuch” gama paprsků z kolabující hvězdy, ale bližší zkoumání odhalilo něco daleko zajímavějšího.

Zdrojem tryskající energie byla hvězda přibližně velikosti Slunce, kterou polykala černá díra miliónkrát větší. Tato událost pojmenovaná Sw 1644 57 přišla z centra galaxie téměř čtyři miliardy světelných let od Země.

“Výbuch vytvořil obrovské množství energie na docela dlouhou dobu, dokonce ještě dva a půl měsíce po začátku,” řekl Joshua Bloom z University of California v Berkley.
Jeden vír směřoval k Zemi

“A to proto, že když černá díra trhá hvězdu na kusy, masa se víří okolo jako voda padající do odpadu. A tento vířivý proces stále vytváří spoustu energie,” dodal Bloom.

O objevu informoval časopis Science. Bloom, který je členem mezinárodního týmu, řekl, že tato destrukce hvězdy se zdá být ale jen jednorázovou záležitostí.

“Podobný jev se může stát také v naší galaxii, kde černá díra tiše sedí v centru a příležitostně brblá a škytá, když spolkne trochu plynu,” popsal Bloom.

Rotující černá díra při polykání a trhání hvězdy vytvořila dva víry, z nichž jeden směřoval podle vědců přímo k Zemi.
__________________________________________________ __________________________________________

Prevod sledi.

[supermen*prvi]

Udaljena crna rupa progutala zvezdu velicine sunca.
Naucnici su uspeli da uhvate momenat hvatanja zvezde crnom rupom udaljenom 3,8 milijardi svetlosnih godina. Jasni bljesak gama zracenja zabelezio je satelit SWIFT u sazvezdju zmaja.



Naucnici su u prvom momentu mislili da se radi o tipicnoj eksploziji gama prstenova iz umiruce zvezde ali podrobnije posmatranje otkrilo je nesto mnogo zanimljivije.

Izvorom prstave energije bila je zvezda priblizne velicine Sunca, koju je gutala crna rupa milion puta veca. Ovaj dogadjaj, nazvan S 1644 57 dosao je iz centra galaksije daleke skoro 4 milijarde svetlosnih godina od Zemlje.

"Eksplozija je oslobodila ogromnu kolicinu energije na zaista dugo vreme, koje je trajalo jos dva i po meseca od njenog pocetka." rekao je Joshua Bloom iz Univerziteta Kalifornija u Berkliju.

Jedan pramen se usmerio ka Zemlji "zato sto, kad crna rupa cepa zvezdu na komade, masa kljuca okolo kao voda koja pada posle upada tela. Taj kljucajuci proces stalno stvara ogromnu energiju." dodao je Bloom.

O toj pojavi informisao je casopis Science. Bloom koji je clan medjunarodnog tima, dodao je kako se cini da je ova destrukcija zvezde samo jednokratna pojava.

"Slicna pojava se takodje moze dogoditi u nasoj galaksiji gde crna rupa tiho sedi u centru i prigodno bubla i stuca kad proguta malo plina." opisao je Bloom.

Rotirajuca crna rupa prilikom gutanja i cepanja zvezde je stvorila dva pramena od kojih je jedan, prema naucnicima, bio usmeren tacno ka Zemlji.

[supermen*prvi]

http://www.novinky.cz/veda-skoly/237...ostatni-clanky


Pod neviditelným pláštěm vše zmizí, na výzkumu se podílel i Čech

Čáry máry fuk, ať ta mísa ze stolu zmizí. To bylo dosud možné jen v pohádkách či filmovým trikem. Teď se ale moderní fyzika k takovému kouzlu přiblížila. A to i zásluhou fyzika z Masarykovy univerzity (MU) v Brně, profesora Tomáše Tyce.



Dnes 1:25 - Brno

Zázrak neviditelnosti uvidí poprvé veřejnost od 5. do 10. července na prestižní výstavě pořádané Královskou společností v Londýně, kde budou podle Tyce jednoduché ilustrace základních jevů uplatňovaných v neviditelných pláštích názorně prezentovány.
Věc se neztratí, jen není vidět

Princip je v tom, že věc nezmizí, ale není vidět. Stačí přes určitý předmět přehodit jakýsi symbolický „neviditelný plášť“ a vidíte, takříkajíc, skrz. Je to výsledek složitých výpočtů a výzkumů, na nichž se český vědec podílí s německým kolegou Ulfem Leonhardtem.

„Náš výzkum pokračuje. Nedávno jsme například spolu s Leonhardtem a jedním jeho studentem přišli s dalším návrhem neviditelného pláště, jehož konstrukce by měla být ještě snazší než konstrukce pláště předchozího,“ sdělil Právu Tyc ze svého pracovního pobytu v Irsku. Několik měsíců v roce pravidelně tráví také na univerzitě ve skotském St. Andrews.

Tam se oba profesoři seznámili při Tycově půlročním pobytu. Společně začali s bádáním v oblasti neviditelnosti; oba se zaměřují, zjednodušeně řečeno, na světlo. Tyc se několik let věnoval kvantové informaci a optice a ve Skotsku ho okamžitě zaujaly Leonhardtovy výzkumy.
Světelné paprsky objekt obtékají

Ve své laboratoři Němec například vytvářel černé díry známé z vesmíru. První společné objevy publikovali v prestižním časopise Science již před dvěma lety.

Tyc vysvětlil, že zatímco v jejich původním návrhu se světelné paprsky od pláště odrážely, nyní jej obtékají. Lidské oko to nezaznamená, protože v novém neviditelném plášti je rychlost světla nižší než ve vakuu.

A snížením rychlosti obtékajících paprsků lze zjednodušit výrobu pláště, říká Tyc a hned skromně dodává, že teorií neviditelnosti se zabývá ve světě více vědeckých skupin. Žádná z nich, včetně Tyce a jeho kolegy, zatím nedokáže zneviditelnit pohybující se předmět či osobu, takže Harry Potter musí ještě zůstat ve svém pohádkovém příběhu.

„K maskování pohyblivých předmětů bude snad možné využít jiné typy neviditelnosti, například kamufláž, kdy pozadí za předmětem snímá kamera a zpracovaný obraz je promítán na předmět zepředu. Neumím si zatím představit, že by se to podařilo pomocí neviditelných plášťů,“ říká teprve 37letý profesor Tyc.
Od vojenského zneužití se vědci distancovali

Využití výsledků dosavadních výzkumů vidí mj. ve stavebnictví. Neviditelný plášť by se umístil kupříkladu kolem opěrných prvků budovy, takže by nestínily a nezakrývaly výhled.

Na internetu se nedávno objevila zlostná věta anonyma: „Napadá mě spousta možností, jak bude plášť zneužit, ať už k vojenským nebo zločineckým účelům. Buď si to pan profesor neuvědomuje, nebo mu jde jen o zisk a je mu to jedno.“

Tyc k tomu jen poznamenal, že všechno lze použít k dobrým i zlým věcem. A připomněl, že se svým německým kolegou se již distancovali od využití svého objevu ve vojenství.

[supermen*prvi]

Pod nevidljivim plastom stvari nestaju. Na istrazivanju ucestvovao Čeh.
Hokus pokus i cinija sa stola nestane. Do sada je to bilo moguce samo u bajkama ili filmskim trikovima. Sada se moderna fizika takvoj caroliji priblizila. A to i zaslugom fizicara sa Masarikovog univeziteta u Brnu, profesora Tomáše Tyce. (Tomaš Tica)



Javnost ce cudo nevidljivosti videti prvi put od 5. do 10. jula na prestiznoj izlozbi organizovanoj Kraljevskim drustvom u Londonu gde ce prema Tici, jednostavne ilustracije osnovnih pojava izvedenih pomocu nedvidljivog plasta biti nazorno prezentirane.

[supermen*prvi]

Princip se ne sastoji u tome da stvar nestane nego da se nevidi. Dovoljno je preko odredjenog predmeta prebaciti bilo kakav simbiolicki "nevidljivi plast" i vidite kroz njega takoreci sve. To je rezultat slozenog racuna i istrazivanja na kojima se ceski naucnik podelio sa nemackim kolegom Ulfem Leonhardt-om.

Nase istrazivanje se nastavlja. Nedavno smo na primer, sa Leonardtom i jednim njegovim studentom dosli sa predlogom novog tipa nevidljivog plasta cija je konstrukcija jos snaznija od konstrukcije prethodnog, saopstio je Pravu (novine u Ceskoj, moja primedba) Tic sa svog radnog boravka u Irskoj. Nekoliko meseci godisnje, redovno provodi takodje na univerzitetu u Skotskom gradu St. Andrews.

[mare]

ma ja i dalje ne verujem da fizika može da bude zanimljiva

makar meni, za ove tri godine nikada tako nije delovala

[supermen*prvi]

ma ja i dalje ne verujem da fizika može da bude zanimljiva

makar meni, za ove tri godine nikada tako nije delovala

To je vec genetska stvar. Ja Istoriju nisam mogao da svarim. Kasnije sam i shvatio zasto. Svako pisao svoju.

[причалица]

Doplerov efekat

Doplerov efekat je pojava koja je vezana za prostiranje zvučnih talasa. Najbolje se može objasniti na primeru policijske sirene. Zvuk policijske sirene menja jačinu i visinu u zavisnosti od njene blizine - tako kada se policijski auto približava i zvučni talasi brže dopiru do uha, zvuk se pojačava i biva viši, dok kako automobil odmiče, zvučni talasi dopiru sporije i ovaj zvuk se stišava i postaje niži. Ovo je samo prividna kvalitativna promena zvuka koja nastaje usled promene u brzini prostiranja zvučnih talasa i naziva se Doplerov efekat. Jačina i visina zvuka, međutim, objektivno se ne menjaju.



A da bi Marku bilo zanimljivo, evo još jednog primera:

Doplerov efekat - kewino zcocanje o vašem propalom životu. Počinje jako tiho u nekoj od susednih prostorija, zatim postaje sve glasnije, maximum dostiže kada kewa uđe u sobu, zatim postaje sve tiše kada kewu nekako isterate iz sobe, a ona se vrati u prostoriju odakkle je i došla, nastavi sa svojim poslom i ne šprestaje da opet tiho zvoca kako ''ni na šta ne ličiš''.

[rile_nezni_oblak]

Doplerov efekat

Doplerov efekat je pojava koja je vezana za prostiranje zvučnih talasa. Najbolje se može objasniti na primeru policijske sirene. Zvuk policijske sirene menja jačinu i visinu u zavisnosti od njene blizine - tako kada se policijski auto približava i zvučni talasi brže dopiru do uha, zvuk se pojačava i biva viši, dok kako automobil odmiče, zvučni talasi dopiru sporije i ovaj zvuk se stišava i postaje niži. Ovo je samo prividna kvalitativna promena zvuka koja nastaje usled promene u brzini prostiranja zvučnih talasa i naziva se Doplerov efekat. Jačina i visina zvuka, međutim, objektivno se ne menjaju.



A da bi Marku bilo zanimljivo, evo još jednog primera:

Doplerov efekat - kewino zcocanje o vašem propalom životu. Počinje jako tiho u nekoj od susednih prostorija, zatim postaje sve glasnije, maximum dostiže kada kewa uđe u sobu, zatim postaje sve tiše kada kewu nekako isterate iz sobe, a ona se vrati u prostoriju odakkle je i došla, nastavi sa svojim poslom i ne šprestaje da opet tiho zvoca kako ''ni na šta ne ličiš''.

i kako nista nisi postig'o u zivotu...

[причалица]

nastavak:

Doplerov efekat je promena frekvencije oscilovanja zvučnog izvora, koju registruje prijemnik (slušalac) pri njihovom medjusobnom kretanju. Na primer, poznato je da je visina tona sirene vozila veća kada se ono približava slušaocu, a manja kada se od njega udaljava, u odnosu na visinu tona koji se javlja kada i zvučni izvor i slušalac miruju. Dakle, kretanjem zvučnog izvora u odnosu na prijemnik menja se frekvencija primljenih oscilacija. Pri razmatranju Doplerovog efekta obično se pretpostavlja da se zvučni izvor i prijemnik kreću po istoj pravoj.
vp – brzina kretanja prijemnika
vi – brzina kretanja predajnika (izvora)
fi – frekvencija izvora
fp – frekvencija prijemnika
c - brzina prostiranja talasa u sredini u kojoj se nalaze izvor i prijemnik
λi - talasna duzina izvora

[причалица]

nastavak:

U zavisnosti od kretanja zvučnog izvora i prijemnika mogu se posmatrati sledeći slučajevi:

- kada izvor miruje , a prijemnik se kreće njemu u susret:

Izvor šalje talase frekvencije fi, talasne dužine λi. Brzina prostiranja talasa u sredini u kojoj se nalaze izvor i prijemnik je c. Rastojanje izmedju dva talasna fronta na slici je je jedna talasna dužina λi, jer se pretpostavlja da je talas izmedju dva susedna talasna fronta putovao za vreme od jednog perioda talasa Ti. Ovo rastojanje između talasnih frontova se ne menja pa je talasna dužina koju registruje prijemnik jednaka talasnoj dužini emitovanih talasa. Medjutim u odnosu na talasne frontove, prijemnik se kreće brzinom c+vp, pa je tolika i brzina talasa koju prima prijemnik. Pošto je talasna dužina talasa nepromenjena, kako je već rečeno, frekvencija talasa koju registruje prijemnik fp je jednaka:

fp = (c + vp )/λi = (c + vp )/(c/fi ) = fi(c + vp )/c

Kao što se iz dobijenog izraza vidi frekvencija talasa koju registruje prijemnik je veća od frekvencije talasa koje emituje izvor.U slučaju da se prijemnik udaljavao od izvora, tj. da se kretao u suprotnom smeru tada bi talasni frontovi susretali prijemnik brzinom c-vp, tj brzina talasa koje prijemnik prima bila bi c-vp, pa bi u slučaj udaljavanja frekvencija talasa koju registruje prijemnik bila:

fp = (c - vp )/λi = (c - vp )/(c/fi ) = fi(c - vp )/c

[причалица]

nastavak:

- kada prijemnik miruje, a izvor mu se približava:

Ovaj slučaj se razmatra pod pretpostavkom da je brzina izvora manja od brzine prosriranja talasa u toj sredini.,. tj. vi < c. Kako se izvor kreće, rastojanje talasnih frontova je u smeru kretanja izvora λ1, manje od talasne dužine emitovanih talasa λi tj.

λ1 = λi − viT = (cT − viT ) = (c − vi )T

Sa druge strane, rastojanje između talasnih frontova u smeru suprotnom od smera kretanja izvora λ2 je veća od talasne dužine talasa koju emituje izvor.

λ2 = λi + viT = (cT + viT ) = (c + vi )T .


Kako prijemnik miruje talasi se u odnosu na njega kreću brzinom c. Frekvencija talasa koju prima prijemnik kada mu se izvor približava je:

fp1 = c/λi = c/((c - vi )T ) = cfi/(c - vi )

i očigledno je da je pri približavanju izvora frekvencija talasa koju prijemnik prima veća od one koju izvor emituje. Frekvencija talasa koju prima prijemnik kada mu se izvor udaljava od njega je:

fp2 = c/λ2 = c/((c + vi)T ) = cfi/(c + vi )

i očigledno je da je pri udaljavanju izvora frekvencija talasa koju prijemnik prima manja od one koju izvor emituje.