Fizika - Zanimljivosti

[paculjkica]

O njemu govori svet: Srbin izumeo večnu mašinu

Vekovima sanjan san čovečanstva da se napravi*mašina koja proizvodi više energije nego što je uloženo, čini se da je ostvaren. Naime, novosadski pronalazač*Veljko Milković*izumeo je mašinu kojom pomera temelje nauke.

Prvi put je, prema rečima stranih naučnika, dokazano da se iz jednog*mehaničkog procesa može dobiti više*energije*nego što je u njega uloženo. Milkovićev “dvostepeni mehanički oscilator”, na osnovu koga je on patentirao*jedinstvenu pumpu za vodu, obišao je svet.

Iako deluje jednostavno, prema rečima naučnika, radi se o fundamentalnom otkriću – spoju poluge i klatna, ljuljaške i klackalice kojim se dobio novi mehanički uređaj,*koji može da olakša brojne teške poslove među kojima su*vađenje*nafte, rad teških presa, proizvodnju struje.

Reč je o čistom izvoru energije, koji može da spreči konflikte u svetu.

Cela nauka i tehnika otišle su u pogrešnom pravcu. Sad imamo napredniju*tehniku, koja radi po potpuno novim principima. Imamo klatno i polugu i inetrakciju klatna i poluge. Arhimed se bavio polugom, Galilej klatnom,*ali nisu se mogli udružiti zato što nisu živeli u isto vreme…*Oni nisu mogli sarađivati, a ove dve stvari nisu spajane – kaže Milković za Telegraf.

On objašnjava da ovo znači “da imamo izobilje energije od*gravitacije,*jer klatno osciluje usled gravitacione sile, gravitacija je nepotrošiva i na nju ne možemo uticati.*Imamo potpuno prirodnu energiju, koja ne može da se potroši“.


http://www.vestinet.rs/u-fokusu/o-nj...o-vecnu-masinu

[причалица]

Čuveni američki fizičar i jedan od autora revolucionarne teorije struna Mičio Kaku pričao je u nedavnom intervjuu o tome kakva budućnost čeka čoveka i na koji način će nam naučna dostignuća promeniti život.


Mičio Kaku

“Putovanje kroz vreme i teleportovanje moraće da sačekaju. Možda će proći vekovi pre nego što ovladamo tim tehnologijama. Ali u narednim decenijama shvatićemo tamnu materiju, možda ćemo i testirati teoriju struna, naći planete na kojima je moguć život, a možda ćemo imati “Brain 2.0” (Mozak 2.0), tj. našu svest na disku koja će preživeti i kada nas više ne bude.


Mislim da ćemo u godinama koje dolaze imati moždani pejsmejker koji će stimulisati pamćenje obolelih od Alchajmerove bolesti. Oni će moći da aplouduju jednostavna sećanja, na primer, ko su i gde žive. Osim toga, pomoću elektronike će moći da aplouduju godišnje odmore na kojima možda nikada nisu bili. A internet će biti moždana mreža osećanja i sećanja.

Dvadeseti vek je bio vek fizike, kompjutera, lasera, televizije, radija, GPS-a, interneta itd. Fizika je, s druge strane, omogućila istraživanje biologije. Zato mislim da će 21. vek biti vek fizike i biologije, naročito biologije koja može da se istraži putem fizike. Prema tome, budućnost pripada nanotehnologiji, biotehnologiji, veštačkoj inteligenciji i kvantnoj fizici.”


O naseljavanju druge planete

“Slažem se da bi na kraju trebalo da postanemo vrsta koja nastanjuje dve planete. Život je suviše dragocen da bi se odvijao samo na jednoj planeti. Ali, isto tako mislim da treba da istražimo nove načine da smanjimo troškove letova u svemir. Umesto skupih raketa nosača, možda bi trebalo da razmislimo o raketama na laserski/mikrotalasani pogon ili svemirskim liftovima. Do tada, troškovi istraživanja svemira ograničavaće naše mogućnosti da istražujemo svemir.

Mislim da će za koloniju u svemiru biti potrebno mnogo više vremena nego što misle autori naučne fantastike. Da biste jednu funtu (453 grama) bilo čega poslali blizu Zemljine orbite potrebno je 10.000 dolara, a da biste vi dospeli na Mars troškovi iznose 200.000 dolara po funti”

[причалица]

nastavak:

O rađanju univerzuma

“Prema modernom shvatanju, vreme nije počelo velikim praskom i multiverzum je postojao još pre velikog praska. Prema teoriji inflacije i teoriji struna, univerzumi su postojali pre našeg velikog praska i veliki praskovi su se događali sve vreme. Univerzumi nastaju kada se mehurići sudare ili razbiju na manje mehuriće.”

O politici

Problem je u tome što je politika igra nulte sume, što znači da se političari spore oko toga kako da smanje kolač tako što će drugačije rasporediti parčiće. Ja mislim da je to destruktivno. Umesto toga bi trebalo da napravimo veći kolač, tj. da finansiramo nauku koja je izvor našeg sveukupnog napretka. Nauka nije igra nulte sume.”


O učenju

“Nekoliko saveta. Neka plamen radoznalosti i čuđenja tinja čak i kada učite za dosadne ispite. To je izvor od koga živimo mi naučnici i iz koga crpimo energiju. Učite matematiku. Matematika je jezik prirode i zato mi moramo da naučimo taj jezik.

Kada sam bio dete, imao sam dva uzora. Prvi je bio Ajnštajn, čija me je uzaludna potraga za teorijom svega fascinirala. Ali gledao sam i staru seriju o Flašu Gordonu na televiziji. Bio sam opčinjen svime što sam video, svemirskim brodovima, vanzemaljcima, laserskim pištoljima i sl. U jednom trenutku sam shvatio da je fizika ono na čemu se zasniva cela serija. Tada sam shvatio da su dva idola mog detinjstva zapravo jedna te ista stvar.”

[причалица]

Naučnici stvorili najteži element na svetu


Atom ununseptiuma teži je od atoma olova 40 odsto, a otkriven je zahvaljujući radu 72 naučnika iz 16 institucija širom sveta koji su zajedno radili kako bi potvrdili njegovo postojanje.

O postojanju ovog metala prvi put govorili su istraživači iz Amerike i Rusije 2010. godina a ono je sada potvrđeno zahvaljujući napornom radu stručnjaka iz celog sveta.

Superteški elementi, svi oni posle atomskog broja 104, ne mogu se naći u prirodi. Oni mgu biti stvoreni sudaranjem dva jezgra unutar sudarača čestica uz nadu da će se spojiti.

Čak su i sastojci za pravljenje ovog super-teškog recepta bili izazovni, a naučnicima je bilo potrebno celih 18 meseci da sintetišu jedan od potrebnih sastojaka - berklijum S obzirom da njegov životni vek iznosi 330 dana, jednom kada je stvoren, naučnici su pred sobom imali ograničeni vremenski period.

Međutim, sve se dobro završilo – istraživači su posmatrali stvaranje četiri atoma elementa 117, iako su se oni raspali na druge elemente u roku od nekoliko milisekundi.

Naučnici sada moraju da odluče da li su postojeći dokazi dovoljno čvrsti da novi element bude uvršten u periodni sistem elemenata.

Ukoliko bude odobren, element 117 će dobiti odgovarajuće ime pošto je ununseptium samo privremeno ime izvedeno iz latinskog i znači - „jedan jedan sedam“.

[причалица]

Naučnici u Holandiji uspeli su da naprave veliki pomak u kvantnoj teleportaciji koji bi mogao da opovrgne prigovor Alberta Ajnštajna u vezi sa predstavom kvantnog upetljanja, koji je nazvao “jezivim dešavanjem u daljini”,



Objavljujući svoje otkriće u žurnalu “Science”, fizičari sa Kvali instituta Univerziteta Deft, tvrde da su uspeli da pouzdano teleportuju kvantnu informaciju između dva dela dijamanta koja su bila udaljena 3 metra.

Iako u pitanju nije identičan proces teleportaciji predstavljenoj u naučno-fantastičnim filmovima, jedna od autora profesor Ronald Hanson, izjavio je da je moguće da će teleportacija viđena u brojnim filmovima u budućnosti postati realnost.

“Mi smo teleportovali nešto što je bilo u stanju čestice. Ukoliko verujete da mi nismo ništa više od kolekcije atoma koji su na određeni način povezani, onda bi u teoriji bilo moguće teleportovanje sa jednog mesta na drugo. Iako je u praksi ovo malo verovatno, reći da se to nikada neće desiti je izuzetno opasno. Takav vid teleportacije nikada ne bih otpisao pošto ne postoje osnovni zakoni fizike koji bi ovo branili. Ali, ako se to desi, desiće se daleko u budućnosti”, izjavio je Hanson.

Međutim, ovo ne znači da Hansonovo otkriće neće imati efekta na sadašnjost, s obzirom da bi precizna teleportacija kvantne informacije bila ključni korak prema stvaranju kvantnih mreža koje bi bile znatno moćnije od današnjih super-kompjutera.

“Glavna upotreba kvantne teleportacije bila bi kvantna verzija interneta i širenje mreže koju ćemo moći da koristimo da šaljemo kvantne podatke”, tvrdi profesor Hanson.

Sam Ajnštajn sumnjao je u postojanje kvantne isprepletanosti. U pitanju je fenomen u kom su čestice, koje se nalaze na suprotnim krajevima univerzuma, neraskidivo povezane.

Šta god da se desi jednoj, istog trenutka se dešava i drugoj čestici. Međutim, uprkos neprihvatanju mnogih fizičara, ovo je pretpostavljeno teorijama kvantne mehanike mnogo pre nego što su naučnici imali tehnologiju da ih testiraju.

U pitanju je važno otkriće u fizici s obzirom na to da su naučnici uspeli da prebacuju kvantnu informaciju 100 odsto vremena. Ovo je znatno veći uspeh u poređenju sa ranijim eksperimentom koji su sproveli istraživači sa Univerziteta u Merilendu 2009. godine, kada je teleportovana informacija prenešena samo jednom u 100 miliona pokušaja.

[причалица]

IstraživačI sa Univerziteta u Pristonu su sproveli jedan eksperiment i otkrili nešto neviđeno. Pronašli su čestice sa osobinama materije i antimaterije.


Istraživači sa Univerziteta u Pristonu

Prema izveštaju objavljenom u žurnalu Science, antimateriju su naučnici retko uspevali da detektuju, a otkriće čestice koja ima karakteristike i materije i antimaterije je “ekstremno retko”.



Italijanski fizičar Etore Majorana pretpostavio je 1937. postojanje čestice koja je kasnije dobila ime “majoranafermion”. Ona može da postane sopstvena antimaterija.

Kako bi videli sjajnu sliku nove čestice, morali su da podignu mikroskop visok koliko i dvospratna kuća.

- Ovo je ne samo uzbudljivo, nego i korisno otkriće, jer omogućava naučnicima da manipulišu egzotičnim česticama, što može imati primenu u kvantnom računarstvu - kaže profesor fizike i glavni istraživač Ali Jazdani.

Eksperiment je obuhvatio produženje lanca sačinjenog od premagnetnih atoma gvožđa na superprovodniku sačinjenom od olova.

Oni su zatim ohladili materijal do gotovo -272 stepeni Celzijusa i posmatrali ga kroz džinovski mikroskop.

Istraživači ističu da su tokom posmatranja prepoznali ključna svojstva majoranafermiona u elektronski neutralnom signalu koji je detektovan na krajevima gvozdenih žica.

[причалица]